Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ana Stamenić za Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia (Blog o socijalnom uključivanju)

Moja priča sa učeničkim preduzetništvom počela je pre 7 godina. Ne znam zašto smo kolega i ja, informatičari, odabrani od strane direktora, tek od obuke u Sokobanji traje i moje angažovanje u programima Dostignuća mladih.

Učenička kompanija „Orion“ formirana je mnogo pre toga u okviru ivanjičke Gimnazije. Tokom desetak godina postojanja jedino je ime ostalo isto – menjali su se i članovi kompanije i delatnosti kojima su se učenici bavili. Proizvod kojim smo se ove godine predstavili jeste prirodna pasta za zube. A kako je sve počelo?

Sama ideja da pravimo pastu za zube došla je od naše generalne menadžerke Jovane. Zapravo, njena prijateljica je sličnu pastu donela iz inostranstva. Kao nastavniku informatike učinilo mi se da je ideja preveliki izazov za nas. Koje sastojke upotrebiti, u kom odnosu, kako će to uticati na zube, ima li neželjenih efekata… Mnoštvo pitanja na koja u tom trenutku nismo imali odgovor. Zahvaljujući pomoći profesorki hemije i biologije, kao i našim stomatolozima, došli smo do rešenja.

Trebalo je vremena da nađemo najbolje sastojke i da ih iskombinujemo na pravi način. Pre upuštanja u priču o pasti nisam znala da je proizvodnja jestivih eteričnih ulja u našoj zemlji veoma ograničena. Ipak uspeli smo da nađemo odgovarajuće ulje mente. Kada smo sve sastojke sjedinili, dobili smo zelenu smesu – na oko odbojnu, ali kada je probate, osetite da stvarno deluje na zube i desni.

Tu, na pola puta, imali smo proizvod za Regionalno takmičenje učeničkih kompanija: prirodnu pastu za zube od jestivih sastojaka upakovanu u kutiju za ličnu upotrebu. Jovana, Milica i Aleksa su dali sve od sebe da se posle dve godine plasiramo na Nacionalno takmičenje. I uspeli su.

Usledilo je par dana uživanja u uspehu koji smo ostvarili. A onda otrežnjenje – malo vremena, a mnogo posla bilo je pred nama.

Da bismo proizvod plasirali u apoteke i prodavnice zdrave hrane, bila nam je potrebna potvrda o zdravstvenoj ispravnosti paste. Finansijska pomoć Opštine Ivanjica omogućila nam je da uradimo mikrobiološke i hemijske analize.

Naredna stavka bila je pakovanje. Kako da jednu pastu koristi više lica? Pretragom na Internetu došli smo do sajta firme sa Palića – Chemos ad. Ljudi su prepoznali snagu naše ideje i proizvoda, videli su u nama potencijal i pristali da nam doniraju pedeset komada plastičnih tuba. I pošiljka je stigla na našu adresu – preko 500 komada! Ako u lokalnoj zajednici nemate rešenje, tražite dalje. Ma koliko da je potencijalni saradnik daleko, ako pričate istim poslovnim jezikom, razumećete se i uspostavićete saradnju.

Sećate li se crtanog filma u kom mačak Silvester ima konzervu, a nema otvarač? Slično je bilo i sa nama. Imali smo tube, ali nismo znali kako da ih zatvorimo. Svaki pokušaj neslavno se završio. A onda smo kod porodice Luković našli zavarivač – mašinu staru četrdesetak godina koja nije bila u funkciji od 1999. godine. Da, proradila je, i nama je odradila posao.

(…)

Tekst “Ono kad imate konzervu, a nemate otvarač” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.