Vlada Republike Srbije
Piše: Zorica Atić (Blog o socijalnom uključivanju)
U Srbiji postoji opsežna i dobro organizovana socijalno-pravna zaštita, barem na papiru. Za grad Beograd tu ulogu preuzima Gradski centar za socijalni rad, podeljen u više radnih jedinica prema opštinama.
Na zvaničnom sajtu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, navodi se i sledeće:
“Svako od nas, u nekom periodu života, može imati potrebu za uslugama centra za socijalni rad. Naši stručni radnici – socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, pravnici, sociolozi i andragozi – imaju zakonsku obavezu da izađu u susret građanima kojima je potrebna pomoć i podrška: deci i omladini, osobama sa posebnim potrebama, osobama sa psihološkim problemima, osobama sa problemima u porodičnim odnosima i nasiljem u porodici, osobama koje imaju probleme zbog siromaštva i starim osobama kojima je neophodna pomoć.
GCSR je ustanova od poverenja, a u rešavanju najrazličitijih životnih problema, naši stručni radnici polaze od neophodnosti poštovanja osnovnih ljudskih prava, kao i specifičnih potreba koje ima svaka porodica i pojedinac. U svom radu, GCSR sarađuje sa drugim državnim institucijama (sudovima, MUP-om, školama, zdravstvenim ustanovama…), kao i nevladinim i humanitarnim organizacijama.
Ukoliko imate neki problem, obratite se Vašem opštinskom centru za socijalni rad , po mestu prebivališta koje je upisano u Vašoj ličnoj karti.”
… Dodaću: Ukoliko imate neki ozbiljan problem i baš MORATE da se obratite opštinskom Centru za socijalni rad, naoružajte se upornošću i strpljenjem. Borite se za sebe i svoj slučaj, neće niko drugi to učiniti umesto vas, kako biste razrešili svoju situaciju zbog koje ste Centru zakucali na vrata. Zbog svoje teške brakorazvodne situacije i problema sa bivšim suprugom (a koji su se nastavili i nakon razvoda i traju i dan danas), i ja sam bila jedna od tih koji su im zakucali na vrata. S nadom da će mi u okviru te ustanove neko pomoći, zaštititi moje dete i mene, ponuditi nam informacije i savete, pratititi našu situaciju i biti autoritet koji će stati na put samovoljnom, agresivnom i nasilnom ponašanju bivšeg supružnika. U meri u kojoj to ne odstupa od uobičajenog delovanja, Centar mi jeste izašao u susret kao državna institucija. U meri u kojoj je to zahtevalo dodatni angažman u smislu udubljivanja u slučaj i trajnog rešavanja problema u okviru svojih ovlašćenja, to se nije desilo.
Mnogi samohrani roditelji, kao i ostali korisnici, potvrdiće vam da u praksi Centri za socijalni rad često ne služe da baš Vama izađu u susret i omoguće vam adekvatnu pravno-socijalnu zaštitu, u skladu sa svojim širokim i odgovornim ovlašćenjima.
Mi najčešće i ne znamo kolika su i kakva njihova ovlašćenja, niti koja i kakva su naša prava. Među nama najpotrebnijim je upravo pravo na informaciju. Sem toga, naše osnovno pravo je da nas neko sasluša, da deluje savetodavno, da nas uputi kako i šta dalje.
Evo i nekih nimalo stručnih, ali na žalost i nimalo retkih odgovora (saveta?) koje sam i lično čula i koje slušaju i drugi samohrani roditelji:
Centar za socijalni rad ne može da rešava vaše probleme, sami ste krivi za svoje pogrešne životne izbore, sami ste birali za koga se udajete, prihvatite odgovornost za svoje životne propuste i greške… Saznala sam, u formi obrazloženja, i to da razvedenih ima sve više i da mnogi među njima pokušavaju da manipulišu svojim sukobima preko Centra.
Suočila sam se sa zidom nezainteresovanosti i odgovorima na ličnom nivou koji meni nimalo ne pomažu, već mi govore da je sistem protiv mene, protiv detetovih i mojih prava, da sam sama sa svojim „predmetom“, da za mene nema mnogo razumevanja i pomoći u okviru sistema.
Ako sam ja loše procenila životnog saputnika, došla u nepovoljnu i traumatičnu bračnu i porodičnu situaciju i odlučila da se razvedem i sama brinem o svom detetu, i ljudi iz Centra su takođe birali životni poziv i zaposlenje i za očekivati je da se u skladu s tim i ponašaju. Oni takođe imaju odgovornost: prema ljudima koji im se obraćaju za pomoć. Verujem im da ima raznoraznih ljudi, pitanja, slučajeva i situacija. Razumem da je zahtevno raditi s ljudima i ljudskim sudbinama i da im posao nije lak. Ali, to jeste njihov posao, oni jesu osposobljeni stručnjaci…
Otud su i brojne pritužbe na rad Centara:
U proteklih pet godina, na adresu resornog ministarstva stiglo je više od 4.500 hiljade pritužbi građana na rad centara za socijalni rad. Od 2008. godine u porastu je broj žalbi građana na rad centara za socijalni rad, pokazali su podaci Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Iako se ispostavilo da je svaki treći građanin bio u pravu, nadležno Ministarstvo do sada je podnelo samo 14 krivičnih prijava. U proteklih pet godina niko iz Centara za socijalni rad nije osnovano optužen da je tražio ili uzimao mito, tvrde u nadležnom Ministarstvu.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar