Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović je 18. juna na Kolarcu prisustvovala otvaranju izložbe Etno-mreže „100 žena – 100 minijatura”, na kojoj su uručene nagrade najboljim autorkama.
„Hvala svima koji ste prepoznali značaj ove inicijative. Važno je da pokažemo svetu šta jesmo, šta smo bili i šta možemo da budemo. Svaki državnik koji je posetio Srbiju dobio je radove ovih žena, od SAD do Kine, od Rusije do Indije, Azije i Afrike. Kroz inicijativu ‘Uposlimo 1.000 žena u seoskim područjim’ do sada smo zaposlili 742 žene. Možemo bolje od toga i zato pozivam i sve ostale društveno odgovorne kompanije da se uključe i da pomognemo ženama sa sela”, rekla je ona.
Potpredsednica Mihajlović ukazala je na težak položaj seoskih žena, rekavši da su one posebno diskriminisane.
„Svaka druga žena na selu nije zaposlena, 60 odsto njih nema pravo na penziju, leti provode od 15 do 18 sati radeći, i to bez plate, za smeštaj i hranu. Hajde da ovu statistiku menjamo, da im pomognemo da se dodatno edukuju, da nabave opremu i nastave da izrađuju ove divne rukotvorine”, dodala je Mihajlovićeva.
Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine, rekao je da Etno-mreža i žensko preduzetništvo iz godine u godinu imaju sve veću podršku, posebno kada je reč o Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.
„Radićemo na osnaživanju zakonodavnog okvira kako biste vi mogle da radite, da vaš rad bude promovisan i plaćen, a naša kulturna baština bude sačuvana. To je deo našeg nacionalnog bića. Sve što radite važno je za našu državu, uz infrastrukturu i projekte važno je da sačuvamo kulturu i nauku”, rekao je Marinković.
Otvaranju izložbe prisustvovala je i ambasadorka Kanade u Srbiji Kati Čaba, koja je rekla da je u svojoj diplomatskoj karijeri imala priliku da se upozna sa kulturnim nasleđem mnogih zemalja.
„Srbija je zemlja koja ima neobično bogatu kulturnu baštinu i bilo bi šteta da se ona ne sačuva. Tri ćilima iz Srbije su uvrštena na listu UNESCO, drago mi je da sam pokrovitelj tkačke kolonije i da možemo i finansijski da podržimo aktivnosti Etno-mreže, jer izrada ovih rukotvorina donosi i ekonomsko osnaživanje žena”, rekla je Čaba.
Violeta Jovanović, predsednica Etno-mreže i izvršna direktorka NALED-a, rekla je da je reč o sedmoj izložbi i zahvalila potpredsednici Vlade, resornim ministarstvima i korporativnim partnerima na podršci u očuvanju nacionalnog nasleđa Srbije.
„Ova izložba na koju se prijavilo 100 radova je reprezentativna smotra ručnog rada Srbije i ogledalo naših žena. Doprineće ne samo očuvanju našeg kulturnog blaga, već i vrednovanju rada naših žena”, rekla je Jovanovićeva.
Jasna Dimitrijević, upravnica Zadužbine Ilije Kolarca, izjavila je da su ove žene posebne jer veruju u ono što rade, imaju inicijativu, kreativnost i volju, ali i strast prema kulturnom nasleđu.
Napiši komentar