Od vanilica do štanglica: SUPER BAKE otvaraju poslastičarnicu u kojoj će raditi penzionerke : Inkluzija

Mira (67) voli da pravi „gibanicu” sa orasima i domaćim džemom od jabuka, Zora (79) obožava da sprema jela za svoje najmilije, Biljanin (72) specijalitet je lenja pita sa makom, Olga (65) čuva tajnu šapica sa urmama po receptu njenog muža sa Bliskog istoka, Jovanka (60) je strastvena obožavateljka torti, Mirjana (72) voli prirodu i zdravu hranu, pa su njeni kolači bez šećera, a Svetlana je majstor za londonske štanglice.

One žive na Dorćolu, Zvezdari, u Vrbovskom, na Lekinom brdu, u Zemunu i na Karaburmi. Skoro sve su penzionerke i imaju unučiće i umeju da prave starinske i moderne kolače. Penzije su im male, a životna energija ogromna.

Zbog toga su rešile da se organizuju i naprave nešto novo – prvu poslastičarnicu u kojoj će raditi penzionerke. Ideja je da se kroz samoodrživi projekat socijalnog preduzetništva kreira mogućnost i okruženje u kojem bi vitalne penzionerke povremeno radile. Na taj način imale bi uslove da ostvare dodatne prihode uz skromne penzije, kao i priliku da obogate svoj društveni život.

Sedam Super Baka ove jeseni okupio je Mario Milaković iz Beograda. Tri gospođe je poznavao, a ostale su se same javile.

Priča mi da se ideja rodila letos u Beču, gde je čuo za restoran u kojem rade bake. Zakazao je sastanak sa osnivačem, saznao za tamošnja iskustva i odlučio da nešto slično proba u Srbiji.

– Osećam posebnu vrstu empatije prema starijim ljudima i nikad nisam razumeo pojave u društvu u kojima se oni isključuju. Poseta pomenutom restoranu povukla je okidač – to je to! Odmah sam zamislio seniorke – razdragane, vesele, sposobne, vešte, a opet smirene i mudre – priča Mario.

Iako je izgarao od želje, po povratku u Beograd suočio se sa ogromnim izazovom – finansijske prirode. Međutim, to ga nije zaustavilo! Čuo je za konvenciju o grupnom finansiranju koju organizuje Brodoto pod pokroviteljstvom Nemačke saradnje, konkurisao je za akademiju, učestvovao i tokom jula savladao potrebne veštine i znanja iz te oblasti.

– U septembru smo okupili tim Super Baka, radili na brendingu i snimili video za kampanju grupnog finansiranja – priča Mario za Priče sa dušom i poziva sve čitaoce da pomognu bakama donacijom preko ovog LINKA.

Potrebno je 5.000 dolara da bi ostvarili cilj, odnosno opremili kuhinju u kojoj bi bake spremale kolače.

– Moj motiv je isključivo filantropske prirode, ali pošto iskreno verujem u ovaj projekat svestan sam realne činjenice. Da bi opstao na tržištu, mora da bude samoodrživ. Za sada je sve samo volonterski i nemam nikakav problem sa tim da se uložim i dam svim srcem u nešto u šta verujem.

Dok se novac prikuplja, svaka baka, za sada, svoj kolač pravi u svom domu. Kada budu imale radionicu, napraviće konkretan meni, a tada, kao i sada one imaju punu slobodu da spremaju ono što najviše, zavisno od prilike.

Svetlana Čonka već 40 godina pravi kolače za porodicu i četvoro unučića. Na njenom meniju su sitni kolači, slani štapići, palačinke i neizbežna reform torta. Trenutno, za predstojeći Beogradski noćni market (petak, 22. decembar, Bajlonijeva pijaca od 18 sati) sprema londonske štanglice, starinski kolač koji su pravile njena baka, majka i tetka.

– Na fejsbuku sam čula za Super Bake i sama sam im se javila. Mnogo mi je drago što je inicijativa krenula od jednog mladog čoveka, koji je video da možemo ovo da izguramo do kraja, koji nas podržava svom snagom i želi da uspemo – kaže Svetlana, penzionerka, koja je 35 godina radila u spoljnoj trgovini i finansijskoj službi.

– Porodica me podržava, kako u ovoj ideji, tako i u mojim drugim hobijima. Imam još dve žene koje bi se rado uključile, da se razonode, a i da poprave svoj finansijski status. Znate i sami da su nam penzije male – iskrena je.

Njenoj saborki Zori Anđelković ideja se odmah dopala, pogotovo jer je reč o veoma korisnoj inicijativi za populaciju koja je, prema njenim rečima, potpuno skrajnuta.

– Ne bih ulazila u detalje, ali nama ženama, starijim od 60 i 70 godina, nekako je sve ograničeno na određeni način. Super Bake sam videla kao mogućnost za žene trećeg doba da rade nešto korisno i za njih i za društvo: da se okupljaju, druže, prave kolače, da se napravi mala poslastičarnica u koju bi ljudi dolazili sa decom. Atmosfera bi bila prijatna, sve bi bilo prirodno i domaće, kao nekada – iskrena je Zora.

Ova svestrana žena kaže da je svesna da danas retko ko ima vremena da pravi kolače po ceo dan, već da je lakše pribeći jednostavnijih receptima i bržem spremanju.

– Ko danas ima vremena za ove naše „izmotacije“? U toj poslastičarnici mi bismo pravile poslastice kao što to radimo ceo život. Evo, još malo, meni će 80 godina. S ponosom mogu da kažem da će uskoro šest decenija kako sam, između ostalog, i domaćica. Vodila sam svoju kuću, podizala decu i unuke, uvek na domaćoj hrani. Kod mene je bilo važno da se jede kuvano i domaće, jer nisam pristalica brze i instant hrane. Danas sam ispekla šest plehova „chocolate chip cookies“ koje moje unuke obožavaju. Ti keksići su veoma kvalitetni, a imam sreću da za njih iz Kanade donosim specijalnu čokoladu – rekla mi je Zora, koju porodica i te kako podržava kao Super Baku.