Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Online konferencija „Digitalno obrazovanje 2020“ koju je organizovao Centar za obrazovne tehnologije na Zapadnom Balkanu „Edtech Center Western Balkans“, u saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Privrednom komorom Srbije i Fondacijom Petlja, održana je 10. i 11. aprila 2020. godine. Na konferenciji su učestvovali zaposleni u predškolskim ustanovama, školama, univerzitetima i drugim organizacijama koji se bave obrazovanjem. Cilj konferencije bio je da obezbedi platformu za razmenu znanja zaposlenih u obrazovanju, kao i da omogući zaposlenima da predstave primere dobre prakse u upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u nastavi, inovativnu praksu i nastavne metode.

Prvi dan konferencije posvećen je zajedničkim horizontalnim temama u sektoru obrazovanja. Konferenciju je otvorio Saša Stojanović, pomoćnik ministra za digitalizaciju u prosveti i nauci, koji je govorio o novinama u vezi sa digitalizacijom u obrazovanju, pre svega na uspostavljanju infrastrukture (uvođenje interneta, opremanje digitalnih učionica, obuke za korišćenje, izrada digitalnih nastavnih materijala…) neophodne za digitalizaciju osnovne i srednje škole. Stojanović je istakao važnost unapređenja ljudskih resursa i uvođenja različitih besplatnih digitalnih usluga i servisa kao što je elektronski dnevnik i Jedinstveni informacioni sistem prosvete. „U prethodnom periodu se intenzivno radilo na uspostavljanju resursa Moja škola i servis Edu, koji predstavlja podrška kolegama/inicama u izvođenju nastave“, kazao je Stojanović.

Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, istakao je  da ovu konferenciju vidi kao istorijski trenutak u obrazovanju, jer je u pitanju prva online konferencija posvećena obrazovanju za nastavnike/ce. „Međutim, istorijski je trenutak i za ceo obrazovni sistem koji je ušao u drugu fazu napravivši korak od sedam milja i za vrlo kratko vreme se organizovao i prebacio u digitalno okruženje“, kazao je Ranđelović i objasnio da su u planu dalje aktivnosti vezane za probni završni ispit na digitalnoj platformi sa analizama i daljim implikacijama na politike. „Zavod sada ima novi fokus, a to je kvalitet digitalnog obrazovanja sa svim izazovima koje sa sobom nosi“, ukazao je Ranđelović i zaključio da je pandemija kao neprilika donela priliku za unapređenje obrazovanja.

Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja, kazao je da je konferencija imala nezgodu da se realizuje u ovo vreme, ali sa druge strane i privilegiju da bude organizovana u trenutku kada je digitalizacija obrazovanja i digitalna tehnologija najaktuelnije pitanje u obrazovanju od kada obrazovanje postoji. On je izrazio nadu da ćemo na ovom primeru naučiti lekcije i naučeno ugraditi u politike. „Fondacija u svom delokrugu pruža podršku u obezbeđivanju brojnih resursa za nastavnike/ce, a od sada i na RTS-u. Pored toga u planu je i projekat Net kabinet za nastavu na daljinu“, objasnio je Vasiljević.

Aleksandar Borisavljević, direktor Centra za obrazovne tehnologije za Zapadni Balkan i organizator konferencije, u svom obraćanju posebno je zahvalio učesnicima/cama i predavačima/cama bez kojih ova konferencija ne bi postojala.

Glavno predavanje na temu Digitalno obrazovanje, obrazovanje na daljinu i koronobrazovanje na daljinu održale su Danijela Šćepanović, analitičarka obrazovne politike i obrazovna politikološkinja iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i Katarina Aleksić, rukovoditeljka Centra za obrazovnu tehnologiju pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. U okviru predavanja napravljena je distinkcija u značenju tri vrste obrazovanja, ali je istaknuta i njihova međupovezanost. Takođe, objašnjen je koncept poznat kao obrazovanje kod kuće (eng. home schooling) u okviru kojeg veliku odgovornost za obrazovanje imaju roditelji i učenik/ca. Važan oslonac u ovom trenutku, kako za nastavnike/ce tako i za škole, mogu biti sistemski instrumenti, kao što su Okvir digitalnih kompetencija nastavnika – Nastavnik za digitalno doba 2019 (6 oblasti, 24 kompetencije, 3 nivoa savladanosti), zatim Evropski okvir digitalno kompetentne ustanove (7 oblasti, 15 podoblasti i 74 deskriptora) i SELFI instrument koji iz njega proizilazi za samovrednovanje i procenu digitalnih kapaciteta ustanove. Ono što nas čeka u budućnosti je i pilotiranje programa Digitalna škola.

U okviru panel diskusije otvorena su pitanja koja se odnose na elektronskoj zrelosti institucija i konceptu učenja od kuće tokom pandemije. Panel je moderirala Katarina Anđelković, koordinatorka programskih aktivnosti u Fondaciji Petlja, a panelisti su bili Jasna Marković, direktorka Gimnazije iz Lazarevca, Dragana Malidžan Vinkić, koordinatorka za obrazovanje u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, zatim Uglješa Marjanović, docent na fakultetu Tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, i Nataša Vrapčević iz Predškolske ustanove „Naša radost“. Panelisti/kinje su razgovarali o pitanjima koja se odnose na spremnost institucija da odgovore na sadašnje potrebe obrazovnog sistema. Zaključeno je da je prethodnim stručnim usavršavanjem nastavnika/ca i opremanjem škola stvoren preduslov za prelazak na digitalnu nastavu i učenje na daljinu. Nastavnici/e i vaspitači/ce su iskoristili kanale komunikacije koji su i ranije koristili sa učenicima/cama i roditeljima kako bi održali kontakt i ubrzo nastavili rad s učenicima/cama. Takođe, veoma veliki broj nastavnika/ica i vaspitača/ica već koristi nove digitalne alate i posvećeni su daljem unapređenju kompetencija za njihovo korišćenje.

Kada su fakulteti u pitanju, pojedini su već imali formirane različite obrazovne platforme, koje su im u ovom trenutku omogućile nastavak rada, dok su ostali u kratkom periodu uspeli da se prilagode sistemu online predavanja. U oblasti inkluzivnog obrazovanja istaknuto je da su napori uloženi u osmišljavanju mera i preporuka za rad sa učenicima/cama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i nabavku opreme za učenike/ce koji nemaju pristup internetu ili televiziji.

IKT u inkluzivnom obrazovanju

Drugi dan konferencije bio je podeljen po nivoima obrazovanja, ali sa posebnom sesijom o informaciono-komunikacionim tehnologijama u inkluzivnom obrazovanju, koju je vodio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u okviru kojeg je održano 7 predavanja.

Sesija je počela predavanjem na temu upotrebe obrazovnih platformi koje su predstavili Miroslav Marić, vanredni profesor na Katedri za računarstvo i informatiku Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Ivana Kovačević, nastavnica srpskog jezika i književnosti u OŠ „Dr Dragan Hercog“ u Beogradu. Oni su predstavili Obrazovni softver za učenje na daljinu, koji predstavlja bazu kreiranih nastavnih materijala, elektronskih kurseva i softverskih paketa koji su javno dostupni i mogu biti korisni kako nastavnicima/cama, tako i studentima/kinjama, učenicima/cama i svim ostalim zainteresovanim korisnicima. Ovi materijali služe kao pomoćno sredstvo za izvođenje nastave u digitalnim kabinetima, organizovanje testova, pripremu domaćih zadataka, za uvežbavanje gradiva i prilagođene su učenicima/cama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Obrazovnu platformu – portal „Milanče“ predstavio je Martin Kalamković, medijatekar iz ŠOSO „Milan Petrović“ iz Novog Sada. Na platformi se nalazi više od 100 lekcija namenjenih populaciji dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koje su kreirane u skladu sa principima univerzalnog dizajna. Iz iste škole nastavnik grafičarstva Peter Tot održao je predavanje na temu Personalizovana nastava, o tome kako nam IKT mogu pomoći u kreiranju nastavnih materijala za učenike/ce sa različitim mogućnostima, kako se kombinuju jednostavni asistivni alati i asistivna tehnologija, kao i zašto su važni repozitorijumi nastavnih materijala.

Kada je reč o nastavnim materijalima i spoju različitih tehnologija, Aleksandra Filipović, učiteljica iz OŠ „Crnjanski“ iz Jagodine, predstavila je svoj rad „Digitalna učionica – Jezička detektivaonica“, kao primer upotrebe Wix sajta u nastavi početnog čitanja i pisanja, koji je usklađen i prilagođen predznanjima i intelektualnim sposobnostima učenika/ca. Kombinacijom različitih e-alata i primenom BlueBot robota učenici/ce kroz edukativne igre i praktične aktivnosti rade samostalno na pripremljenom materijalu.

Bojana Anđelković Mitričeski, nastavnica geografije iz OŠ „Branislav Nušić” iz Niša, govorila je o 3D Astro klubu odnosno posebno kreiranim digitalnim edukativnim sredstvima koja pomažu učenicima/cama koji rade po individualnom planu i programu, ali i slabovidim učenicima/cama kako bi mogli da vide i razumeju pojmove nebeskih tela, kometa, strukturu od koje su napravljene, kao i agregatna stanja koja mogu da prate nebeska tela. Ova inovativna sredstva za nastavku kreirani su u saradnji sa koleginicom Slađanom Jović, nastavnicom hemije iz OŠ „Kralj Petar I”.

U okviru sesije predstavljeni su i primeri interdisciplinarnih časova u virtualnom svetu u saradnji sa stručnjacima/kinjama za učenike/ce sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Marijana Bugarski predstavila je kako časovi mogu biti organizovani uz pomoć video-konferencije (časovi putem Skajpa ili Zuma). Časovi pod nazivom „Približi kulturno i istorijsko nasleđe učenicima” realizovani su u saradnji sa kustosima iz muzeja i galerija širom Srbije, kao i predavačima iz različitih oblasti građevinarstva i ekologije. Frosina Pantoš, nastavnica-defektološkinja u OŠ „9. maj“ u Zrenjaninu, prikazala je realizaciju virtuelne posete Narodnom muzeju u Nišu, postavka „Srednjovekovno oružje u Srbiji”.

Kako bi se prevazišao digitalni jaz među zaposlenima i učenicima/cama, svi učesnici/ce konferencije pozvani su na saradnju i međusobnu razmenu znanja i iskustva. Istaknuto je da je najveći izazov u sprovođenju nastave na daljinu nejednaka opremljenost učenika, ali da su oni svakako vrlo brzo savladali tehnologije i da im je interesantno online okruženje. Takođe, naglašeno je da je u ovom trenutku izuzetno važna i vršnjačka podrška. U situacijama kada učenici/ce nemaju dostupne računare ili internet, njima se štampa materijal. Takođe, na konferenciji je ukazano da su se obrazovne platforme u praksi pokazale kao odličan resurs, kako za nastavnike/ce tako i za učenike/ce.

Snimak cele konferencije dostupan je na sajtu Centra za obrazovne tehnologije na Zapadnom Balkanu  „Edtech Center“ za prvi dan konferencije na ovom linku, a za drugi dan konferencije na ovom linku.