Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Olivera Stanković (Blog o socijalnom uključivanju)

Nastava u osnovnoj školi je vrlo kompleksna stvar. Nije dovoljno ući u učionicu i održati čas. Ispred nastavnika/ce sedi mnogo različitih malih ljudi sa različitim interesovanjima, mogućnostima i željama za napredak u učenju. Nastavnik/ca ima slobodu da kreira čas i nastavni proces usmeri u bilo kom pravcu, ali cilj mora biti jasno postavljen i postignut. Putevi koji vode do ostvarenja opšteg cilja obrazovanja, koji predstavlja spoj unapred postavljenih standarda, međupredmetnih kompetencija i ishoda, raznovrsni su, što ujedno nastavu čini izazovom za obe strane u nastavnom procesu: za učenike i učenice, kao i za samog nastavnika/cu.

Jedan od vidova nastave je projektna nastava, koja može biti organizovana horizontalno i vertikalno. Obrađivanje jedne teme kroz različite naučne discipline ili u okviru jednog predmeta, a kroz više aspekata, jednako dovodi do uspešnih rezultata ukoliko se radu pristupi pažljivo i temeljno. Učenici i učenice lepo reaguju na ovakav vid nastave, jer do izražaja dolazi pun intelektualni, socijalni, moralni razvoj učenika/ce i to u skladu sa uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima. Učenici/ce se angažuju, istražuju i doprinose obradi i analizi glavne teme koja se postavlja na početku samog projekta. Tokom pripreme projekta posebno treba obratiti pažnju na uključivanje dece koja imaju poteškoće u učenju, kako bi se izbegla opasnost da oni ostanu „po strani“. Taj izazov je postao veći u vreme pandemije. Od velike je važnosti obratiti pažnju na učenike/ce koji se u grupnom radu ne osećaju najsigurnije. Stoga vršnjačke aktivnosti i priprema materijala za projektnu nastavu treba da budu prilagođeni svakom učeniku i učenici.

Kovid-19 je promenio mnogo toga u životu svih nas, pa i u nastavi. U vreme kombinovanog rada škola (hibridna nastava: polovina odeljenja dolazi u školu parnim, a polovina neparnim danima) postoji mogućnost da se određene vannastavne i projektne aktivnosti, iako nešto usporenije, ipak odvijaju.

Projekat koji smo nazvali „Nauka nekad i sad“ trebalo je da omogući poređenje učenja na času nekada, konkretno početkom 20. veka, a koje su mogućnosti za to danas. Osnovni ciljevi projektnog rada bili su sticanje i proširivanje znanja iz književnosti i prirodnh nauka, sagledavanje modernog i klasičnog izučavanja, podsticanje svesti o značaju napretka nauke i tehnoloških dostignuća, podsticanje tehnološke radoznalosti i maštovitosti, razvijanje moći zapažanja, analize i zaključivanja, kao i osposobljavanje učenika/ca za korišćenje internet resursa u naučne svrhe.

Ideja je bila da se učenici/ce upoznaju sa time kako se nekada učilo i da to uporede sa današnjim mogućnostima učenja. Polazna osnova je bio odlomak „Autobiografije“ Branislava Nušića o nastavi geografije koji učenici/ce šestog razreda čitaju u okviru redovne nastave. Modernom učeniku/ci je ovakav tekst interesantan na nivou duhovitog spoznavanja kako se nekada učilo uz pomoć „štapa i kanapa“. Smatrali smo da je dobro da deca uporede takav način sticanja znanja o planetama sa onim što danas pruža moderna tehnologija u okviru nastavnog procesa. Zadatak je bio da se pročita odlomak iz čitanke i da se analizira tokom dva časa u školi. Tako su đaci stekli nova znanja iz književnosti i proširili postojeća. Izvedena je i mini dramatizacija u okviru koje su đaci pokazali svoju kreativnost.

Ključ je bio da aktivno učestvuju i tri učenice koje imaju poteškoća u učenju. One nisu učile uloge napamet, već su čitale tekst koji su prethodno izabrale. Zatim su dobile zadatak da osmisle pano na kojem će prikazati Nušićev tekst. Radile su u dodatnim terminima u biblioteci, a pomagale su im drugarice iz njihovih odeljenja. Ideja je bila da same izaberu boju panoa i način na koji će prikazati delo. Materijal im je obezbeđen i one su tako usavršavale svoje manuelne sposobnosti, seckajući planete, slova i ukrase i lepeći ih na pano. Posebno je to bilo važno, jer jedna od tih učenica u okviru svog IOP-a upravo i ima redovnu aktivnost – poboljšanje manuelnih veština, pravilno držanje makaza, sečenje po liniji, crtanje slobodnom rukom, rečju – usavršavanje psihomotornih sposonosti. Trebalo je obratiti pažnju na solidnu organizovanost delova panoa da bi se funkcionalno dočarao tekst. Pomoć drugarica je dobrodošla, a isticanje rada ovih učenica i davanje značaja ovakvom vidu vršnjačke saradnje doprinosi jačanju samopouzdanja dece sa poteškoćama u savladavanju nastavnih sadržaja. Ističe se da svako može da doprinese jednom zajedničkom projektu i da je svačiji rad od značaja.

Zatim je zakazan onlajn sastanak/čas preko Google Meet aplikacije na koji su pozvani svi učenici i učenice šestog razreda iz dva odeljenja. Nastavnica geografije je deljenjem ekrana pokazala kako radi program Stellarium. Uz pomoć tog programa učenici/ce su mogli da prate kretanje planeta u Sunčevom sistemu u realnom vremenu. S obzirom na to da se o planetama i nebeskim telima uči u petom razredu, ujedno je obnovljeno gradivo koje je ranije stečeno. Postavljali su pitanja u vezi sa sazvežđima, svemirom, galaksijama i mogli su sami ili uz pomoć nastavnika da izvode zaključke, posmatrajući, recimo podatke o udaljenosti određenih planeta, sazvežđa, galaksija. Takođe je predstavljeno kako „okretanje“ Zemlje oko Sunca može da se ubrza i uspori, kao i načini na koje se koristi ovaj program uz mogućnosti koje pruža.

Zadovoljstvo učenika/ca je bilo izuzetno veliko. Pokazali su da se dobro snalaze u novom tehnološkom okruženju. Tri učenice sa poteškoćama u učenju su dobile priliku da biraju da li će u programu biti izabran dan ili noć, da li će se Zemlja okretati unapred ili unazad i one su uz pomoć drugara izvodile zaključke na osnovu onoga što su videle na ekranu. One su tada pokazale viši stepen angažovanja i interesovanja od uobičajenog, shvatile su značaj celog projekta, a izradom panoa je posebno istaknuta njihova uloga u odeljenju. Bilo je interesantno uporediti klasičan i moderan pristup obradi jedne teme. Nešto što je nekad bilo moguće samo u učionici, danas je lako dostupno i svuda oko nas. Učenici/ce su efikasno koristili naučna i tehnološka znanja i postignuto je jačanje njihovih digitalnih kompetencija. Na kraju su učenici/ce mogli da koriste aplikaciju koja im je omogućila da slikaju sebe kao kosmonauta (aplikaciju je pripremila nastavnica informatike). Jačanje digitalnih kompetencija đaka je jedan od prioriteta ovakve nastave, ali do izražaja dolaze i kreativnost i angažovanje uopšte.

Projektna nastava omogućava da učestvuju svi učenici i učenice podjednako, da se angažuju i deca koja imaju poteškoća u savladavanju nastavnih sadržaja, da se istakne važnost uključivanja i doprinos svih aktera u nastavi. Sadržaji su povezani vertikalno i horizontalno kroz više predmeta (srpski jezik i književnost, geografija, informatika i računarstvo) na više načina, a ukazano je koliko je značajan doprinos naprednih tehnologija. Ne postoji strah od neuspeha, jer svako angažovanje rezultira uspehom, a ističe se značaj vršnjačke saradnje. Svaki sadržaj može da se uobliči na način da u njemu aktivno učestvuju svi đaci, te da svaka prepreka može da se savlada.

———-

Tekst „Projektna nastava i inkluzija: Uključio sam se i ja” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Olivere Stanković možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.