Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Milan Stojiljković (Blog o socijalnom uključivanju)

I pored svih prednosti u vidu prirodnih lepota koje Donju Toponicu čine posebnom, velika rupčaga u samom selu, činila ga je ruglim. Katkad se izlije Južna Morava i sa sobom donese svakojaki otpad. Kada se pak voda povuče, ostane žablji hor, uginule ribe i milijardu komaraca. Takvo stanje na ovoj lokaciji je bilo jako interesantno za meštane i sve prolaznike, pa im se učinilo kao pogodnim za odlaganje otpada. Tako, godinama se taložilo sve i svašta, a korov je sve više rastao. Često se mogu videti ovčice kako, ne znam ni sam šta, ali nešto pasu…

Ovo je bio urgentan problem pa smo to videli kao naš prvi zadatak ka cilju da našu zajednicu učinimo lepšom, zdravijom, boljom…

Odmah smo se obratili tadašnjem Savetu građana za podršku i pomoć. Predložili smo da to sve očistimo i zasadimo zelenilo. U međuvremenu smo izguglali konkurs Opštine „Milion stabala“. Dobili smo odgovor: „Pa je l’ ste vi normalni? Šta će nama milion stabala!?“ Očito, njihovu podršku nismo imali.

Ideja je bila da se na tom mestu, na mestu divlje deponije, napravi park za decu, jer najmlađi zaista nisu imali mesto za igru u selu.

Bili smo istrajni i uporni. Srećom naletesmo na konkurs Centra za razvoj civilnog društva „Protecta“ koji je nosio naziv „Akcija mladih za bolju zajednicu“ pa smo aplicirali i prošli. Nakon tri modula na kojima smo detaljno učili kako se piše projekat i uopšte o civilnom sektoru, naša ideja, nazvana „Oboji zeleno“, prošla je i dobili smo grant od 500 evra za realizaciju iste.

S obzirom da smo to radili maja 2008. godine, baš nekad pred izbore, od komšija, prolaznika  i ostalih meštana dobijali smo epitete da smo žuti, plavi… To, na kraju krajeva, i nije bilo tako loše, jer smo zahvaljujući ovim problemom napravili svoj brend: zeleno-žuta boja i vesela nasmejana kobrica koja čuva prirodu. Tako, postali smo i ostali sami svoji.

Ubrzo, shvativši naše nastojanje za boljom zajednicom, pridružiše se lokalna  preduzeća, trgovinske radnje, pa čak i Opština, ali i veliki broj meštana koji su se konstantno uključivali u fizičke aktivnosti, donosili sokove i hranu za volontere…

(…)

Tekst “Od deponije do parka” Milana Stojiljkovića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.