Ukrajina, Srbija i Rumunija predstavljaju vodeće zemlje po broju frilensera/ki na digitalnim platformama u Evropi i šire, a slični trendovi prisutni su i u drugim zemljama u regionu. To je ozbiljan razlog da se ovom novom tipu rada u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi posveti ozbiljna pažnja u kontekstu budućnosti rada i uspona platformske ekonomije. Ipak, različiti efekti platformizacije na ekonomije i društva u ovim evropskim regionima nisu detaljno ispitani niti su u potpunosti shvaćeni.
Kako bi premostio taj jaz, Centar za istraživanje javnih politika organizovao je regionalno izdanje konferencije Reshaping Work. Konferencija predstavlja prvi pokušaj da se u regionu otvori diskusija o očekivanim uticajima platformske ekonomije na radnike/ce, preduzeća i društva u ovim delovima Evrope.
Konferenciju, održanu 27-28. februara u Novom Sadu, otvorio je šef operacija delegacije Evropske unije u Srbiji Štefan Hudolin. Među govornicima su bili: Ionut Lacusta, šef javne politike, EEMEA i EU pitanja, Glovo; Martin Risak, profesor sa Univerziteta u Beču i vodeći evropski stručnjak za radno pravo i pravnu regulaciju platformske ekonomije; Sem Fabrizzi, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji; Branka Anđelković, suosnivačica, Centar za istraživanje javnih politika; Olga Chesalina, viša istraživačica i ekspertkinja za Rusiju i Istočnu Evropu iz Instituta Max Planck za socijalno pravo i socijalnu politiku u Minhenu, Nemačka; Jan Drahokoupil i Agnieszka Piasna, viši istraživači u Evropskom sindikalnom institutu (ETUI); Darko Vidić, osnivač i izvršni direktor kompanije Green Design Ltd. (Geelancer.com); Joanne Gouaux, generalna direktorka, Morning Angel Communications, i socijalna preduzetnica; Sreten Vranić, šef socijalnog bankarstva, Erste banka; Zachary Kilhoffer, istraživač u Odeljenju za rad i veštine, Centar za evropske studije politike (CEPS); Carsten Vollrath, generalni direktor, Swiss IPG Partners Group; Nicolas Friederici, istraživač, Humboldt Institut za Internet i društvo (HIIG), Oxford Internet Institute; itd.
Konferencija je 2016. godine osmišljena kao neprofitna inicijativa Vrije Univerziteta u Amsterdamu, sa idejom da na jednom mestu okupi digitalne entuzijaste/kinje iz biznis, akademskog, i startap sektora koji razmatraju pitanja platformske ekonomije i njen uticaj na globalni biznis i nove modele rada. Od 2019. godine konferencija je dobila i svoja regionalna izdanja u tri grada – Barseloni, Stokholmu i Novom Sadu.
U susret konferenciji, u Kulturnoj stanici Svilara otvorena je izložba Quo Vadis Homo? koja kroz radove studenata/kinja problematizuju teme o kojima će se diskutovati tokom prve akademske konferencije o platformskoj ekonomiji u ovom delu Evrope. Izložba je proizašla iz saradnje Akademije umetnosti u Novom Sadu, Centra za istraživanje javnih politika koji organizuje konferenciju o platformskoj ekonomiji i kulturne stanice Svilara. Konferencija i izložba organizovani su u susret predstojećoj Evropskoj prestonici kulture 2021. i fokusirani su na buduće izglede zemalja istočne i jugoistočne Evrope u kontekstu platformske ekonomije. Značaj organizovanja izložbe ovog formata i teme prepoznala je Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji koja je finansijski podržala njenu realizaciju.
Izvor: publicpolicy.rs
Napiši komentar