Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Valentina Lepojević (Blog o socijalnom uključivanju)

Položaj mladih ljudi u Srbiji nije na zavidnom nivou. Kao najveće probleme mladi vide: nezaposlenost, sistem vrednosti i obrazovni sistem. Mladi, međutim, nisu homogena grupa već se razlikuju, i za njih se vezuje niz negativnih stereotipa o kojima sam pisala u prethodnom blogu Dug put od nejednakog do jednakog postupanja.

Iako su mlade žene i muškarci u očima zakona jednaki, mlade žene se suočavaju sa dodatnim izazovima koje proizilaze iz društvenih normi čije „kršenje“ može prouzrokovati osudu okoline, ismevanje i omalovažavanje, etiketiranje, predrasude. Pored toga, mlade žene se susreću sa problemima u vezi sa slobodom izražavanja i donošenja odluka, kao i problemima koji su povezani sa nesigurnošću, nasiljem, nezaposlenošću, pristupu obrazovanju. Mlade žene se nalaze u ovakvom položaju usled rodnih nejednakosti, odnosno razlike između žena i muškaraca koje prevazilaze biološke karakteristike (pol). U pitanju su one razlike koje su društveno uslovljene i karakterišu patrijarhalno društvo, a koje mogu da se menjaju.

Obrazovanje

Obrazovanje je ključno socijalno i kulturno pravo i igra važnu ulogu u smanjenju siromaštva, ali i postojećih rodnih nejednakosti. Pored kvalitetnog formalnog obrazovanja, od izuzetne važnosti je i neformalno obrazovanje, čiji je jedan od ciljeva podržavanje kreativnih i inovativnih potencijala mladih ljudi.

Posmatrajući situaciju u obrazovanju u Srbiji evidentno je da određene srednje škole, više škole i fakultete češće upisuju devojčice/devojke, odnosno dečaci/momci. Tako su devojke najmanje zastupljene u oblastima elektrotehnike, mašinstvu i obradi metala, dok su dominantno prisutne u oblastima zdravstva i socijalne zaštite, prirodnim naukama, matematici, statistici, te poslovanju, administraciji i pravu. Većinska prisutnost devojaka, odnosno momaka, u određenim oblastima obrazovanja dovodi do rodne segregacije usled koje se ograničavaju životni odabiri mladih osoba. Tu nalazimo i uzrok nejednakih plata koji dodatno pojačava rodne stereotipe i uskraćuje pristup određenim poslovima i istovremeno doprinosi održavanju neravnopravnih odnosa moći u svim sferama života.

Važno je napomenuti i da se deca iz osetljivih grupa susreću sa brojnim izazovima. U Srbiji postoji problem segregacije u obrazovnom sistemu, a beleži se i tendencija porasta broja škola koju pohađaju isključivo romska deca, kao i porast broja dece koja pohađaju specijalno obrazovanje –  uprkos državnoj politici inkluzivnog obrazovanja. Romkinje napuštaju školu čak i pre završetka osnovne škole i skoro da u potpunosti ne postoje u obrazovnom sistemu nakon navršene 18. godine. Takođe, devojčice sa invaliditetom su manje uključene u obrazovanje nego dečaci.

Poseban problem predstavlja pojava dečijih brakova koja dovodi do toga da devojčice odustaju od školovanja, čime im se smanjuju šanse za zapošljavanje, a ujedno se povećava ranjivost na nasilje u porodici i partnerskim odnosima. U ovim situacijama postoji velika verovatnoća rane trudnoće koja može da dovede do pogoršavanja zdravstvenog stanja. Takođe, uspostavlja se začarani krug siromaštva, koji se prenosi generacijski. Iako se često prepisuje „romskoj tradiciji”, dečiji brakovi nisu specifičnost romske tradicije ili kulture, već uzroke treba sagledavati u rodno zasnovanoj diskriminaciji, siromaštvu, nedostatku obrazovanja i neadekvatnom institucionalnom odgovoru.

Rad i zapošljavanje

Podaci iz 2020. godine pokazuju da 1/5 nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina, a zabrinjava i podatak da mladi u 62% slučajeva navode da nisu zaposleni na poziciji za koju su se školovali. Generalno posmatrano, u oblasti rada i zapošljavanja, položaj žena je nepovoljan i primetne su rodne nejednakosti na tržištu rada, i to u stopama zaposlenosti i rodnom jazu u zaradama. Kao i u obrazovanju, tržište rada karakteriše i rodna segregacija prema sektorima i zanimanjima. Na primer, političarke se percipiraju prema ličnim osobinama (topla, senzitivna) i zato se smatra da su stručne za „ženske oblasti”, poput obrazovanja. Muškarci se, pak, vezuju za osobine kao što su pouzdanost i snaga, te se pretpostavlja da dobro upravljaju u „muškim sferama” kao što je, na primer, odbrana.

Mlade žene se suočavaju sa rodno zasnovanom diskriminacijom prilikom traženja posla ili na radnom mestu, što potvrđuje i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije (2020). Nadalje, Komitet za eliminisanje diskriminacije žena (CEDAW komitet) naveo je da je u Srbiji stopa nezaposlenosti među mladim ženama viša nego među mladićima, a kao poseban problem istaknuto je seksualno uznemiravanje mladih žena pri zapošljavanju (2019). Srbiji su preporučeni konkretni koraci kako bi se ovi problemi rešili: stvaranje više mogućnosti za mlade žene, omogućavanje zapošljavanja (posebno u sektoru sa većim platama u kojima dominiraju muškarci), podsticaji za poslodavce da zaposle žene, pružanje podrške preduzetnicama, promovisanje pozitivne slike o ženama u poslovnom i profesionalnom životu.

Žene iz višestruko diskriminisanih grupa su u još težem položaju u oblasti rada i zapošljavanja. Tako na primer, žene sa invaliditetom su u takvoj poziciji usled nedovoljnog nivoa obrazovanja, medicinskog pristupa invaliditetu, nedostatku aktivnosti poslodavaca koje su usmerene na zapošljavanje žena sa invaliditetom, nedostatku raspoloživih i pristupačnih poslova i informacija. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, od ukupnog broja osoba sa invaliditetom bez stručne spreme bilo je 18,6% muškaraca i 81,4% žena, a u kategoriji mladih sa invaliditetom skoro 70% ne radi, nikada nije radio i ne traži svoje prvo zaposlenje.

Posebno ugrožena kategorija su i lezbejke, biseksualke i transrodne žene (LBT) koje su u riziku od seksualnog uznemiravanja pri zapošljavanju, uključujući i nesrazmerno nizak broj osuda za seksualno uznemiravanje, koji negativno utiče na mogućnosti žena za zapošljavanje i napredovanje. Izazovi sa kojima se mlade LGBT osobe suočavaju su specifični i tiču se prihvatanja sebe i prihvatanja od strane najuže okoline. Nasilje, diskriminacija i netolerancija prema ovoj grupi ljudi se javlja još u periodu obrazovanja, i prenosi se kasnije u odraslo doba. Rezultati istraživanja (Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS u saradnji sa Gej lezbejskim info centrom i XY Spektrumom) pokazuju da 38% LGBT osoba smatra da je bilo diskriminisano na radnom mestu, da je njih 46% doživelo emocionalno nasilje, 19% pretnju otkazom, 18% pretnju nasiljem, 15% je doživelo seksualno uznemiravanje zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije, a 9% je doživelo fizičko nasilje. Čak 92,6% ispitanika i ispitanica smatra da Srbija nema dobre mehanizme za zaštitu od diskriminacije na radnom mestu, a čak 77% LGBT osoba je navelo da krije svoju seksualnu orijentaciju na radnom mestu od svih zaposlenih.

Kada govorimo o položaju žena, ne možemo a da ne spomenemo činjenicu da se žene pretežno bave neplaćenim radom, koji podrazumeva brigu o deci i starijim članovima porodice, kao i održavanje domaćinstva (čišćenje, kuvanje, itd). Kako ovo utiče na žene, pokazuje analiza UN Women u kojoj je navedeno da kao razlog za skraćeno radno vreme 95% žena, a samo 4% muškaraca, navodi brigu o deci i porodici. Pored toga, žene izdvajaju 20% svog vremena baveći se ovim poslovima. Mlade žene provode u proseku četiri sata više u toku dana u kućnim poslovima u odnosu na mlade muškarce, a ova razlika je naročito velika na selu – što posebno pogađa (mlade) žene. Neravnopravnim deljenjem kućnih poslova između žena i muškaraca, odnosno neplaćenog rada, ograničava se vreme žena za plaćeni rad, obrazovanje, slobodno vreme, i dodatno se pogoršava njihov rodno zasnovani nepovoljni socioekonomski položaj.

U alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih (2020) navodi se da je čak 60% mladih bilo izloženo nekom obliku diskriminacije, nasilju je bilo izloženo više od 3/5 mladih, 82% mladih su bili svedoci nasilja, više od 1/3 trpelo je digitalno nasilje. Tek 30% mladih je prijavilo nasilje, a isti broj smatra da nasilje može biti opravdano. Prikazani podaci nas upozoravaju da se mladi osećaju nebezbedno i nesigurno, a odnos visokog procenta mladih koji je doživelo ili prisustvovalo nasilju i onih koji smatraju da nasilje može biti opravdano je u srazmeri sa konceptom da se nasilje prenosi iz jednog aspekta u drugi – od porodice ka školi, od zajednice ka porodici, partnerskim odnosima. Istraživanje sprovedeno među studentima i studentkinjama pokazalo je da među ovom populacijom, kao i u društvu u celini, postoji nejednakost: čak 43% studenata smatra da su devojke same krive kada ih neko uznemirava zbog provokativnog oblačenja, dok svaki peti student smatra da prinudni seks u braku nije silovanje.

Svi ovi podaci ukazuju na zaključak da je neophodno raditi na poboljšanju položaja mladih žena u Srbiji, a pri tome treba voditi računa o posebno ugroženim kategorijama, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, mlade žene na selu, mlade LBT žene, mlade izbeglice, migrantkinje. Dakle, u svakom koraku usmerenom ka poboljšanju položaja mladih, uvek treba imati u vidu rodnu perspektivu jer, kao što je u ovom tekstu prikazano, mnogobrojna istraživanja i izveštaji svedoče da su mlade žene ugroženije nego mladi muškarci, da su žene sa invaliditetom ugroženije u odnosu na muškarce sa invaliditetom, da su Romkinje ugroženije u odnosu na Rome.

Važno je:

• uključivanje mladih žena u sve sfere društvenog života,
• edukovanje mladih,
• podizanje svesti mladih o kulturi ljudskih prava.

——-

Tekst „Položaj mladih žena u društvu” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Valentine Lepojević možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.