Vlada Republike Srbije
Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)
Proces starenja stanovništva o kome se puno priča poslednjih godina predstavlja značajan demografski trend u 21. veku. Drugi značajan fenomen je brza urbanizacija. Ove dve činjenice se ne mogu više ignorisati, i one zahtevaju od vlada širom sveta adekvatan odgovor kroz javne politike koje će omogućiti dostojanstveno starenje.
Danas podaci pokazuju da približno četvrtina stanovništa Evrope živi u ruralnim oblastima, kao i da je u većini zemalja starenje stanovništva u ruralnim oblastima brže i izraženije nego u urbanim sredinama. Istovremeno, u mnogim evropskim državama udeo osoba starijih od 65 godina u populaciji je viši u ruralnim nego u urbanim sredinama. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da globalizacija olakšava mlađim osobama da migriraju u oblasti koje karakterišu privredni rast i socijalni razvoj, dok sa druge strane starije osobe ostaju u ruralnim sredinama koje se ne razvijaju i ovakva situacija dovodi do toga da starije osobe ostaju dodatno lišene tradicionalnih porodičnih struktura podrške i pomoći.
Na žalost globalizacija, savremeni način života, interne migracije (selo-grad) i promena porodične strukture dovele su i dovode do sve veće izolacije starijih osoba koje žive u ruralnim područjima. Ovi ljudi često ostaju zaboravljeni i ostavljeni da se sami snalaze. Za starije osobe koje žive u udaljenim seoskim sredinama ovakva situacija predstavlja pogoršanje kvaliteta života i smanjenje nivoa socijalne podrške koji karakteriše nedostatak zdravstvenih i socijlanih usluga, servisa i nužne infrastrukture, a to znači da su usluge koje im zakon garantuje slabo dostupne. Konkrento, starija osoba ima zagarantovanu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ali da bi ostvarila ove usluge mora da dođe do susednog sela ili obližnjeg grada, a dešava se da u nekim selima ne postoji adekvatan transport ili ne postoji autobuska linija uopšte. Kako u tom slučaju starija osoba može da ostvari svoja prava? Kada dođe do mesta gde treba da obavi potrebne preglede ili skupi dokumenta, možda treba da čeka u redu, ili treba da dođe sutra… Koliko su osobe zaposlene u javnim službama upoznate sa njihovim potrebama i ograničenjima? Kreatori politika moraju da vode računa kako obezbediti starijima iz ruralnih područja zakonom zagarantovana prava, kao i da pronađu najracionalnije načine za rešavanje za njih specifičnih izazova. Svi nabrojani problemi karakteristični za ruralne oblasti su povezani i sa ekonomskom isplativošću – pružanja usluga, održavanja infrastrukture itd. – koja je niska zbog smanjene gustine stanovništva i njihovo rešavanje stoga zahteva učešće stručnjaka iz različitih oblasti, te mora uključivati i savremenu tehnologiju.
Svesni teškog položaja starijih osoba koje žive na selu Crveni krst Srbije i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti tokom 2016. godine sproveli su istraživanje “Položaj starijih na selu” uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA). Ovo istraživanje predstavlja nastavak dugogodišnje saradnje koja je usmerena na unapređenje kvaliteta života starijih u Republici Srbiji. U istraživanju su učestvovali Brankica Janković, Gradimir Zajić, Milutin Vračević i Nataša Todorović.
Ciljevi istraživanja bili su: da se utvrde okolnosti u kojima starije osobe u ruralnim sredinama žive; da se utvrdi dostupnost usluga na selu, pre svega zdravstvene i socijalne zaštite, kao i drugih javnih usluga, uključujući i transport; da se utvrde potrebe starijih koji žive na selu; da se daju optimalne preporuke za poboljšanje kvaliteta života starijih i promovišu primeri dobre prakse i da se glas starijih osoba koje žive na selu u Srbiji čuje.
Prva aktivnost je bila realizacija 5 fokus grupa u kojima je učestvovalo 56 starijih osoba iz pet opština u Srbiji. Njihovi odgovori poslužili su za dizajniranje upitnika za istraživanje, ali i za kreiranje preporuka za javne politike. Naravno pošto se radi o različitim sredinama, imali smo i različite probleme i sugestije. Na primer u selima u opštini Palilula stariji su naglasili da im nedostaju usluge gerontodomaćice, slično kao i u Kikindi s tim da su oni predložili rešenje, a to je da se nezaposlene žene sa sela angažuju u poslovima gerontodomaćica, čime bi se sa jedne strane zaposlile teško zaposlive žene starije od 45 i smanjili troškovi transporta gerontodomaćica, a sa druge strane i, možda, najvažnije sa njima postoji i odnos posebnog poverenja. U selima Pirota glavni problem je što im se šuma krade, a starije stanovništvo nije u stanju da zaštiti svoju imovinu.
Istraživanje je sprovedeno u periodu avgust–novembar 2016. godine na teritoriji Republike Srbije, na slučajnom, reprezentativnom uzorku od 685 ispitanika uzrasta starijeg od 65 godina koji žive na selu (razvijeno i nerazvijeno selo). Upitnik je imao 70 pitanja i 7 tematskih oblasti. Na severu Republike (grad Beograd, Vojvodina) anketirano je 189 starijih osoba sa sela, a na jugu Republike (Šumadija, Zapadna Srbija, Istočna Srbija, Južna Srbija) anketirano je 496 osoba sa sela starijih od 65 godina. Srednje vreme anketiranja je bilo 46 minuta, a najčešće vreme anketiranja 30 minuta.
U uzorku je bilo 56% žena, prosečna starost je bila 74.6 godina, a 10% ispitanika je starije od 85 godina, 41% bez osnovnog obrazovanja, 59% poljoprivrednici i domaćice. U našem uzorku 78% starijih osoba živi u selu od samog rođenja; što se tiče ostalih verovatno objašnjenje je da sada postoji trend povratka iz grada u selo, gde roditelji svojoj odrasloj deci ostavljaju stanove u gradu i povlače se na selo. Ovaj trend treba svakako još istražiti.
Istraživanje je pokazalo, da 66% starijih ima decu koja žive na većoj udaljenosti od njih, a 18% ispitanika nema decu. Ovi podaci su jako značajni sa stanovišta brige na daljinu, i tiču se različitih aspekata pitanja kako i na koji način olakšati porodicama brigu. Svakako ne treba zaboraviti da kod “starijih starijih” osoba koje žive na selu njihova deca takođe spadaju u kategoriju starijih. U 63% domaćinstava nema mlađih od 65 godina. Može se zaključiti da promene u strukturi porodice i domaćinstva menjaju tradicionalne funkcije porodice. Bela kuga i migracije umanjuju mogućnost porodične podrške u starosti.
Više od jedne trećine naših ispitanika odnosno 40% njih je u 2016. godini bolovalo i bilo “u postelji”, a skoro svaki deseti duže od mesec dana. Poteškoće u kretanju ima skoro polovina starijih ljudi na selu (44%). Zdravstvena zaštita se ostvaruje delimično – 43% starijih je trebalo lekara i zdravstvene usluge, a nije ga posetilo; najčešći razlog za to je nemogućnost transporta do Doma zdravlja. Stariji na selu su narušenog zdravlje i suočavaju se sa preprekama u ostvarivanju zdravstvene zaštite.
(…)
Tekst “Položaj starijih na selu u Srbiji” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
pdf [3 MB]
Napiši komentar