Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Evropskoj uniji počinje da se vidi napredak u integraciji Roma otakako je pre četiri godine usvojen okvir za koordinisano delovanje članica na tom planu. Napredak se, kako ističu u Evropskoj komisiji, ogleda i u tome što je inkluzija Roma sada deo evropske političke agende. Međutim, još mnogo toga treba da se uradi u uključivanju Roma u obrazovanje i omogućavanju zapošljavanja i pristupa zdravstvu i stanovanju, navodi se u novom izveštaju Evropske komisije o napretku u integraciji Roma. Ističe se i da će članice EU ubuduće u novom budžetskom periodu 2014-2020. izdvajati za inkluziju Roma više sredstava iz zajedničkog socijalnog fonda.

Tri godine nakon usvajanja Evropskog okvira za nacionalne strategije za integraciju Roma kojim je pokrenut proces koordinisanog delovanja za inkluziju Roma u EU, u većini članica je vidljiv napredak ali je on spor, ocenjuje se u novom izveštaju Evropske komisije o primeni tog okvira.

Navodi se da je sada više romske dece uključeno u predškolske ustanove i da je sve više programa za pomoć Romimama u zapošljavanju, kao i medijatorskih programa za pitanja stanovanja i pristupa zdravstvu.

“Pre četiri godine, integracija Roma nije bila na radaru većine članica. Sada, zahvaljujući zajedničkoj akciji, oseća se promena”, rekla je evropska komesarka pravde Vivijan Reding (Viviane).

Ona je dodala da “vekovi isključenosti i diskriminacije ne mogu nestati preko noći”, ali da je pitanje integracije Roma sada deo evropske političke agende i da se vidi napredak.

“Kao sledeći korak, mogu da zamislim uže usmerene propise i fondove koji su posebno izdvojeni za Rome kako bi se obezbedilo da sredstva stignu tamo gde je to potrebno”, rekla je Vivijan Reding.

Evropski komesar zapošljavanja, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor (Laszlo) rekao je da članice integraciju Roma treba da uzmu u obzir pri izradi politika u obrazovanju, zapošljavanju, zdrasvtvu i pitanjima stanovanja.

Obrazovanje

Evropska komisija je konstatovala da je u domenu obrazovanja ostvaren napredak u integraciji Roma pre svega kada je reč o školovanju u ranom detinjstvu, ali da još dosta toga mora uraditi da bi se Romi više uključili u obrazovanje.

Navodi se da je ostvaren napredak u naporima da romska deca završe osnovnu školu, dok se u Finskoj povećalo učešće romske dece u predškolskom obrazovanju sa 2% na 60%. Komisija je pozdravila i novi zakon u Mađarskoj o dvogodišnjem obaveznom predškolskom obrazovanju i slične propise u Bugarskoj, kao i uvođenje putujućih učitelja koji putuju sa nomadskim porodicama u Irskoj.

Komisija je naglasila da članice EU koje imaju brojniju romsku populaciju moraju da se bore protiv segregacije i ranog napuštanja školovanja, kao i da obrazovni sistem učine inkuluzivnijim.

Mladim Romima treba omogućtii da steknu veštine i kvalifikacije i to najmanje na nivou srednje škole a odraslim Romima obezbediti celoživotno učenje.

Zapošljavanje

Na planu zapošljavanja nisu ostvareni veći rezultati i članice EU će, da bi smanjile jaz između Roma i drugog stanovništva, morati da se pozabave tržištem rada. U tom smislu, Romima sa niskim kvalifikacijama koji traže posao treba omogućiti obuku i savetovanje, aposlodavcima obezbediti podsticaje, kao što su subvencije za zapošljavanje, probni rad i stažiranje.

U protekle četiri godine bilo je pokušaja da se poboljšaju uslovi za zapošljavanje Roma, ali ti napori su vrlo retko praćeni sistemskim merama na tržištu rada koje bi uključivale borbu protiv diskriminacije i davanje podsticaja poslodavcima. Kao dobre primere Komisija je navela obuku mentora u Austriji za Rome koji traže posao.

Druge mere bi mogle da uključuju uvažavanje socijalnog apsekta u javnim nabavkama, borbu protiv diskriminacije na radnom mestu i zapošljavanje Roma u javnim službama na nacionalnom i lokalnom niovu ali tako da se ne stvara paralelni sistem zapošljavanja. Evropska komisija je ocenila da treba iskoristiti i potencijal socijalnog preduzetništva.

Cilj EU je da do 2020. 75% ljudi starosti od 20 do 64 godine bude zaposleno, dok je ta stopa sada 68,8%. U slučaju Roma stopa zaposlenosti je znatno niža a, prema podacima iz istraživanja Svetske banke koje obuhvata Bugarsku, Češku, Rumuniju i Srbiju, i za 26 procentnih poena manja.

Zdravstvo

Na osnovu analize mera preduzetih u zdravstvu zaključuje se da zdravstvenom negom i osnovnom socijalnom zaštitom nisu obuhvaćeni svi građani. Ulaganje u zdravstvene mere i prevenciju za sve Rome, posebno decu, ključno je jer će to sprečiti dalje zdravstvene probleme, ocenjuje se u izveštaju.

U izveštaju se pozdravlja uvođenje zdravstvenih medijatora u Rumuniji i Španiji i neke mere u Francuskoj, ali se dodaje da je ostvarivanje zdravstvene zaštite i dalje problem u nekim članicama.

Očekivani životni vek Roma je obično 10 godina kraći nego vek prosečnog Evropljanina a stopa smrtnosti romske dece je znanto veća od evropskog proseka koji je 4,2 na 1.000 rođenja. Prema podacima UNDP-a, u Bugarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Mađarskoj i Češkoj stopa smrtnosti romske dece je 2 do 6 puta viša od ostatka populacijezavisno od zemlje.

Stanovanje

Kada je reč o stanovanju mali projekti nude korisne primere koji, međutim, moraju da se šire primenjuju da bi dali očekivane rezultate, ocenila je Komisija i dodala da članice, da bi se ostvario napredak u rešavanju stanovanja, moraju da efikasnije rešavaju taj problem.

U nekim članicama mora da se razjasniti pravni status naselja, a vlasti moraju podržati mere u urbanom planiranju kako bi se sprečila getoizacija u gradovima. U ruralnim sredinama moraju se preduzeti veći napori kako bi se smanjio rizik od isključenja iz društva.

Kao dobre prakse izdvaja se uvođenje 38 medijatora za stanovanje u Belgiji i uspostavljanje lokalnog tima u Berlinu koji pomaže u prihvatanju Roma kao suseda.

Dok između 72% i 100% domaćinstava EU ima vodu, to nije slučaj sa romskim domaćinstvima. Istraživanje Agencije EU za osnovna prava ukazalo je na teškoće Roma u rešavanju stambenog pitanja.

Diskriminacija

U gotovom svima članicama javljaju se slabosti u borbi protiv diskriminacije, ocenjuje se u izveštaju i dodaje ta borba nije zasebna politika već da mora prožimati sve politike.

Dodatna pažnja mora se usmeriti na komunikaciju sa javnošću kako bi se istakle koristi od raznolikosti i inkluzije, ocenila je Komisija i naglasila da članice EU moraju i da politički jasno istupe i da ne smeju dozvoliti da se toleriše rasizam.

Jedan od najvećih izazova je suzbijanje posredne i neposredne diskriminacije na tržištu rada. Prema iznetim podacima, znatan broj Roma je iskusio diskriminaiju u proteklih 5 godina dok su pokušavali da pronađu posao, od 38% u Španiji do 74% u Češkoj.

Više sredstava od 2014.

Porteklih godina sredstva koje članice daju za integraciju Roma znatno su se povećala, ostvaren je napredak u planiranju ali se problemi javljaju u primeni. Zemlje sa brojnom romskom populacijom i dalje se suočavaju sa izazovima pri korišćenju fondova EU, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da u budžetskom periodu 2007-2013. nije iskorišćen potencijal sredstava EU za podršku integraciji Roma iz više razloga: od problema u pronalaženje sredstava za učešće u finansiranju projekta, složenosti administrativne strukture do nedovoljne saradnje vlasti i Roma.

U narednom budžetskom periodu 2014-2020. za strukturne i kohezione fondove izdvojeno je 343 milijardi evra, od čega će najmanje 80 milijardi evra biti uloženo u razvoj ljudskih resursa, zapošljavanje i socijalnu inkluziju putem Evropskog socijalnog fonda (ESF).

Odlučeno je da svaka zemlja najmanje 20% ili 16 milijardi evra sredstava iz ESF opredeli za borbu protiv siromaštva i isključenosti iz društva. Do sada je za to u proseku izdvajano oko 15% sredstava.

Posle 2020. Evropska komisija će razmotriti načine za efikasniju finansijsku podršku Romima, uključjući i poseban finansijski instrument.

Izvor: EurActiv.rs