Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Istraživanje Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava i materijalne podrške iz budžeta jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji, koje je na inicijativu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, a uz podršku Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i Stalne konferencije gradova i opština, sproveo Centar za socijalnu politiku, predstavljeno je na online skupu 9. jula 2020. godine.

Mapiranje je u Republici Srbiji sprovedeno u periodu od maja 2019. godine do marta 2020. godine u 145 jedinica lokalne samouprave, i to treći put u u delu koji se odnosi na socijalne usluge i prvi put u delu koji se odnosi na materijalnu podršku koja se obezbeđuje iz lokalnih budžeta. Mapiranje usluga socijalne zaštite prethodno je sprovedeno 2012. i 2015. godine, dok se podaci korišćeni u ovom istraživanju odnose na 2018. godinu. Sprovođenje mapiranja podržala je Švajcarska Konfederacija.

Direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Božidar Dakić u uvodnom obraćanju ocenio je da mapiranje usluga socijalne zaštite i materijalnih davanja na lokalnom nivou daje jedinstven uvid u temu koja je strateški veoma važna, mogućnost korekcije administrativnih podataka i, najvažnije, dešava se u kontinuitetu. Istakao je da rezultati mapiranja daju sliku celokupnog sistema, kao i da je sam proces mapiranja kroz tri istraživačka ciklusa u velikoj meri unapređen.

Biljana Đusić Radmilović, predstavnica Švajcarske kancelarije za saradnju, istakla je da su socijalne usluge veoma važan element u ostvarivanju globalno prihvaćenog cilja, koji se odnosi na to da nijedan grđanin/ka ne sme biti ostavljen iza margine, a posebno u vreme kao što je aktuelna pandemija, koja je dodatno pokazala koliko su neke društvene grupe ranjive i koliko je važna dobro organizovana socijalna zaštita. „Socijalna zaštita treba da uvažava raznolikost socijalnih interesa i potreba svih građana i građanki“, kazala je Đusić Radmilović i istakla da se Švajcarska nada da će predstojeće izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti voditi ka boljoj socijalnoj zaštiti i ostvarivanju prava siromašnih građana i građanki, kao i da će Nacionalna strategija socijalne zaštite odgovoriti na potrebe društva definišući pravce za dalji razvoj politika socijalne zaštite kroz efektivnije i efikasnije uvezivanje politika socijalne zaštite sa nacionalnim razvojnim prioritetima i prioritetima u drugim sektorima.

Milica Stranjaković iz Centra za socijalnu politiku predstavila je ključne nalaze mapiranja usluga socijalne zaštite u kojem je učestvovalo 440 lokalnih predstavnika u 145 jedinica lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije. Nalazi pokazuju da usluge socijalne zaštite i dalje nisu razvijene u dovoljnoj meri kao i da su neravnomerno dostupne. Kako je Stranjaković objasnila, usluge socijalne zaštite ukupno obuhvataju 25,4 hiljade korisnika, a ne obezbeđuju se u 8 jedinica lokalne samouprave (Bosilegrad, Gadžin han, Odžaci, Požega, Svrljig, Trgovište, Ub, Žitorađa). „Najrasprostranjenije usluge su pomoć u kući, lični pratilac deteta i dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju, dok su usluge podrške za samostalan život izrazito nerazvijene“, kazala je koautorka istraživanja i istakla da u odnosu na 2012. i 2015. godinu krupna slika nije značajno promenjena, ali da postoje izvesni pomaci, poput proširenja pojedinih usluga, porasta sredstava i izdvajanja iz lokalnog budžeta i slično.

Nalaze mapiranja materijalne podrške u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava predstavila je Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku. Ona je objasnila da su ovim delom istraživanja, koje je prvi put sprovedeno, obuhvaćene dve vrste davanja (novčana i davanja u naturi), odnosno tri grupe davanja: davanja siromašnim pojedincima i porodicama uz proveru materijalnog stanja, zatim kategorijska davanja bez provere materijalnog stanja, kao i davanja povodom rođenja deteta, odnosno mere usmerene na usklađivanje rada i roditeljstva i druge mere populacione/pronatalitetne politike. U cilju mapiranja, korišćen je veći broj indikatora, među kojima je Matković posebno ukazala na četiri: indikator veličine programa, indikator obima intervencije, obuhvat i adekvatnost. „Ukupni rashodi za materijalnu podršku u nadležnosti jednica lokalne samouprave iznosili su 7,3 milijarde dinara (0.14% BDP), što predstavlja dvostruko više od usluga socijane zaštite, odnosno dvostruko manje od izdvajanja za novčanu socijalnu pomoć, a polovina ukupnih rashoda realizovana je u tri najveća grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu i Nišu“, kazala je Matković.

Biljana Mladenović iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije ukazala je na značaj mapiranja u kontekstu šireg opredeljenja SIPRU da promoviše korišćenje i značaj indikatora socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva. „Kada je reč o značaju mapiranja, treba napomenuti da ovako detaljan sistem praćenja lokalnih usluga, a sada i novčanih davanja, nemaju ni mnogo razvijenije zemlje, čak ni one koje su u potpunosti decentralizovale socijalnu zaštitu. Takođe, u pitanju je jedinstven alat za donošenje odluka u oblasti socijalne politike i predstavlja potpuno razvijen instrument za procenu, a ujedno i unapređenje lokalnih politika“, kazala je Mladenović i istakla da je ključna vrednost mapiranja u mogućnosti da jedinice lokalne samouprave svoju situaciju posmatraju u vremenskoj perspektivi i komparativno. „Uvođenje evidencija u socijalnoj zaštiti uz modernizaciju informacionog sistema koji bi povezao nacionalni i lokalni nivo, ključan je preduslov daljeg razvoja sistema socijalne zastite“, zaključila je Mladenović.

Drugi panel bio je posvećen Covid-19 pandemiji u okviru kojeg je Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije ukazala na ključne aktivnosti Crvenog krsta koje su bile usmerene na prevazilaženje posledica pandemije, kako u pogledu saradnje sa institucijama i sudelovanjem u radu kriznih štabova tako i u pogledu pomoći najugroženijima. „U ovom periodu 578 256 ljudi u Srbiji je dobilo neki vid pomoći Crvenog krsta, a samo su narodne kuhinje podelile 2 000 273 obroka, dok je prikupljeno 27 396 jedinica krvi“, objasnila je Todorović i istakla važnost promocije volonterizma i solidarnosti, kao i potrebu za razvojem usloga mentalnog zdravlja. Iskustvo Crvenog krsta u Pirotu tokom pandemije i posebno vanrednog stanja, podelila je Sanja Stanković koja je objasnila na koji način se u okviru lokalne zajednice uz podršku volontera odgovorilo na izazove usled povećanja potreba kako za obrocima, tako i za dostavom namirnica.

Profesorka socijalne medicine Bosiljka Đikanović posebno je pojasnila značaj javnog zdravlja u lokalnoj zajednici u doba pandemije koronavirusa. „Nema dobrog individualnog zdravlja bez dobro organizovanog javnog zdravlja i čini se da je aktuelna globalna pandemija kao pošast čiji smo i svedoci i akteri, najbolja potvrda važnosti javnog zdravlja i svega onoga što zajednica i društvo treba da urade za svoje članove, a što prevazilazi mogućnosti pojedinca i spada u domen društvene brige za zdravlje“, kazala je ona.

U zaključnom delu, panelisti/kinje su istakli da su se u vreme pandemije usluge socijalne zaštite našle pred nizom izazova, da se jasno pokazalo koliko su one zaista važne, posebno na lokalnom nivou, te da je potrebno razmatrati održivost postojećeg sistema. Mapiranje je, kako su zaključili, pokazalo čime raspolažemo. Za budući period, kako je napomenuto, važno je da se prepoznaju sve zakonske mogućnosti koje mogu biti aktivirane u cilju suzbijanja posledica pandemije, posebno kada su upitanju ranjive grupe.

Preuzmite izveštaj „Mapiranje usluga socijalne zaštite i materijalne podrške u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava u Republici Srbiji“.

Video snimak online skupa u celini možete pogledati ovde: