Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić 13. septembra je poručila da su smanjenje siromaštva, kvalitetnije obrazovanje, zdrava životna sredina, podizanje ekonomije i jačanje institucija najvažniji ciljevi održivog razvoja. Brnabić je, otvarajući subregionalnu konferenciju o napretku u implementaciji Agende 2030, istakla da, iako težnje za njihovo ostvarenje mogu delovati utopijski, moramo nastaviti da idemo ka društvu u kojem niko neće biti isključen i zaboravljen.

Ona je naglasila da su ciljevi održivog razvoja osmišljeni kao ideja vodilja za one koji nastoje da poboljšaju živote ljudi, da bi svet koji ostavljamo budućim generacijama bio bolji od ovog u kojem danas živimo.

Prema njenim rečima, ciljevi su globalni, ali su putevi ka njihovom ostvarenju drugačiji u svakoj zemlji, a sprovođenje je zajednički posao Vlade, civilnog društva, akademske zajednice, lokalnih zajednica i međunarodnih institucija. Premijerka je, u tom smislu, naglasila da je Srbija među prvima u decembru 2015. godine formirala Međuresornu radnu grupu za sprovođenje Agende 2030, a da je Skupština Srbije takođe među prvima u svetu uradila procenu mogućnosti za realizaciju ciljeva i formirala fokus grupu koja nadgleda rad Vlade u ovoj oblasti.

Vlada Srbije, kako je dodala, posebnu pažnju posvećuje obrazovanju, ekonomskom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i merama prevencije i adaptacije na klimatske promene. Brnabić je kao uslov za izgradnju moderne Srbije navela modernu ekonomiju, i dodala da država posle perioda fiskalne konsolidacije nastavlja ekonomske reforme. Premijerka je ponovila da je reforma obrazovanja ključni prioritet Vlade, odnosno da se mladi osposobe za kritičko mišljenje i analitičko razmišljanje bez obzira na posao kojim će se baviti.

Znanje, kreativne ideje i inovacije su od ključnog značaja za naš brzi i održivi razvoj, poručila je ona, ukazavši na to da je želja da se ekonomija transformiše u ekonomiju zasnovanu na inovacijama i modernim tehnologijama.

Prema njenim rečima, u toku je izrada nacrta zakona o klimatskim promenama, kao i projekat o povećanju otpornosti lokalnih samouprava na klimatske promene. Takođe, u izradi je i nacrt nacionalnog plana za odbranu od suše, a Vlada stimuliše otvaranje podataka javnih institucija kako bi oni mogli dalje da se koriste za stvaranje novih rešenja i usluga, dodala je ona.

Premijeka je precizirala da je i pridruženje EU od velikog značaja za napredak Srbije i čitavog Zapadnog Balkana, jer se Agenda 2030 i Strategija razvoja Evrope i Jugoistočne Evrope do 2020. godine u velikoj meri preklapaju.

Konferenciju o napretku u implementaciji Agende 2030, koja je održana 13. septembra u Palati Srbija, organizovala je Vlada Srbije, uz podršku tima Ujedinjenih nacija u Srbiji i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Skup je okupio predstavnike vlada država regiona, privatnog sektora, međunarodnih institucija, a poseban fokus bio je na socijalnoj inkluziji i održivom razoju, kao i promociji tržišne ekonomije.

Agendu UN o održivom razvoju do 2030. godine je usvojilo više od 150 država u septembru 2015. godine i ona obuhvata ključne elemente poput ekonomskog rasta, socijalne inkluzije, zaštite životne sredine i drugo. Ciljevi održivog razvoja koji su objedinjeni u Agendi predstavljaju univerzalan poziv na delovanje kako bi se rešavali globalni izazovi, okončalo siromaštvo, zaštitila planeta i svakome obezbedilo da uživa u miru i prosperitetu. Ciljeva održivog razvoja ima 17, a uz svaki od njih je utvrđeno i više konkretnih zadataka (ukupno 169) koje treba ostvariti do 2030. godine.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Agenda 2030 suštinska komponenta u promeni društva

Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030 u Republici Srbiji, ovom prilikom je izjavila je da je Agenda 2030 suštinska komponenta globalnih napora u cilju pozitivne transformacije savremenog sveta.

Partnerstvo i saradnju celokupne međunarodne zajednice, na različitim nivoima, a posebno regionalnom i subregionalnom, sagledavamo kao preduslov da Agenda održivog razvoja bude sprovedena na celovit način u svim njenim dimenzijama – ekonomskoj, socijalnoj i ekološkoj, naglasila je ona.

Šef Delegacije EU u Republici Srbiji Sem Fabrici istakao je da su napredak ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja sadržanih u Agendi 2030 i EU integracije neodvojivi procesi, budući da su oni deo jedne iste reforme koju svaka od zemalja treba da sprovede za sebe.

Podrška EU Srbiji, kroz IPA fondove, funkcioniše dvojako: kroz promociju reformi neophodnih za buduće članstvo u EU, i promociju održivog razvoja u skladu sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, napomenuo je Fabrici.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Fabrici: Zemlje Zapadnog Balkana mogu da pomognu ciljevima Agende 2030

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da su Agenda 2030 i realizacija ciljeva održivog razvoja sastavni deo politike EU i za samu EU.

“Mi od 2015. godine pratimo ostvarivanje na godišnjem nivou ciljeva održivog razvoja u EU i uvereni smo da će napredak na tom planu dovesti do ostvarenja naših opštih ciljeva”, kazao je Fabrici i dodao je da je plan da u sledeći budžet od 2021. do 2027, EU uvrsti ciljeve održivog razvoja.

Istakao je da u zemljama Zapadnog Balkana postoji odlična i jedinstvena prilika da se pomogne ciljevima koji se tiču ostvarenja konačnog cilja ovih zemalja – učlanjenja u EU.

Fabrici je kazao da EU ulaže u Srbiju i daje joj pomoć od 200 miliona evra s ciljem da što pre sprovode reforme da bi ušla u Uniju, ali i da bi ostvarila ciljeve održivog razvoja.

Izvor: europa.rs