Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U organizaciji Kreativno edukativnog centara – KEC i Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ 24. novembra 2014. godine održan je, u sali dnevne bolnice Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, okrugli sto na temu „Socijalne usluge u zajednici u funkciji prevencije institucionalizacije“. Okruglom stolu pored predstavnika javnog i civilnog sektoraprisustvovali su i korisnici, osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama.

Okrugli sto deo je projekta “Socijalne usluge u zajednici i zapošljavanje za osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama” koji je podržan od strane Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Cilj okruglog stola bio je uspostaviti širok i otvoren dijalog na lokalnom nivou kako bi se promovisao značaj socijalnih usluga u zajednici u procesu deinstitucionalizacije i kako bi se doprinelo pozitivnim promenama na nivou politike i prakse u ostvarivanju prava na socijalnu inkluziju osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama.

Margareta Kecman, predsednik UO KEC-a, u ulozi facilitatora okruglog stola na samom početku upoznala je okupljene sa projektom “Socijalne usluge u zajednici i zapošljavanje za osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama”. Projektna intervencija treba da omogući da 30osoba sa intelektualnim i 30 osoba sa mentalnim teškoćama u prostorijamaKEC-a koriste usluge: Dnevnog centra, uslugu predaha i program radnog angažovanja i zapošljavanja.

Značaj razvoja socijalnih usluga u zajednici dodatno je sagledan kroz uvodna izlaganja: direktorke Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ prof. dr Slavice Đukić Dejanović, koja je govorila o značaju saradnje institucija i organizacija civilnog društva u procesu deinstitucionalizacije i prevencije institucionalizacije; rukovodioca odeljenja za informisanje, promociju i podršku u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu gospođe Slavice Milojević, koja je govorila o reformskim procesima kojim su definisane lokalne usluge u ingerenciji lokalnih samouprava; i inspektorke socijalne zaštite u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gospođe Nene Darmanović, koja je govorila o značaju i obavezi licenciranja lokalnih pržulaca socijalnih usluga. Posebno začajan doprinos dali su korisnici udruženja „Duša“ i „Kreativno edukativnog centara – KEC“ koji su kroz autentične priče istakli značaj ovakve podrške u zajednici.

Zaključci:

Velikom broju osoba sa mentalnim teškoćama, s obzirom da su na lečenju prinudno, uskraćuju se elementarna prava, pravo na slobodu i pravo na izbor lečenja.

Rizici za deinstitucionalizaciju su: a) ponovno vraćanje korisnikau instituciju i b) što kod dela osoba sa intelektualnim teškoćama koji su odrasli u institucijamaona predstavlja deo identiteta.

Neadekvatan odnos države prema lečenju osoba sa mentalnim teškoćama vezan je za izdvajanje malih sredstava za nabavku medikamenata. Posledica neadekvatne, jeftinije terapije su neželjeni efekati koji dovode do stigmatizacije osoba sa mentalnim teškoćama, čime država doprinosi njihovoj stigmatizaciji.

Deinstitucionalizacija i destigmatizacija predstavljaju ključne izazove socijalne integracije osoba sa mentalnim teškoćama. Suštinsku deinstitucionalizaciju moguće je ostvariti kroz porodicu koja prihvata i pruža podršku svojim članovima koji imaju mentalne teškoće, što nažalost u većini slučajeva nije deo realiteta. Većina porodica, zbog nepostojanja društvene podrške, trpi sindrom sagorevanja.

Udruženja sa svojim programima i uslugama doživljavaju se kao „proširena porodica“. Programi i usluge udruženja predstavljaju prve korake u integraciji. Primer dobre prakse predstavlja program radnog angažovanja i zapošljavanja udruženja „Kreativno edukativnog centara – KEC“. Pravo na rad i da taj rad bude plaćen u funkciji je realizacije ovih lica kroz društveno vrednovane uloge.

Dobra praksa udruženja „Duša“ pored široke lepeze raznovrsnih aktivnosti namenjenih osobama sa mentalnim teškoćama odnosi se na prezentacije udruženja korisnicima u institucijama. Prezentacije su prepoznate kao odličan mehanizam za informisanje i uključivanje osoba sa mentalnim teškoćama u programe i usluge u zajednici.

Kao najvulnarabilnija grupa prepoznate su osobe koje imaju kombinovane, intelektualne i mentalne smetnje koje do sada, suštinski, nisu nigde pripadale. Za ove korisnike ovakav projekat ima još veći značaj.

Jedan od najvećih izazova za sprovođenje procesa deinstitucionalizacije odnosi se na obezbeđivanje kontinuiteta programa i podrške u zajednici. Od nadležnih organa očekuje se da omoguće održivost istih.

Istaknut je značaj ovog okruglog stola jer su se predstavnici institucija i udruženja našli na „istom koloseku“, na nivou potreba.

Preporuke:

• Pristup problemima osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama nužno je sagledavati sa aspekta ljudskih prava i time se rukovoditi pri planiranju podrške.

• Neophodno je uvođenje programa za jačanje kapaciteta institucija kako bi se podržao proces deinstitucionalizacije.

• Uvesti programe rada sa porodicama.
  

• Uvesti programe celoživotnog obrazovanja kao instrumenta za postizanje veće društvene jednakosti i pravde i odgovora na izazove prouzrokovane ispadanjem iz obrazovnog sistema osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama.

• Promovisati programe radnog angažovanja i zapošljavanja osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama kao jednog od najbitnijih kriterijuma personalne kompetencije i mehanizama za produktivno uključivanje ovih osoba u zajednicu.

• Uvesti praksu prezentacije rada udruženja za korisnike u institucijama.