Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Srbiji je neophodno dopuniti Krivični zakon uvođenjem novih krivičnih dela, poput psihičkog nasilja nad ženama, proganjanja, prisilnog braka, seksualnog uznemiravanja, izjavila je 2. novembra na tribini u Beogradu ekspertkinja Saveta Evrope Gordana Gasmi. Kažnjavanje različitih oblika nasilja nad ženama zakonom predviđeno je Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja na ženama, podsetila je ona. Na tribini Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike na Beogradskom sajmu rečeno je i da podaci pokazuju da su većina žrtava porodičnog nasilja žene, a da 80% žrtava nasilja odustane od gonjenja izvršioca.

Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama, koja je stupila na snagu 1. avgusta ove godine, predviđa da različiti oblici nasilja prema ženama i nasilja u porodici budu kažnjivi zakonom, objasnila je Gordana Gasmi na tribini Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike na Beogradskom sajmu.

Takođe, Konvecija zahteva da države rade procenu rizika, da imaju mehanizme za hitne mere zaštite žrtava nasilja.

“U Srbiji je potrebno poboljšati multisektorsku saradnju, kao institucionalni odgovor na nasilje nad ženama”, rekla je Gasmi, koja je istakla da bi uz promene Krivičnog zakona bilo dobro razmotriti i donošenje posebnog zakona o zaštiti u porodici i nasilju nad ženama, u formi “lex specialis”.

Gasmi je kazala i da je cilj Konvencije iz Istanbula da se postigne nulta toleranicija u čitavom društvu na fenomen porodičnog i nasilja nad ženama. “Ne može se tolerisati ni jedan jedini šamar, i sama pretnja je veoma opasna”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Srbija je na planu primene odredaba Konvencije protiv nasilja nad ženama već učinila neke poteze – donela Strategiju za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama, kao i Opšti protokol o potupanju i saradnji ustanova.

Dragan Knežević iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštititu ukazao je na problem različitih definicija porodice u našem zakonodavstvu, te da, naprimer, definicija u Krivičnom zakonu zakonu pripada 19. veku.

Knežević je rekao i da je važno rešiti pitanje gonjenja nasilja u porodici po službenoj dužnosti, a kao podatak koji ilustruje potrebu za takvom procedurom izneo je da 80% žrtava nasilja odustane od gonjenja izvršioca.

Gordana Gasmi je istakla da Konvencija Saveta Evrope najpre ima za cilj da se u državama ustanove efikasne mere zaštite žrtava, ali da je važno i da se pooštri kaznena politika prema izvršiocima, između ostalog i da bi se potencijalni nasilnci odvratili od dela.

Prema njenim rečima, i mnoge razvijene zemlje suočavaju se sa problemom nasilja u porodici, pa je tako istraživanje pokazalo da se svaka treća žena u Nemačkoj i SAD bar jednom u životu suočila sa zlostavljanjem od strane muških članova svoje porodice.

U Srbiji, prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2012. bilo je 3.496 krivičnih prijava za nasilje u porodici, a od toga su žene bile žrtve u 2.970 slučajeva. U više od 97% slučeva nasilnici su bili muškarci, a u 68% – to su bili muževi.

Srbija je Konvenciju Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama ratifikovala 31. oktobra prošle godine, a potpisala je godinu dana ranije. Do sada ju je ratifikovalo uz Srbiju još 12 država, a potpisalo 23.

“Donošenje ove Konvencije je sa svojim pravno obavezujućim standardima jasan putokaz savremenih stremljenja zaštite ljudskih prava, prevashodno žena i devojčica”, navela je Gordana Gasmi, koja je članica ekspertskog tima Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i za promociju i primenu Konvecije.

Gasmi je dodala i da će uskoro biti ustanovljeno nezavisno ekspertsko telo na nivou Saveta Evrope, koje će pratiti primenu Konvencije u svim zemljama.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs