Vlada Republike Srbije
Piše: Vidan Danković (Blog o socijalnom uključivanju)
Najnoviji Pravilnik o teh. standardima pristupačnosti (maj 2013.) je nastao uz puno učešće predstavnika organizacija osoba sa invaliditetom i drugih organizacija civilnog društva i zbog toga ga je Evropska komisija u okviru Unapređenog stalnog dijaloga ocenila veoma visoko.
Na ovome moramo da zahvalimo zameniku Zaštitniku građana za pitanja osoba sa invaliditetom prof. dr Goranu Bašiću, koji je reagovao Preporukom da Ministarstvo uključi sve zainteresovane u proces izrade ovog Pravilnika i Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednice Vlade Srbije za evropske integracije koji je obezbedio uslove za održavanje sastanaka radne grupe i pomogao izradu ilustracija koje olakšavaju razumevanje normativa.
Zanimljivo je da je inicijativa za učešće predstavnika organizacija civilnog društva započela na popularnog društvenoj mreži Twitter.
Naime, nakon saznanja da je ministarstvo bivšeg ministra Olivera Dulića u martu 2012. donelo Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti bez konsultacija za organizacijama civilnog društva koje se bave pitanjima položaja osoba sa invaliditetom, reagovali smo saopštenjem za javnost i jednim tvitom: „Opet bez učešća organizacija osoba sa invaliditetom. http://www.crnps.org.rs/2012/opet-bez-ucesca-organizacija-osoba-sa-invaliditetom … @ivangrujic @zakonjenas.„
Veoma brzo je usledila reakcija tada aktuelnog ministra Olivera Dulića: „@vidandankovic @IvanGrujic hajde da dodjete do mene da sednete sa ljudima da se prilagodi potrebama, moze sledece nedelje. „
Iako se u nazivu ovog Pravilnika pominju standardi pristupačnosti, moramo voditi računa o tome da postoji razlika između normativa kojima se propisuju uslovi koje je potrebno zadovoljiti da bi neki objekat, usluga ili informacija bila pristupačna i standarda kvaliteta. Mi nažalost još uvek nemamo Sistem za kontrolu standarda kvaliteta u ovoj oblasti i obučene ljude za sertifikaciju. Govorim o sistemima kao što su na pr. ISO ili HACCP. Smatram da je ovo veoma važno i da se samo tako standardi pristupačnosti mogu podići u rang koji na primer ima ekologija odnosno energetska efikasnost zgrada (energetski pasoš) i dostići sistem kontrole koju očekuju osobe sa invaliditetom u Srbiji.
Najveće dostignuće ovog Pravilnika je uvođenje pojma Dizajn za sve/Univerzalni dizajn. Ovim smo se značajno približili savremenom pristupu pristupačnosti, po kom elementi pristupačnosti nisu specijalno dizajnirani za samo jednu grupu korisnika već služe da olakšaju pristup i korišćenje svim ljudima. Primer Dizajna za sve su na pr. automatska vrata koja svima olakšavaju ulazak u zgradu, vozila gradskog prevoza sa automatskom rampom, javni lift nasuprot stepenišnoj platformi (podzemni prolazi na Terazijama u Beogradu) koja je dizajnirana samo za korisnike invalidskih kolica, ivičnjak u nivou kolovoza celom širinom pešačkog prelaza nasuprot specijalnom spuštanju samo jednog malog dela ivičnjaka na pešačkim prelazima koji su obeleženi žutim znakom i koji često povećaju rizik po bezbednost pešaka umesto da olakšaju prelaženje pešačkog prelaza.
Postoji i nešto što Pravilnik nije mogao da uredi. To je inicijativa da se uz projektnu dokumentaciju prilaže i elaborat o pristupačnosti objekta. Naime, glavni arhitektonsko-građevinski projekat nema taj nivo detaljnosti kako bi se videli svi elementi pristupačnosti (detalji i visine postavljanja elemenata enterijera, jasne informacije o kretanju kroz objekat, modeli elektroopreme, raspored i dizajn info tabli itd…). Problem predstavlja to što upravo ovi detalji nekada naprave razliku između pristupačnog i nepristupačnog objekta. Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom je preuzela na sebe tu odgovornost da se obaveza izrade ovog elaborata propiše u Zakonu o planiranju i izgradnji i tako uđe u Pravilnik o obaveznoj dokumentaciji prilikom izrade projekata. Ovaj elaborat bi značajno olakšao i kontrolu zakonske usklađenosti projekata i kasnije tehnički prijem objekata.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar