Održana konferencija „Žene žive i na selu“ : Inkluzija

Konferencija „Žene žive i na selu” održana je 8. marta, na Međunarodni dan žena, u Domu Narodne skupštne Republike Srbije, čime je započela istoimena kampanja i serija obilazaka seoskih područja i razgovora sa ženama koje žive i rade na selu, sa ciljem da se ukaže na njihov položaj i da se društveno i ekonomski osnaže.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović istakla je da je 8. mart datum koji simbolizuje napore za postizanje socijalne, ekonomske i političke ravnopravnosti muškaraca i žena, i dodala da žene koje žive na selu zavređuju posebnu pažnju našeg društva i veliku podršku.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u seoskim sredinama živelo je 2,7 miliona ljudi, od čega je broj muškaraca i žena bio gotovo izjednačen. Međutim, prema podacima o osobama koje su nosioci jednog od 617 hiljada registrovanih gazdinstava, muškaraca je 510 hiljada odnosno oko 85%, a žena oko 106 hiljada. Sa druge strane, od 800 hiljada lica koja su obavljala poljoprivrednu aktivnost na gazdinstvu (članovi porodice, rođaci) preko 60%, tj. 500 hiljada, jesu žene, a blizu 295 hiljada su muškarci.

„Svi ovi podaci ukazuju da je broj muškaraca i žena koje žive na selu poprilično izjednačen, ali i da su žene vrlo posvećene i angažovane na seoskim domaćinstvima, iako je u odnosu na muškarce svaka peta žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, neretko kao jedina moguća naslednica”, istakla je prof. dr Đukić Dejanović.

Prema ministarkinim rečima, starije žene na selu su posebno ugrožena kategorija stanovništva, imajući u vidu specifičnost zrelog životnog doba, pa je neophodno razvijati kod svih žena svest o značaju redovnih preventivnih pregleda. „Zajedničkim delovanjem treba da radimo na stvaranju sveta po meri svih građana i građanki”, zaključila je ministarka Đukić Dejanović.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković istakla je da kao društvo ne smemo da zaboravimo da žene ne žive samo u gradovima, već i u našim selima, a tamo često ostaju zapostavljene, dok su problemi sa kojima se suočavaju, u mnogim aspektima, teži i složeniji od onih u gradskim sredinama.

„Zato je naš cilj da zajedno pokušamo da dođemo do njih, da ih saslušamo i podignemo svest o njihovim problemima i povećamo njihovu vidljivost u našem društvu. Želimo da pokažemo da zavređuju jednaku pažnju, podršku i šansu“, rekla je predsednica Skupštine i navela da će se razgovarati sa ženama, za početak, u seoskim područjima Čačka, Sombora, Kikinde, Zaječara, Požarevca, Subotice i Novog Sada.

Predsednica Skupštine je istakla da kada govorimo o zastupljenosti žena u donošenju političkih i drugih važnih odluka za život zajednice, najčešće mislimo na žene u gradskim sredinama i podsetila da u Narodnoj skupštini ima 93 narodne poslanice, što je dobro, ali da su one većinom iz Beograda, Novog Sada i drugih urbanih sredina.

„Uglavnom zbog tradicionalnog načina odlučivanja i ustaljenih običaja, žene se najčešće isključuju iz odlučivanja o razvoju seoskih sredina u kojima žive. Zato moramo u većoj meri da podržimo one koje su odlučile da ruše nametnute barijere i da se angažuju u svojim seoskim sredinama, kao i da podstaknemo druge žene da se više uključuju u te tokove“, poručila je predsednica Gojković.

Skupu se obratio i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, istakavši da ministarstvo na čijem je čelu, zajedno sa Vladom RS, daje veliki značaj temi rodne ravnopravnosti i ekonomskog osnaživanja žena koje žive na selu.

Ministar Đorđević je naveo da je položaj žena koje žive na selu gorući problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu zbog neplaćenog rada. Ministar je dodao da će se ove godine pred Narodnom skupštinom Republike Srbije naći novi zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će znatno unaprediti normativna rešenja u ovoj oblasti.

Ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin je pozitivno ocenio uspeh Srbije koja, iako nije članica EU, beleži najviši stepen uključenosti žena u političke procese u Evropi. Ambasador Lundin je istakao da Švedska ulaže velike napore u cilju postizanja što većeg procenta zaposlenosti žena na globalnom nivou, o čemu svedoče i brojni projekti koje ta zemlja sprovodi.

Sekretarka za finansije u Vladi AP Vojvodine Smiljka Jovanović navela je da je osnovni cilj da se utvrde svi problemi i nejednakosti i pokrenu društveni mehanizmi, kako bi se položaj žena na selu učinio boljim. Sekretarka za finansije je predstavila politike i mere koje sprovodi pokrajinska vlada i posebno naglasila značaj rodnog budžetiranja u cilju postizanja jednakih mogućnosti za sve žene i jednakog vrednovanja potreba žena koje žive u urbanim i ruralnim sredinama.

Direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović istakla je da moramo da prepoznamo da su žene na selu raznolika grupa i da im treba prilagoditi niz mera, kako bi se pokrile sve njihove potrebe.

O važnosti osnaživanja devojčica i devojaka na selu govorila je Jadranka Milanović iz UNICEF-a, što za tu organizaciju, kako je istakla, predstavlja moralni imperativ. Ona se u svom izlaganju posebno osvrnula na obrazovanje devojčica iz ruralnih sredina i to počev od predškolskog uzrasta.

Posetite sajt kampanje: www.zeneziveinaselu.rs

Izvor: www.mdpp.gov.rs