Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Bavljenje kompleksnim problemom beskućništva zahteva od kreatora politika da rešenja koja nude budu brza i efikasna, odnosno da uspostavljaju aktivan odnos prema činjenici da su osobe u situaciji beskućništva u svojevrsnoj krizi svakodnevno. Održiva rešenja se izdvajaju od ostalih po tome što samim svojim dizajnom modeluju neophodnu promenu u pristupu društvenoj grupi u potrebi.

Upravo u toj tački, kako kreirati integrisane i dugoročne odgovore na krizna pitanja u jednom društvu, počinje naš razgovor sa timom Fondacije ADRA (Adventistički humanitarni i razvojni rad) koja stoji iza inicijative Drumodom.

Drumodom je ime programa podrške osobama u situaciji beskućništva, a istovremeno i jedinstvenog pokretnog servisa u okviru tog programa.

Katarina Bogdanović

Drumodom je specijalno vozilo koje u Beogradu tri puta sedmično na različitim punktovima u gradu, osobama u situaciji beskućništva nudi usluge iz tri oblasti – higijensko-distributivne, zdravstvene zaštite i psihosocijalne podrške.

U dizajniranju ovog servisa, autori su krenuli od okosnice problema – najveći broj osoba u situaciji beskućništva nema lična dokumenta, što ih, pored generalne društvene stigme, onemogućava da pristupe socijalnim servisima i tako započnu put ponovnog uključivanja u društvo.

„Naši korisnici su u tom smislu i administrativno nevidljivi i mi smo tu prvu prepreku ka pristupu osnovnom dostojanstvu želeli da u potpunosti uklonimo ovim servisom”, objašnjava Katarina Bogdanović, socijalna radnica u ADRA-i, multidimenzionalnost nevidljivosti kojom su iskustva osoba u situaciji beskućništva obeležena.

Upravo stoga, korisnici i korisnice Drumodoma imaju pun pristup svim njegovim uslugama bez preduslova posedovanja ličnih dokumenata.

Opisujući integrisanost kao specifičnost intervencije ovog servisa, direktor fondacije ADRA Igor Mitrović navodi da gosti Drumodoma u njemu mogu da se okupaju, ošišaju, prime paket sa hranom ili odećom, predaju prljavu odeću, koja se potom pere u Adrinom vešeraju na drugoj lokaciji i vraća im se u dogovoreno vreme.

Zdravstvene usluge podrazumevaju terenski rad, posetu korisnika na mestima gde borave, zdravstveno savetovanje, trijažu, upućivanje na sistemsku podršku od strane domova zdravlja, pratnju, posredovanje u zakazivanju termina pregleda, komunikaciji sa zdravstvenim radnicima i drugim službenicima, pokrivanje troškova specijalističkih pregleda, laboratorijskih analiza, lečenja i praćenje stanja.

Prema Igorovim rečima, terenski rad je ključan u potrazi za dobrim modelom. Drumodom inicijativa, kako navodi, prvo bi trebalo da problem beskućništva učini vidljivijim. U privlačenju pažnje javnog, građanskog i privatnog sektora, Igor navodi da „programi budućnosti moraju da obuhvataju i preventivno delovanje – da do beskućništva ne dolazi, ali i interventno, da onima koji su već u toj situaciji umanjimo negativne posledica takvog načina života”.

Igor Mitrović

Terenski rad u ovom servisu nezamenljiv je iz nekoliko razloga, a krucijalni su generalna nedostupnost korisnika i korisnica usled specifične društvene isključenosti kao i njihove velike mobilnosti. Podjednako važan aspekt je i nedostatak poverenja koji osobe u situaciji beskućništva imaju prema pružaocima usluga iz sistema ili civilnog sektora. Pred pokretačima ovakvih inicijativa nalazi se dug put kontinuirane prakse kako bi se iskustvo osoba u situaciji beskućništva razumelo, a potencijalna rešenja precizno targetirala konkretne potrebe.* U ovoj tački, pitanje vidljivosti ponovo dobija na značaju. „Trenutni servisi ne odražavaju iskustvo osoba u situaciji beskućništva, već se od osoba u potrebi očekuje da se prilagode suštinski nedostupnim servisima i tu ima značajnog prostora za unapređenje trenutne situacije”, skreće nam Katarina pažnju na potrebu za promenom u samom pristupu dizajniranja rešenja.

Slični servisi postoje u SAD, Solunu i na drugim mestima širom sveta, ali ono što Drumodom čini posebnim je integrisanost pružanja usluga na terenu. „Naš servis izdvaja se po tome što želimo da taj program obuhvata sve vrste potreba kod osoba u situaciji beskućništva. Ambicija je da program proširimo i na usluge podrške s ciljem osamostavljivanja i uključivanja u društvo.”

U organizaciji ljudskih resursa, ADRA se oslanja na sopstvene socijalne radnike i radnice, medicinsko osoblje, ali i volontersku podršku na planu pružanja higijenskih usluga, kao i prikupljanju, prijemu, sortiranju i distribuciji donacija za šta je punkt najčešće sam autobus.

Aleksandar Orlović

Aleksandar Orlović volontira jednom mesečno pružajući frizerske i berberske usluge korisnicima Drumodoma. „Imam samo najlepša iskustva u radu sa osobama u situaciji beskućništva. Neverovatno je koliko su ljudi zahvalni i saradljivi i koliko je malo potrebno kako bismo doprineli njihovom dostojanstvu“, Aleksandrove su reči na temu iskustva volontiranja u Drumodom servisu.

U inače kriznoj situaciji, globalna kriza izazvana koronavirusom učinila  je gotovo sve potrebe još hitnijim. U trenutku kada je celo društvo uvelo socijalno distanciranje, nošenje maski i znatno ređe napuštanje sopstvenih domova, zadovoljenje ovih potreba postalo je još izazovnije, a prva se na ispitu našla solidarnost. „One koji nemaju kuću u koju bi se sklonili, kojima su javne česme – jedini izvor tekuće vode, bile presušile, koji nisu imali ni za masku, izgleda da smo zaboravili da postoje“, svedoči Igor o specifičnim efektima opšte vanredne situacije na živote Drumodom korisnika i korisnica.

Iskustva pružanja zdravstvenih usluga tokom ove krize, tim ADRA-e je sublimirao u publikaciji za koju se nadaju da će biti od konkretne pomoći svakome ko svoju praksu želi da posveti rešavanju pitanja beskućništva.

Važan deo prakse tima ADRA-e je da konkretne priče osoba u situaciji beskućništva približi široj javnosti kroz serijal Životne priče beskućnika. Rezultati su vidljivi u, inače dobrim, ali sada i uvećanim donacijama kao i komentarima građana na komunikacijskim kanalima inicijative. Zaključak je da se percepcija polako ali sigurno kreće u smeru višeg stepena empatije.

Iskustvo tekuće krize potvrdilo je stav našeg sagovornika i tima ADRA-e da je održivost servisa u većoj i svrsishodnijoj saradnji aktera iz svih društvenih sektora. Korak ka dugoročnijim rešenjima ponovnog uključivanja u društvo, kao što su zaposlenje i osamostaljivanje, ne mora nužno da podrazumeva osnivanje novih, koliko povezivanje postojećih službi i servisa.

Drumodom na ovaj izazov odgovara kroz usluge psihosocijalne podrške. „Savetovanje, informisanje o drugim servisima i povezivanje, zatim podrška u dobijanju ličnih dokumenata, zdravstvenog osiguranja kroz posredovanje, zagovaranje kod nadležnih i pokrivanje taksi“, prema Igorovim rečima, samo su neke od aktivnosti kojima korisnici i korisnice Drumodoma imaju pristup. Artikulišući potencijalne efekte bolje saradnje postojećih aktera, objašnjava nam da „mnoge (korisnike/ce) 4.000 RSD deli od dobijanja dokumenata koji omogućavaju pristup besplatnoj zdravstvenoj zaštiti, ali i socijalnoj pomoći – jednokratnoj ili višekratnoj. Svakako i tržištu rada.“

Vizija inicijatora Drumodrom servisa jesu stabilnost finansiranja isto koliko i kvalitet usluge. U nastojanju da se pronađu novi modeli, društvena uključenost i (veća) vidljivost osoba u situaciji beskućništva nameću se kao priroriteti. Igor na tu temu ističe konkretne potencijalne korake, kao što je veća uključenost u popisu stanovništva planiranom za oktobar 2022. godine. „U popisu iz 2011. popisivane su samo one osobe koje su se našle u nekoj od ustanova socijalne zaštite – prihvatilištu, svratištu. Međutim, ogromna većina njih se nalazi izvan ustanova. Mora se naći način da se dođe do njih da bi, za početak, prestali da budu nevidljivi. Tu negde počinje osvešćivanje i bolji sistemski odgovori.”

Najzad, integrisani pristup kreiranju odgovora na kompleksne društvene probleme zavisi od kontinuirane komunikacije sa osobama u potrebi. Ovo je od posebne važnosti u slučaju kada osobe pogođene problemom nisu deo glavnih društvenih tokova. Naši sagovornici nas svojom praksom uče i podsećaju da se odgovor za održivo dizajnirano rešenje nalazi u jednom, iznad svega participativnom, pitanju: koliko taj dizajn reflektuje osobe u potrebi i kako mu one mogu pristupiti iz svog realnog, svakodnevnog iskustva nejednakosti?

Tim ADRA-e upućuje poziv svim zainteresovanima da se prvo bolje upoznaju sa konkretnim pričama i zatim kontinuirano prate pozive na akciju putem Facebook i Instagram profila Drumodom inicijative.

——-

*Igor Mitrović, Iva Bubalo, „Beskućništvo i zdravlje: Iskustvo sa terena u doba pandemije“ (Beograd: Fondacija ADRA – Adventistički razvojni i humanitarni rad), 37.