Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Online trening o outreach radu „Unapređivanje dostupnosti lokalnih usluga socijalne zaštite kroz interakciju sa ciljnom(im) grupom(ama)“, koji je organizovao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: SIPRU), održan je u periodu od 27. do 31. jula 2020. godine. Cilj treninga bio je da se organizacijama iz 15 programskih gradova i opština predstavi koncept Outreach rada, načini dosezanja do ljudi i razvoj poverenja, pojasni kako se procenjuju potrebe na terenu i kako se dogovara sadržaj outreach programa, kao i da se predstavi dokumentacija koja se koristi tokom terenskog rada.

Trening je organizovan u okviru projekta „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe“ čiji je cilj pružanje podrške lokalnim samoupravama da u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva rade na uspostavljanju lokalnih mehanizama socijalnog uključivanja osetljivih grupa. Projekat se realizuje kroz razvoj modela za identifikovanje i dolaženje do „nevidljivih“ potencijalnih korisnika/ca socijalne zaštite u lokalnoj zajednici. Projekat realizuje SIPRU, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ) u 15 gradova i opština na teritoriji cele Srbije: Šid, Ruma, Sremska Mitrovica, Plandište, Pećinci, Krupanj, Loznica, Lajkovac, Mionica, Užice, Arilje, Priboj, Prijepolje, Kosjerić i Sjenica.

Trening je vodila Milica Vasilijić, saradnica SIPRU tima na ovom projektu, koja je i autorka „Priručnika za organizovanje i sprovođenje Outreach programa“ čije se izdavanje uskoro očekuje.

Trening je zbog aktuelne situacije sa pandemijom organizovan online i trajao je ukupno 4 dana (po dva dana rada sa dve grupe organizacija). Treningu je prisustvovalo ukupno 20 učesnika/ca, koji su predstavnici/e 17 organizacija civilnog društva iz 11 programskih gradova i opština.

Tokom prvog dana treninga govorilo se o pojmu Outreach rada, nakon čega su sve učesnice i učesnici diskutovali o iskustvima koje imaju i modelima koje njihove organizacije koriste tokom rada na terenu.

U diskusiji na temu načina dosezanja do ljudi i razvoja poverenja govorilo se o dosezanju do ljudi „licem u lice“ i dosezanju do ljudi „putem tehnologije“. Učesnice i učesnici su razmenjivali iskustva koja se odnose na rad u terenskim parovima, o tome kako su  terenski radnici/e su obučeni, da li su opremljeni telefonima i potpuno upućeni u procedure. Terenski radnici treba da imaju identifikacione kartice, telefone i ostalu opremu, da su svesni šta i kako govore, da jasno komuniciraju, da ne ulaze u konflikt, da slušaju i poštuju odluke i granice osobe sa kojom rade. Posebno je istaknuto da osobe na terenu tokom rada ne treba da primaju bilo kakve poklone od osoba sa kojima rade. Istaknuto je i nekoliko primera gde su se podaci o potencijalnim korisnicima/cama prikupljali preko lokalnih poštara, sveštenika, uz pomoć zaposlenih u lokalnim prodavnicama, naročito u manjim sredinama.

Nastavak rada odnosio se na preporuke trenerice ali i iskustva svih učesnika/ca u radu uz pomoć tehnologije. Istaknuo je da je pre svega neophodno urediti detalje vezane za obezbeđivanje poverljivosti razgovora. Jedna od najvažnijih preporuka bila je da bi bilo najbolje ukoliko organizacije mogu, u skladu sa tehničkim mogućnostima i kapacitetima, da obezbede posebne računare koji se koriste za ovaj rad. Razmenjena su iskustva u dosezanju do ljudi telefonom (pozivima, porukama, preko određenih aplikacija), kao i dosezanje do ljudi na veb platformama i na društvenim mrežama.

Drugog dana treninga predstavljena su iskustva outreach modela udruženja „AMITY”.

Nadežda Satarić govorila je o ličnom iskustvu u outreach radu kroz aktivnosti organizacije „AMITY”. „AMITY” se opredelio za outreach model rada 1999. godine zbog tradicionalno „pasivnog” pristupa sistema u pružanju usluga socijalne zaštite, a koji karakteriše implicitno očekivanje da će oni kojima je usluga potrebna sami doći i obratiti se za pomoć. Ona je navela  nekoliko projekata sa mobilnim timovima (MT) namenjenih osetljivim grupama i naznačila šta su najvažnija stečena znanja i iskustva iz tih projekata.

Preporučeno je da članovi/ice mobilnih timova budu stručnjaci/stručnjakinje iz oblasti u vezi sa temom kojom se projekat bavi i dobri poznavaoci svojih lokalnih zajednica, da su lideri iz zajednica ranjivih grupa, kao i da su to ljudi iz istog kulturnog miljea kao što je ciljna grupa kojoj pomažemo.

Predstavljeni su koraci koje svaki mobilni tim treba da preduzme:

1. Prikupljanje podataka u lokalnoj zajednici o postojećim resursima (infrastrukturni, programi, usluge, prava);
2. Prikupljanje podataka iz različitih sistema o ciljnoj grupi;
3. Utvrđivanje da li su ti korisnici/ce uključeni u postojeće sisteme podrške i koje;
4. Izlazak na teren u posete porodicama, pojedincima i grupama u njihovom okruženju.

Nastavak prezentacije odnosio se na opis poslova članova mobilnog tima na terenu, šta je važno „primetiti“ prilikom obilaska terena i odlaska u kuću i porodicu osobe sa kojom se planira razgovor. Uz to se diskutovalo o principima rada na terenu gde su svi učesnici kroz razgovor sa g-đom Satarić razmenili svoja iskustva i govorili o tome koji principi važe u njihovim organizacijama.

U završnom delu ove prezentacije govorilo se o monitoringu i evaluaciji rada mobilnih timova.

Završni deo treninga odnosio se na teme participativog razvoja Outreach programa i dokumentacije koja se koristi: Pravilinik o radu, Mesečni i nedeljni plan rada, Individualni planovi aktivnosti, Izveštaj o terenskom radu, Liste indikatora, Zapisnici sa sastanaka, Službene beleške, Izjava o uključivanju u program i Izjava o isključivanju iz programa.