Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

„Srbija je druga zemlja u svetu koja je sprovela ekonomsku analizu neplaćenih poslova staranja o porodici i u domaćinstvu, a sve s ciljem da poboljšamo kvalitet života žena i učinimo više u ravnopravnoj raspodeli neplaćenog rada. Ovo je samo početak, nastavićemo da radimo, sigurno nećemo odustati. Da kroz zajedničku borbu osvestimo društvo, jer to je pitanje ljudskih prava”, izjavila je 24. februara potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović.

Ona je na završnoj konferenciji „Rodno odgovorno upravljanje – preraspodela neplaćenog rada” istakla da ne prođe dan, a da se ne razgovara o rodnoj ravnopravnosti i stvaranju jednakih uslova za žene i muškarce, zahvaljujući rodno odgovornoj Vladi i zajedničkom radu sa međunarodnim partnerima.

„Kada smo krenuli sa ovim projektom posmatrali su nas neobično, jer neplaćeni rad se smatra normalnim, da su samo žene te koje treba da kuvaju, čiste, brinu o deci i starima. Kao razlog za skraćeno radno vreme 95% žena navodi upravo brigu o deci i porodici, a samo 4% muškaraca. Ovakvi projekti način su i da se borimo protiv stereotipa, da animiramo očeve da se više uključe u roditeljstvo, da napravimo balans u obavljanju neplaćenog rada, jer žene 20% svog vremena provode u neplaćenim poslovima. Očekujem da iz ovoga proizađu određene odluke, da budu deo zakona i da nastavimo dalje zajedno da radimo na stvaranju rodno ravnopravnog društva”, rekla je ona.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, rekla je da se vekovima smatralo da žena nemaju nikakva prava – na novac, na glas, na izbor i da vekovima žene rade besplatno i doprinose BDP-u, a da ih niko ne pita kad smo se dogovorili da je neplaćeni rad žena nešto što se podrazumeva.

„Stižu vekovi kada se postavlja pitanje koliko ta briga košta. Radujemo se tome jer je dokaz istorije da je više pravde bolje za sve”, rekla je ona.

Rebeka Fabrici, zamenica ambasadorke Velike Britanije u Srbiji, izjavila je da je projekat finansiran kroz Fond za dobru upravu i da su rezultati potvrdili da neplaćeni rad ima svoju vrednost i da iznosti 21,9% BDP-a.

„Ravnopravna raspodela i podrška kroz institucije dovešće do osnaživanja žena. Drago mi je da je Vlada Srbije prepoznala ovu šansu i da će aktivno da radi na promeni pravnih akata koji će dovesti do daljih promena u društvu. Bez rodne ravnopravnosti ne možemo govoriti o prosperitetnom društvu”, rekla je ona.

Milana Rikanović, direktorka agencije UN Women u Srbiji, istakla je da smo danas tu da pričamo o tome šta je neplaćeni rad i kako da ga vrednujemo.

„Da razumemo šta su rodni stereotipi, da se više angažujemo u uključivanju muškaraca u roditeljstvo i da pokažemo da su rešenja tu, nadohvat ruke. Želimo da pružimo sisteme podrške donosiocima odluka”, rekla je Rikanovićeva.

Projekat „Rodno odgovorno upravljanje – preraspodela neplaćenog rada” realizovali su Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i britanske ambasade u Srbiji.

Izvor: www.rodnaravnopravnost.gov.rs