Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Pišu: Miljana Đurčević Cucić, koordinatorka za evropske integracije i međunarodnu saradnju, i Jovana Ilić, koordinatorka za rodnu ravnopravnost i ljudska prava, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Praćenje stanja i trendova u domenu siromaštva i socijalnog uključivanja i analiza položaja osetljivih društvenih grupa naročito dobija na značaju u poslednje dve godine, uzevši u obzir pandemiju virusa COVID-19 koja je pogodila čitav svet, a koja se najviše odrazila na živote najugroženijih kategorija stanovništva. U skladu sa svojim zakonodavnim i strateškim okvirom i u saradnji sa različitim akterima, Republika Srbija nastoji da reguliše i poboljša status osetljivih grupa sa ciljem da se svakom pojedincu/ki omogući pravo na dostojanstven život i rad u skladu sa evropskim standardima i međunarodnim mehanizmima.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) od svog osnivanja 2009. godine aktivno učestvuje u procesima kreiranja, koordinacije, implementacije i testiranja javnih politika zasnovanih na podacima i usmerenih ka poboljšanju položaja osetljivih društvenih grupa. Takođe, SIPRU pruža podršku Vladi u izveštavanju o napretku u domenu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva u odnosu na obaveze Republike Srbije u procesu evropskih integracija i obaveze definisane relevantnim međunarodnim konvencijama.

Na osnovu nove metodologije pristupanja Evropskoj uniji (EU) pod nazivom „Unapređenje procesa pristupanja – kredibilna perspektiva EU za Zapadni Balkan“ Evropska komisija (EK) je 9. marta 2021. godine usvojila dokument kojim se nova metodologija primenjuje i na Srbiju i Crnu Goru. U skladu sa ovom metodologijom, pregovaračka poglavlja podeljena su u 6 klastera: 1. Osnove; 2. Unutrašnje tržište; 3. Konkurentnost i inkluzivni rast; 4. Zeleni dogovor i održiva povezanost; 5. Resursi, poljoprivreda i kohezija; 6. Spoljni odnosi. Unapređivanje položaja osetljivih društvenih grupa definisano je u poglavljima u okviru prvog (poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava) i trećeg klastera (poglavlje 19 Socijalna politika i zapošljavanje), ali je takođe uređeno i u okviru ostalih klastera i poglavlja koje oni obuhvataju.

Uzimajući u obzir značaj procesa evropskih integracija, koje predstavljaju jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva kontinuirano sprovodi različite analize i učestvuje u procesima koji doprinose socijalnoj dimenziji integracija Srbije u EU. U skladu sa time, SIPRU je u prethodnom periodu pokrenuo inicijativu za izradu analitičkog osvrta na položaj osetljivih grupa u kontekstu pristupanja EU sa sledećim ciljem:

• da se poveća vidljivost izazova sa kojima se suočavaju ranjive društvene grupe u Republici Srbiji;
• da se informišu donosioci odluka i drugi akteri o trenutnim procesima u razvoju strateškog i zakonodavnog okvira u oblasti socijalnog uključivanja;
• da se podstakne dijalog i saradnja u ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti socijalnog uključivanja.

Serija od deset informativno-analitičkih pregleda položaja ranjivih grupa u kontekstu ispunjavanja obaveza u procesu evropskih integracija namenjena je širokom krugu zainteresovanih strana: donosiocima odluka, zaposlenima u državnoj upravi i jedinicama lokalne samouprave, razvojnim partnerima, organizacijama civilnog društva, akademskoj zajednici, novinarima/kama i drugim akterima. Svaka analiza, sa jedne strane, ukazuje na trenutni položaj osetljivih grupa u različitim oblastima života (zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, obrazovanje, status na tržištu rada), a sa druge strane, bavi se postojećim normativnim i institucionalnim okvirom Republike Srbije kojim je regulisan položaj osetljivih društvenih grupa. Pored toga, dat je pregled preporuka i obaveza koje Srbija treba da ispuni u procesu integracija u Evropsku uniju, ali i preporuke za unapređivanje položaja osetljivih društvenih grupa. Ovim analizama SIPRU nastoji da doprinese podizanju svesti o važnosti unapređenja uslova života siromašnih i ranjivih grupa građana i građanki, ali i da ukaže na neophodnost dodatnih napora svih segmenata društva kojima će se omogućiti smanjenje broja onih koji žive u siromaštvu.

U prethodnom periodu objavljene su analize položaja sledećih osetljivih grupa: osoba sa invaliditetom, LGBTI, žena, starije populacije, Roma i Romkinja.

Analiza položaja žena i stanja rodne ravnopravnosti u Srbiji objavljena je neposredno pred početak kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, koja se obeležava na globalnom nivou svake godine u periodu od 25. novembra (Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama) do 10. decembra (Međunarodni dan ljudskih prava). Ova analiza se, između ostalog, temelji na rezultatima novog, trećeg izdanja Indeksa rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji koji je pripremljen u saradnji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Republičkog zavoda za statistiku, Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), SeConS grupe za razvojnu inicijativu i Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE). Srbija je bila prva zemlja izvan EU u kojoj je izračunat indeks rodne ravnopravnosti u skladu sa metodologijom EIGE, a u međuvremenu je još nekoliko država kandidata za članstvo u Uniji izračunalo indekse (Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija), što je omogućilo da imamo, pored poređenja sa državama članicama Evropske unije, i poređenje sa zemljama u okruženju.

Treći Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju zasnovan je na podacima iz 2018. godine, iznosi 58,0 poena i ukazuje na kontinuiran, mada spor, progres u unapređivanju rodne ravnopravnosti. U odnosu na prvi Indeks rodne ravnopravnosti (zasnovan na podacima iz 2014. godine), zabeleženo je povećanje vrednosti od 5,6 poena. Ukoliko se napredak nastavi ovim tempom, biće potrebno 59 godina do dostizanja pune rodne ravnopravnosti na visokom nivou postignuća u domenima koje indeks obuhvata (rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje). U poređenju sa  27 zemalja članica EU (EU-27), Srbija i dalje beleži niže vrednosti indeksa (58,0 prema 67,4) ali se jaz između EU i Srbije smanjuje, jer je u vreme računanja prvog indeksa (2016) jaz između EU i Srbije iznosio 10,4 poena, dok jaz između indeksa u 2018. iznosi 9,4 poena. Posmatrano prema domenima, najveći jaz između EU-27 i Srbije prisutan je u domenu novca (21,9) i domenu vremena (16,2), potom u domenima znanja (6,8) i moći (6,6), a najmanji jaz je prisutan u domenima rada (2,0) i zdravlja (3,7). Ovo izdanje indeksa za Srbiju sadrži i tematski fokus, kao poseban segment izveštaja, uveden i na nivou EU. U izradi ovog dela izveštaja, Srbija je pratila Evropsku uniju i pripremila analizu „Digitalizacija i budućnost rada“ koja se bavi efektima digitalizacije na živote žena i muškaraca, analizom upotrebe i razvoja digitalnih veština i tehnologija, digitalne transformacije sveta rada i širim posledicama digitalizacije po ljudska prava, nasilje nad ženama i aktivnosti brige i nege.

Informativno-analitički pregledi položaja osetljivih društvenih grupa u procesu evropskih integracija Srbije i Indeks rodne ravnopravnosti služe kao osnova za razvoj javnih politika zasnovanih na podacima, ali i za praćenje napretka u poboljšanju uslova života svih građana i građanki. U narednom periodu SIPRU nastavlja sa publikovanjem informativno-analitičkih pregleda, koji će se baviti položajem mladih, dece, nacionalnih manjina, migranata i tražilaca azila i osoba koje žive sa HIV-om. Tematske analize biće objavljene na sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva na ovom linku.

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 69. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)