Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Predstavnici Evropske komisije diskutovali su sa visokim zvaničnicima/ama državnih institucija u Srbiji o svim mogućnostima pristupa finansiranja mikro, malih i socijalnih preduzeća, ali i o tome kako bi evropska iskustva mogla da se prilagode našem tržištu. Ustanovljeno je da je neophodno doneti Zakon o mikrofinansiranju, u cilju daljeg podsticanja razvoja preduzetništva i lakšeg dobijanja kredita za MMSP.

Prema rečima Mihaila Vesovića, direktora Sektora za strateške analize, analitike, usluge, servise i pakete proizvoda Privredne komore Srbije, jedna od prioritetnih oblasti u cilju unapređenja ambijenta za poslovanje sektora MMSPD je diverzifikacija ponude finansijskih instrumenata i izvora finansiranja. Po trenutno važećim propisima, samo banke mogu davati kredite privredi i građanima/kama, jer ne postoji regulatorni okvir koji bi nebankarskim institucijama omogućio neometan rad. Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija se gotovo isključivo oslanja na banke kao izvor finansiranja privrede. U strukturi finansijskog sektora, banke čine preko 92%, dok je u Evropi, prema podacima dobijenim od Evropske komisije, učešće banaka u finansijskom sektoru 70%.

Na okruglom stolu na temu finansijskih instrumenata u funkciji socijalnog, ekonomskog i društvenog razvoja sektora MMSP, koju su organizovali Privredna komora Srbije i Evropska komisija, u prvoj sesiji fokus je bio na Republici Srbiji, a diskutovalo se o važnosti unapređenja pristupa finansiranju sektora MMSP u Srbiji, dok je u drugoj sesiji fokus bio na EU, a predstavnici/e mikrofinansijskih i nebankarskih institucija u EU predstavili su svoje modele rada, kao i na koji način je diverzifikacija izvora finansiranja doprinela razvoju sektora MMSPD, a posebno socijalnih privrednih subjekata.

Mihailo Vesović saopštio je da istraživanja ukazuju da je postojećim finansijskim instrumentima pokriveno svega 7% tržišta, dok izveštaj Svetske banke ukazuje da je samo 13% mikro kompanija koristilo kredit. Za mikrofinansiranjem najveću potrebu imaju početnici/e u poslovanju, socijalna preduzeća, mikro i mali privredni subjekti, odnosno nebankabilni segment privrede. Svi oni su praktično nevidljivi za banke jer iz različitih razloga nemaju mogućnost da uzmu bankarski kredit. Zbog toga je neophodno omogućiti funkcionisanje nebankarskih/mikrofinasijskih institucija, jer one ciljaju rizičnije kategorije klijenata. Sumirajući prioritetne oblasti na kojima se radilo u 2019. godini, i na kojima će se raditi i u 2020. godini u okviru Saveta za MMSPD i Saveta za omladinsko preduzetništvo, utvrđena je realna potreba za daljim unapređenjem okvira za pristup finansiranju. PKS je sredinom 2019. godine pokrenula Inicijativu da se formira radna grupa za izradu Zakona o nebankarskim nedepozitnim institucijama.

Nenad Šanović, pomoćnik ministra finansija, istakao je da je u okviru Ministarstva finansija formirana Radna grupa za razvojno finansiranje, a otpočela je sa radom i Radna grupa za tržište kapitala. Zbog potrebe da se MMSPD pruže dodatni izvori finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja, podsetio je da je Skupština usvojila 10. oktobra 2019 dva nova zakona – o alternativnim investicionim fondovima i o investicionim fondovima sa javnom ponudom, usaglašenih sa propisima EU. Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede, istakla je da je u cilju lakšeg pristupa finansiranju MMSP, Ministarstvo pripremilo nekoliko programa podrške iz budžeta, koji kombinuju bespovratna sredstva i kredite, dok je portfolio od preko milijardu kredita u evrima raspoloživo za MMSP. Za preduzeća koja su u početnoj fazi razvoja, Ministarstvo od 2016. godine sa Fondom za razvoj realizuje kreditnu liniju za početnike u poslovanju sa uključenih 30% bespovratnih sredstava. Nenad Erdoglija, zamenik generalnog direktora Sektora za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije, istakao je da je preko 60% odobrenih kredita u 2019. godini za mikro, mala i srednja preduzeća. Dimitrios Niafas, direktor za EU politike, Evropska Komisija, istakao je da je podrška mikrofinansiranju prioritetno u EK i da je dobro što ćemo se informisati o različitim iskustvima iz EU zemalja, istakavši činjenicu da su mikrokreditni zajmovi počeli od 2010. godine sa budžetom od 200 miliona evra, a do sada su investirali oko 800 miliona evra iz EU budžeta u mikrofinansiranje, a u narednom periodu nameravaju da pružaju podršku MMSP.

Svoje primere iz prakse izneli su Oskar Verlingden (EMN), uz kratak osvrt na situaciju u EU, Adrien Gizon (ADIE) iz Francuske, Maria Doiciu predstavila je primer Rumunije, odnosno uticaj na ekonomiju i najnovije trendove, dok je Elma Zukić (Udruženje mikrofinansijskih institucija Bosne i Hercegovine) govorila o naučenoj lekciji. Učesnicima okruglog stola obratila se i Perin Puže, direktorka za investicije i društveni uticaj iz Evropskog investicionog fonda, Valentina Pateta (Banka Etika, Italija) je govorila o međunarodnim i institucionalnim odnosima, nakon čega su primer iz Belgije prezentovali Lens Lapu i Roksen Lemersje iz Mikrostarta.

Moderatori/ke na okruglom stolu bili su poznati stručnjaci i stručnjakinje iz sfere ekonomije i finansija, gospođa Radojka Nikolić, glavna urednica magazina Biznis i finansije i Ekonometar, i Gžegož Galušek, izvršni direktor Mikrofinansijskog Centra (MFC).

Izvor: pks.rs