Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Petar Stojanović (Blog o socijalnom uključivanju)

Da li se može smatrati diskriminacijom po osnovu polne pripadnosti kada poslodavac muškog pola otkaže ugovor o radu ženskoj osobi isključivo iz razloga što prema njoj oseća „neodoljivu privlačnost“? Pri tom, konkretna osoba nije učinila ništa čime bi izazvala takvo osećanje kod svog poslodavca, a tokom cele destogodišnje karijere bila je odličan radnik.

Ukoliko poslodavac otpusti zaposlenu osobu ženskog pola samo zato što je smatra neodoljivo privlačnom, iz toga sledi da istom takvom radniku ne bi otkazao ugovor o radu da je muškog pola, ili da je ženska osoba koju on ne percipira kao privlačnu. Iz toga sledi zaključak da se ovakav postupak može kvalifikovati kao diskriminacija. Ili, možda, postoje argumenti i za drugačija shvatanja?

Sudska praksa desno od Albukerkija

Dana 21. decembra 2012. godine, Vrhovni sud Ajove, SAD, jednoglasno je potvrdio presudu Okružnog suda Ajove za okrug Vebster prema kojoj davanje otkaza ženskoj osobi samo iz razloga što je njen poslodavac smatra neodoljivo privlačnom ne predstavlja čin diskriminacije. Potvrđen je stav prvostepenog suda prema kojem „gospođa Nelson nije dobila otkaz zbog svoje polne pripadnosti, već zato što je predstavljala pretnju po brak doktora Najta“.

Da mihi factum dabo tibi ius (daj mi činjenice i daću ti pravo)

O čemu se, zapravo, radi?

1999. godine, poslodavac, dr. Najt, zaključio je ugovor o radu sa, tada dvadesetogodišnjom Melisom Nelson, kako bi radila kao stomatološki tehničar u njegovoj ordinaciji.

Tokom narednih deset i po godina, Melisa Nelson bila je zaposlena u ordinaciji dr. Najta, koji priznaje da je bila dobar radnik. Melisa Nelson navodi da se dr. Najt prema njoj uglavnom odnosio sa poštovanjem.

Međutim, nekoliko puta tokom poslednjih godinu i po dana, pedesetogodišnji dr. Nelson iznosio je primedbe na odeću Melise Nelson, jer je „naglašavala njeno telo“. U tim prilikama zahtevao bi od nje da obuče mantil. Sa druge strane, Melisa Nelson tvrdi kako njena odeća nikada nije bila uska, ili na bilo koji drugi način neprikladna. Navodi kako je oblačila mantil svaki put kada je dr. Najt to zahtevao.

Poslednjih šest meseci rada, dr. Najt i g-đa Nelson počeli su da razmenjuju SMS poruke sa temama vezanim kako za posao, tako i za njihove privatne živote. Ni jedna od strana nije se protivila ovom vidu komunikacije, kao ni sadržini poruka. Među strankama je nesporno da su poruke vezane za privatne živote bile bezazlene. S obzirom da su oboje roditelji, poruke su se često odnosile na novosti iz života njihove dece.

Međutim, dr. Najt priznaje da je u poslednjih nekoliko meseci par puta izgovorio i napisao g-đi Nelson poruke lascivne sadržine. (Tekst neće biti citiran, a ako je neko razočaran, neka pronađe presudu na internetu.) G-đa Nelson nije odgovarala na takve poruke. Takođe navodi kako je dr. Najta smatrala prijateljem i očinskom figurom, te dalje negira da je ikada flertovala sa njim.

Supruga, na putu ka carstvu nebeskom

Krajem 2009. godine, dr. Najt je odveo decu u Kolorado, na božićni raspust. Doktorova supruga, takođe zaposlena u njegovoj ordinaciji, ostala je kod kuće. Tada je saznala kobnu činjenicu – dr. Najt i g-đa Nelson komuniciraju putem SMS poruka!

Čim se dr. Najt vratio kući, njegova supruga je zahtevala, ni manje ni više, nego da otpusti g-đu Nelson! Ne da se uzdrži od lascivnih komentara, ne da prestane da komunicira sa njom izvan radnog vremena, ili o temama koje nisu neposredno vezane za posao, ne da se pozabavi svojom krizom srednjih godina, već da otpusti svog stomatološkog tehničara. Jer, tobože, jedinu pretnju bračnoj idili Najtovih predstavlja upravo g-đa Nelson.

(…)

Tekst “Pravni aspekti ‘fatalne privlačnosti’” Petra Stojanovića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.