Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)

Znamo da demografski spadamo u stare zemlje sa prosečnom starošću stanovništva od 42,2 godine. Znamo da se broj samačkih staračkih domaćinstava dramatično povećava od popisa do popisa stanovništva. Tako se njihov broj gotovo duplirao u poslednjih 20 godina, od 1991. kada ih je bilo 158 hiljada (6,5%) do 278 hiljada (11,2%) u ukupnom broju domaćinstava u Srbiji na Popisu iz 2011. godine. Skoro polovina starijih ljudi, pa i onih koji žive u samačkim, staračkim domaćistvima žive u ruralnim, odnosno seoskim sredinama.

Posebno je veliki izazov kada ti ljudi dođu u situaciju bespomoćnosti a tamo nema u najbližem okruženju mlađih koji bi im se našli pri ruci i koji bi im pomogli. Koliko i kako u tim situacijama reaguje država i društvo u celini?

Nemamo relevantnih pokazatelja o tome, ali iz onoliko podataka koliko imamo, može se zaključiti da država nema pravi odgovor na ova pitanja i izazove u vezi sa rastućom demografskom krizom.

Iz godišnjih izveštaja centara za socijalni rad (CSR) u Srbiji, primećujemo da su od 2012.godine izdvojili kao posebno rizičnu grupu starijih, upravo one koji žive u staračkim i samačkim staračkim domaćinstvima. Tako je u 2012.godini, od ukupno evidentiranih 38.608 ovih domaćinstava koja su se obratila njima za neki vid pomoći, većina njih, odnosno, 25.061 (61%) su  iz seoskih sredina.

Konstatovali su da je u toj grupi starijih korisnika CSR „više teško zdravstveno ugroženih korisnika koji žive na selu, nego onih koji žive u gradskim naseljima“ i konstatuju da su im manje dostupne usluge u zajednici.

Od razvijenih usluga u lokalnim zajednicama, najviše je upravo i razvijena usluga pomoć u kući za stare. U toj, 2012., po podacima iz Studije „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalne samouprave“, ova usluga je postojala u 122 lokalne zajednice i nju je koristilo14.635 osoba starih 65 i više godina (1,3% od ukupne populacije starijih), od kojih više onih koji žive u gradskim sredinama. Prema istraživanjima organizacija civilnog društva (OCD), svakoj petoj starijoj osobi od 65 godina (20%) je potreban neki vid podrške za samostalno življenje i funkcionisanje u svojoj kući/stanu i lokalnoj zajednici.

Za starije iz seoskih sredina, podrška za život u kući ima veći značaj, jer oni, uglavnom, nemaju nikoga blizu na koga se mogu osloniti, nemaju centralno grejanje, često nemaju ni prodavnicu ni poštu u selu, zdravstvene stanice su udaljene, apoteke i banke još dalje, tako da oni ne mogu lako da kupe namirnice, plate komunalije, podignu penziju, odu do lekara…

Organizovanje usluge pomoći u kući ispostavilo se da skuplje košta jer geronto domaćica treba da pređe poprilične razdaljine od jedne kuće do druge, i to često pešice, pa joj i ne ostaje puno vremena za samu pomoć u kući starom ili njemu/njoj treba i druga vrsta podrške koju geronto domaćica, zapravo, i ne može da pruži.

U nekim lokalnim zajednicama, organizacije Crvenog krsta, poput onih u Kragujevcu i Trsteniku, organizuju volonterske akcije povremenog odlaska u seoske sredine, gde jednokratno pomažu starijima (mere krvni pritisak, donesu lekove, potrebne namirnice, beru maline, pokose travu u dvorištu…), ali to nije dovoljno.

Otuda često najstariji kada dođu u stanje bespomoćnosti ostaju na cedilu a posebno oni koji nemaju para, pa kako kažu „mru kako znaju i umeju“.

U Bačkoj opštini Mali Iđoš u Vojvodini, geronto službu su osnovali 2008.godine, i njom su pokrivali i dve seoske zajednice – Lovćenac i Feketić. Sve je počelo projektno, u saradnji sa Caritasom subotičke biskupije koji ima bogato iskustvo u razvoju i pružanju usluge kućne nege i pomoći u kući. Za dve godine funkcionisanja, shvatili su da im medicinske sestre i geronto domaćice nisu dovoljne za podršku starijima iz seoskih sredina. Njima su bile potrebne i popravke u kući i oko kuće, poslovi u dvorištu i bašti, čišćenje snega, priprema ogreva, prevoz do zdravstvenih ustanova i sl.

Po primeru dobre prakse iz Mađarske, geronto služba u Malom Iđošu je dopunjena seoskim domaćinom.

(…)

Tekst “Primenljivost modela usluge “Seoski domaćin” iz Mađarske u Srbiji” Nadežde Satarić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.