Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert, Fondacija „Centar za demokratiju” je 14. jula organizovala debatu „(Ne)Dostojanstveno starenje i starost“. Debata je organizovana sa ciljem da se odgovori na pitanje kakva je budućnost penzionera u Srbiji, odnosno da se, u sve težim uslovima ekonomske krize, razmotre uslovi za aktivno starenje u Srbiji i mogućnosti za aktivizam starih.

Da li su penzije ekonomska ili socijalna kategorija? Postaju li penzioneri socijalni slučajevi? Ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa iz korena bi mogla da promeni odnose u društvu i da sruši položaj mnogih grupa u našem društvu, a među ugroženima su mnogi penzioneri. U vreme narastajućih ekonomskih razlika prisutan je trend smanjenja stope zamene čime se urušava adekvatnost visine penzija. Pooštravaju se uslovi za odlazak u penziju uz istovremenu feminizaciju siromaštava starijih. Preko 160 hiljada starijih osoba je bez ikakve penzije, a 329.925 penzionera/ki prima mesečno manje od 15.113 dinara. Koliko je takvo stanje održivo za prosečnu porodicu u Srbiji koja najčešće upravo zavisi od penzionerskih primanja starijih članova? Stopa zavisnosti starijih raste iz godine u godinu, a projekcije su da će u 2040. godini na petoro stanovnika radnog uzrasta doći dvoje lica starijih od 65 godina.

Uvodničari/ke u debatu su bili: Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti; Mirjana Rašević, Institut društvenih nauka; Snežana Šantić, Udruženje penzionera Stari grad; Milan Grujić, Udruženje sindikata penzionera Srbije; Nadežda Satarić, Udruženje građana „Snaga prijateljstva – Amity”; razgovor je moderirala novinarka Ljubica Gojgić.

U ime organizatora, debatu su otvorili Bojan Lađevac iz Fondacije Fridrih Ebert i izvršna direktorka FCD Nataša Vučković, koja je poručila da se Fondacija „Centar za demokratiju” organizovano bavi problemima starijih i pitanjem društvenog, ekonomskog i socijalnog položaja starijih: „Insistiramo na intergeneracijskoj saradnji i razmeni, stariji članovi zajednice mogu mnogo da pruže društvu. Za nas su važna pitanja socijalne situacije starijih, u kojoj meri su ekonomski zaštićeni i sigurni, pitanje zaštite prava i pristupa pravdi i pitanje društvene solidarnosti, da se iskorene siromaštvo i diskriminacija u Srbiji. Dakle, prioriteti su aktivno učešće starijih u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu, borba protiv diskriminacije starijih i borba protiv siromaštva, intergeneracijska međuzavisnost i solidarnost.”

Brankica Janković (Poverenica za zaštitu ravnopravnosti) izjavila je da su stariji u Srbiji izloženi različitim oblicima diskriminacije, zanemarivanja, samozanemarivanja i nasilja, i upozorila da je dominantni narativ u javnosti takav da se govori kako je starih mnogo i skupi su, opterećuju penzijski i zdravstveni fond, što stvara negativan odnos prema starima i stigmu. „Ljudi se žale na administrativne prepreke, treba da napravimo strateški dokument i da krenemo da ga sprovodimo, iz strategije treba da se vidi na šta je država obavezna, a šta se prepušta civilnom sektoru. Zalažemo se za uvođenje socijalnih penzija, jer ne postoji nijedno opravdanje da ostavite bilo koju grupu naših građana bez ikakvih primanja”, poručila je Poverenica.

Mirjana Rašević (Institut društvenih nauka) ukazala je da je u Srbiji svaki peti stanovnik, odnosno ukupno 1.456.000 ljudi, starije od 65 godina, kao i da je za 38 odsto više starijih od 65 godina nego mlađih od 15. „Srbija spada u izrazito stare populacije, i rekla bih da samo u tome pratimo trend razvijenih zemalja. Sve projekcije pokazuju da će Srbija sredinom veka biti starija i malobrojnija nego što je danas, a takav će biti i kontingent radne snage. Koncept aktivnog starenja je najbolji odgovor na ove izazove, stariji ljudi moraju biti uključeni u nova rešenja, zasnovana na primerima dobre prakse, ali i forsiranjem socijalne inovacije, kreativnosti”, rekla je ona.

Snežana Šantić (Udruženje penzionera Stari grad) je naglasila da je terenski rad jako bitan, kao i solidarnost: „Usamljenost je bolest broj jedan, kroz naše savetovalište je za 12 godina prošlo 40.000 ljudi, trećina starih na opštini Stari grad žive potpuno sami. Penzioneri pamte godine kada su bili više uključeni u društvo, u državi nam nedostaju centri za starije u svakoj opštini i domovi za stara lica, ali da iza toga stoji država, to su generacije koje još uvek veruju državi, država to poverenje ne sme da izigra.”

Milan Grujić (Udruženje sindikata penzionera Srbije) je ukazao da je temeljni uslov opstanka penzionera prihod, a penzioneri su danas siromašni koliko i država u kojoj žive: „Penzija je socijalna kategorija, nije dostojna ni mogućnosti preživljavanja, minimalna potrošačka korpa je veća od prosečne penzije, pa većina penzionera ne može da zadovolji osnovne potrebe. Penzioni fond je postao politički plen. Nekretnine specijalnih bolnica i banjskih lečilišta su finansirane iz PIO fonda, a prodaju se u bescenje.”

Nadežda Satarić (Udruženje građana „Snaga prijateljstva – Amity”) naglasila je da su u stabilnim porodicama veće šanse za dostojanstveno starenje, koje je normalna i očekivana pojava. „Kada nastanu problemi i bolesti, porodica ima svoje strategije kako se bori i nosi sa tim izazovima. U Srbiji neostvarenu potrebu za pomoći ima skoro 40% starih, uglavnom siromašnih, sa malom penzijom i starijih od 75 godina. Mnogo toga moramo da uradimo i da promenimo stvari, imamo primere dobre prakse”, zaključila je ona.

Debata „(Ne)Dostojanstveno starenje i starost“ organizovana je u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert u okviru projekta „Dijalog u centru – socijalni dijalog”.

Izvor: www.centaronline.org