U utorak, 9. jula 2019. godine, u prostorijama Skupštine grada Beograda održana je konferencija pod nazivom „Grad prijatelj starih“ povodom završetka istoimenog projekta koji je realizovao Institut za javnu politiku u saradnji sa PALGO smart, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Projekat „Grad prijatelj starih“ realizovan je u periodu od oktobra 2018. do jula 2019. godine sa ciljem ispitivanja prilagođenosti Grada Beograda potrebama starijih sugrađana i sugrađanki kako bi se stvorili preduslovi za kreiranje javnih politika, programa i usluga, kao i tehnička i društvena infrastruktura za unapređenje kvaliteta života starijih sugrađana/ki i promovisanja aktivnog starenja.
U okviru projekta sprovedeno je istraživanje koje je obuhvatalo organizaciju 16 fokus grupa i terensko istraživanje. Teme istraživanja su se odnosile na javni prostor i javne objekte, saobraćaj, stanovanje, učešće u društvenim aktivnostima, socijalnu inkluziju, građansko učešće i zapošljavanje, komunikaciju i informisanje, podršku zajednice i pristup zdravstvenim uslugama. Sprovođenjem ovog sveobuhvatnog istraživanja Beograd se priključio grupi od oko 130 gradova u svetu koje su koristile metodologiju Svetske zdravstvene organizacije za ispitivanje potreba starijih ljudi. Projekat je rezultirao objavljivanjem publikacije pod nazivom „Grad prilagođen starijim osobama – putokaz za aktivno starenje u Gradu Beogradu“, čiji su primerci dodeljeni učesnicima i učesnicama konferencije.
Na konferenciji su govorili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji je otvorio skup, predstavnik Instituta za javnu politiku dr Vladimir Abramović, moderator skupa, kao i autori publikacije doc. dr Zoran Vesić i prof. dr Miroslav Brkić sa Fakulteta političkih nauka, koji su predstavili projekat i njegove rezultate.
Ministar Zoran Đorđević je u okviru uvodnog obraćanja rekao da je u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja briga o starijim sugrađanima i sugrađankama, koja se reflektuje kroz niz mera koje je u skladu sa zakonom Ministarstvo dužno da sprovodi. Budući da uvek postoji prostor za unapređenje, jedan od načina da se to ostvari jeste da gradovi u najvećoj mogućoj meri budu prilagođeni najstarijim sugrađanima/kama. Projekti poput ovog bi trebalo da daju smernice o tome na koji način je nužno menjati politiku i zakone kako bi briga o starijim osobama bila efikasnija.
Rezultati istraživanja predstavljeni od strane autora su pokazali da su starije osobe u Beogradu uopšteno gledano zadovoljne uslovima života i brigom zajednice. Takođe, identifikovan je niz oblasti i situacija koje se mogu unaprediti kako bi Grad Beograd u značajnijoj meri postao grad prilagođen starijim osobama. U svakoj od navedenih oblasti autori su ponudili preporuke za unapređenje postojećeg sistema. Autori su naveli da se Grad Beograd može svrstati u lokalne zajednice koje podstiču stvaranje unapređenih urbanih ambijenata u kojima se ohrabruju međugeneracijske aktivnosti i različiti oblici podrške usmereni ka starijim osobama. Jedan od značajnih rezultata istraživanja je iskazan stav starijih ljudi da žele da što duže žive u zajednici, što može biti obezbeđeno kroz razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite koje su ekonomski isplative, a mogu značajno da doprinesu kvalitetu života u starosti.
Stanovništvo Srbije se već duže vreme svrstava među najstarije u Evropi, a na svetskoj listi starosti stanovništva zauzima 26. mesto. Prosečna starost stanovnika/ca u Srbiji je nešto veća od 43 godine.
Više informacija na www.csr-starapazova.org
Napiši komentar