Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Porodica Sonje Popović morala je da ode iz Đakovice 1999. godine. Zahvaljujući grantu počela je da gaji paradajz u plastenicima

Projekat „Mali grantovi za integraciju izbeglica i interno raseljenih lica” finansira se iz pristupnih fondova Evropske unije, kofinansijer je CARE Nemačka Luksemburg a sprovode ga CARE Srbija i „Protecta” iz Niša. Cilj projekta je da olakša ljudima koji su napustili svoja ognjišta da se poslom integrišu u nove zajednice.

U Srbiji živi 74.500 izbeglih i 200.000 interno raseljenih lica. To našu zemlju postavlja na neslavno prvo mesto u Evropi i 13. u svetu. U poslednje dve godine, posledice svetske ekonomske krize dodatno su uticale da se upravo najsiromašniji nađu prvi na udaru.

Zahvaljujući projektu „Mali grantovi za integraciju izbeglica i interno raseljenih lica” koji sprovode CARE Srbija i “Protecta” iz Niša, 93 porodice Nišavskog, Pčinjskog i Pirotskog okruga dobile su šansu da se finansijski osamostale.

– Pre dobijanja mini grantovi u iznosu do 2.000 evra, korisnici su prošli obuku pisanja biznis planova. Takođe, stručnjaci su dali svoju procenu o perspektivi i održivosti, što ovaj projekat podrazumeva i pruža nadu da će se ovi ljudi integrisati u sredine gde su došli – objašnjava Vesna Jovanović, rukovoditeljka projekta. Vrednost dvogodišnjeg projekta koji je startovao februara 2011. iznosi oko 480.000 evra . Sredstva su obezbeđena iz pristupnih fondova Evropske unije, a kofinansijer je CARE Nemačka Luksemburg.

Odabrani korisnici – a na početku se prijavilo tri puta više od predviđenog broja – prošli su nekoliko različitih faza selekcije. – Ekonomski stručnjaci su procenjivali napisane biznis planove kako bi i korisnici, ali i mi, bili sigurni da poslovi za koje su se odlučili imaju održivost, nastavlja Vesna Jovanović i dodaje da su do 93 lica, kojima je pomognuto da započnu porodični posao, osnuju zanatsku radnju, ili registruju poljoprivredno gazdinstvo, došli nakon detalje analize socijalnih karata, održivosti…

Donacije su bile u vidu sredstava, alata, repromaterijala, mašina i uređaja, stočne hrane… Niko nije  dobio  novac, već „alat” za nastavak ili započinjanje posla.

Statistika projekta ukazuje da je 45,83 % grantova uloženo u poljoprivredu, 38,54 % u uslužne delatnosti, 12,5 % u zanatske radnje, a 3,13 % u druge vidove proizvodnje.

Dejan i Sanja Lazić završili su fakultete – on elektroniku, ona geografiju; dok nisu otvorili poslastičarsku radnju, mladi supružnici, roditelji četvorogodišnjeg sina, bili su nezaposleni

Ljudi koji su bili primaoci raznih vrsta pomoći sada prave gipsane figure, uzgajaju koze, uzgajaju povrće u plastenicima, bave se automehaničarskim poslom, pružaju knjigovodstvene usluge, proizvode kolače… Žive od  svog rada!

Sledeći korak, dodaje Vesna Jovanović, jeste njihovo umrežavanje. – Formirali smo mini-klastere srodnih delatnosti, da bi im se olakšao nastup na tržištu. U toku je i intenzivan rad na obezbeđivanju marketinške podrške. Pokrenuće se sajt sa linkovima na svako pojedinačno gazdinstvo ili radnju. Sve u cilju da se finansijski osamostale i socijalno ravnopravno integrišu, zaključuje naša sagovornica.

Sonja Popović je samohrana majka i 1999. godine morala je da napusti Klinu na Kosovu i Metohiji. – Radila sam kao matičar u opštini Đakovica. Po dolasku u Niš, bilo je jako teško naći posao. Radila sam na crno kod privatnika za minimalnu platu. U okviru ovog projekta odlučila sam se na proizvodnju povrća u stakleniku.

Posadila je paradajz i sada očekuje prvu berbu. – Ovo je prvi posao koji radim sa radošću od kada sam  otišla od kuće, priznaje ova mlada žena. – Nije lako, ali drugog izbora nemam. Kćerka mi je završila osmi razred, želi da upiše Medicinsku školu. O poljoprivredi sam znala nešto malo, jer sam kao dete u porodici pomagala baki i deki.

Sonjin plastenik je 35 x 8 metara, baš kao i njene komšinice Biljane Đokić čija je porodica proterana iz sela Slivovo. Zajedno su našle lokaciju, registrovale gazdinstvo i čitavog proleća vredno radile: kopale, borile sa vašima, bubama, brinule o navodnjavanju. Sada očekuju prinos od pet kilograma po struku.

Dragan i Bojana Uskoković, iz sela Malče, udaljenom 12 km od Niša, zahvaljujući projektu su dobili šest koza, pet prasića, stočnu hranu… Sada su ponosni što od prodaje kozjeg mleka, sira i mesa mogu pristojnije da žive

– Još uvek ne veruju kad kažemo šta radimo, dodaje Biljanina sestra Bojana. Već razmišljaju da posle berbe paradajza posade jesenje kornišone.

Drugačiju vrstu „slatkih” briga u vezi sa poslom imaju supružnici Lazić. U niškom Novom naselju, u Studeničkoj ulici, zahvaljujući grantu otvorili su poslastičarsku radnju „Čokoladni san”.

Oboje su završili fakultete: Dejan elektroniku, a Sanja geografiju. Nemogućnost da se zaposle naterala ih je da se  prekvalifikuju. – Suprug je krajem zime završio kurs za poslastičara. Onda smo čuli za projekat, kaže Sanja. – Kupljeni su su nam šporet, dva frižidera, pločasti materijal za police. Bilo je straha, neizvesnosti, pitali smo se da li ćemo moći, ali nekako smo krenuli. Razmišljali smo o lokalu u centru, ali smo se odlučili za ovaj deo grada, jer znamo da ima puno mladih parova sa decom. Oni su sigurni kupci.

Zadovoljni su prometom, ali se nadaju i većem. Sve prave po receptima Dejanove majke. On je zadužen za dekorisanje. Jedva čekaju da proradi sajt, a do tada se oglašavaju na Fejsbuku. Bake im pomažu oko čuvanja četvorogodišnjeg sina. Nadaju se da će za šest meseci doći na „nulu”.

– Ako nam krene, zaposlićemo radnika, nadaju se.

O proširenju proizvodnje već razmišlja Dragan Usković. Iza kuće u selu Malča, 12 km od centra Niša, penzioner i glava romske porodice koja je živela samo od njegove penzije uveliko zida nove obore.

– Mora da se radi, životna je filozofija vremešnog i vrednog Dragana.

Želeći da poboljša materijalno stanje, konkurisao je za grant. Dobio je šest svinja, sedam alpino koza, tri tone stočne hrane. Sada prodaje mleko, meso, sir…. Dok je bio u bolnici, brigu o životinjama je vodila njegova supruga Bojana.