Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija će ove godine imati pad privrede od 0,5%, a naredne stagnaciju, procenila je Narodna banka Srbije. Na snižavanje procene uticale su poplave, koje su dovele do pada proizvodnje u rudarstvu, energetici i poljoprivredi, ali i najavljene mere štednje koje utiču i na potrošnju. Inflacija je i dalje niža od ciljane, i neizvesno je da li će se vratiti u planirane okvire do kraja godine. Direktne strane investicije će, prema proceni, biti u porastu u odnosu na 2013. Iz Vlade najavljuju da se pripremaju rešenja za preduzeća u restrukturiranju, dok će Agencija za privatizaciju 15. avgusta objaviti međunarodni javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju oko 500 preduzeća.

Generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić rekao je da je jedan od razloga zašto je centralna banka revidirala naniže procenu rasta BDP za ovu i sledeću godinu nemogućnost da se za kratko vreme obnove proizvodni kapaciteti oštećeni u majskim polavama.

U govoru Hinića podeljenom novinarima navodi se da je pad BDP od 0,5% u 2014. posledica pada poljoprivredne proizvodnje i manje aktivnosti u sektoru rudarstva i energetike, dok bi doprinos građevinarstva zbog obnove porušenih i oštećenih objekata trebalo da bude pozitivan. BDP je prema njegovim rečima u drugom tromesečju zbog poplava opao za 1,1%.

“Očekujemo da će određen pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost imati započeto davanje subencionisanih kredita privredi”, naveo je Hinić.

Na privredna kretanja i dalje će u 2014. i 2015. negativno uticati slab nivo potrošnje domaćinstava i države zbog očekivanih mera fiskalne konsolidacije.

Hinić je ocenio da će uticaj mera fiskalne konsolidacije biti veći nego što je uračunato u prethodnoj projekciji i da će neutralisati očekivani pozitivan doprinos neto izvoza i investicija.

Oporavak zone evra povoljan za izvoz

Očekuje se da će oporavak zone evra olakšati rast neto izvoza i 2015.

Prema rečima Hinića, opravak zone evra u drugom tromesecju je nastavljen, a izgledi za ovu i narednu godinu su neznatno revidirani – u 2014. očekuje se rast BDP od 1,1%, a u 2015. od 1,6%.

Upozorio je da rizik po započeti oporavak zone evra predstavljaju tenzije u vezi sa krizom u Ukrajini.

“Globalno moguć je negativan uticaj prvenstveno na cene na svetskim robnim tržištima, kretanje kapitala i energetske tokove. Potencijalno nepovoljni efekti na domaću ekonomiju kreću se od smanjenja izvoznih mogućnosti do porasta premije rizika zemlje i smanjenja priliva kapitala”, rekao je on.

NBS je ocenila da će deficit tekućeg računa Srbije u 2014, iskazan prema novoj metodologiji, iznositi 5,9% BDP.

Inflacija isuviše niska

Hinić je naveo da je međugodišnja inflacija u prethodna tri meseca nastavila da se kreće ispod donje granice i u julu je bila 2,1%. Ciljana inflacija je 4%, uz dozvoljena odstupanja od 1,5 procentnih poena, što znači od 2,5% do 5,5%.

“Prema centralnoj projekciji NBS inflacija će se u trećem tromesečju vratiti u okvire cilja od 4% plus minus 1,5 procentnih poena i do kraja godine ostaće u tim granicama”, rekao je on.

On je istakao da je inflacija samo privremeno ispod željenog nivoa, ali i da nije sasvim izvesno da će se u trećem tromesečju vratiti u očekivani raspon.

Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, domaća fiskalna kretanja i u manjoj meri na rezultate ovogodišnje poljoprivredne sezone.

“U projekciji je pretpostavljeno i da će do poskupljenja cena električne energije za 15 odsto doći cetvrtnom tromesecju. Pošto to poskupljenje nije potvrđeno, u slucaju da se ne ostvari, inflacija bi krajem godine bila niža za 0,8 procentnih poena u odnosu na projekciju”, rekao je generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.

U toku drugog tromesečja određeni faktori su uticali na porast vrednosti dinara, pre svega pad premije rizika zemlje i povećano ulaganje stranih investitora u državne hartije od vrednosti.

Dinar je u julu opet opao i njegova vrednost sada je niža nego na početku drugog tromesečja, a u NBS to pripisuju između ostalog obimu najavljene fiskalne konsolidacije.

“Na deprecijacijske pritiske u julu uticalo je jačanje geopolitickih tenzija ali i pojava nepovoljnih vesti u pogledu veličine i tempa fiskalne konsolidacije. Radi ublažavanja prekomernih osiclacija kursa u drugom tromeseću NBS je intervenisala sa 170 miliona evra, a u julu je prodala 30 miliona evra”, rekao je Hinić.

Očekuje se 1,2 milijardi evra investicija

Na investicije će, prema proceni NBS, pozitivno uticati ulaganje u otklanjanje posledica poplava i dalji napredak Srbije u procesu evrointegracija.

Neto strane direktne investicine u Srbiju u prvih sedam meseci 2014, po preliminarnim podacima, bile su oko 700 miliona evra.

“Te investicije su uglavnom otišle u prerađivačku industriju i trgovinu”, rekla je Snežna Vilaret, zamenik generalnog direktora Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.

Tokom predstavljanja izveštaja NBS o inflaciji, ona je rekla da je projecija NBS za ovu godinu da će strane direktne investicije biti 1,2 milijardi evra.

Direktne strane investicije u Srbiji u 2013. godini iznosile su oko 750 miliona evra.

Izvor: Beta i S.V.
Preuzeto sa www.euractiv.rs