Vlada Republike Srbije
Evropska komisija je predstavila preporuke za svaku od država članica ponaosob za 2018. u kojima su utvrđene smernice ekonomske politike za države članice za narednih 12 do 18 meseci.
Evropska privreda beleži najbrži rast u poslednjih deset godina, s rekordnom zaposlenošću, oporavkom investicija i poboljšanim javnim finansijama. U skladu s Komisijinom prolećnom prognozom u naredne dve godine će biti nastavljen snažan, premda sporiji, rast. Aktuelne povoljne uslove treba iskoristiti za jačanje evropskih privreda i društava. Preporuke za svaku državu članicu pojedinačno koje su predložene zasnivaju se na napretku koji je ostvaren prethodnih godina. Cilj preporuka je da se maksimalno iskoriste povoljni privredni izgledi i usmere dalje mere država članica.
Valdis Dombrovskis, potpredsednik nadležan za evro i socijalni dijalog kao i finansijsku stabilnost, finansijske usluge i tržišta kapitala Unije, izjavio je: „Evropa beleži najveći rast u poslednjih deset godina koji će se nastaviti ove i naredne godine. Pojavljuju se, međutim, novi rizici kao što su nestabilnost na globalnim finansijskim tržištima i trgovinski protekcionizam. Treba da iskoristimo ovaj povoljan period kako bismo osnažili privrede. To znači izgradnju fiskalnih rezervi koje će državama omogućiti više manevarskog prostora prilikom narednog pada privredne aktivnosti, ali i strukturne reforme za unapređenje produktivnosti, investicija, inovacija i inkluzivnog rasta”.
Marijan Tisen, komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i radnu mobilnost, izjavila je: „Ovogodišnje preporuke su više nego ikada ranije usmerene na zapošljavanje, obrazovanje i socijalna pitanja. To reflektuje rešenost Komisije da se usredsredi na sprovođenje evropskog stuba socijalnih prava u svim državama članicama i na poboljšanje radnih i životnih uslova svih evropskih građana.”
Pjer Moskovisi, komesar za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carinu, dodaje: „Danas smo korak bliže napuštanju nasleđa krize jer Francuska nakon devet godina izlazi iz postupka u slučaju prekomernog deficita. Po prvi put od uvođenja jedinstvene valute sve države članice evro zone će imati deficit manji od tri odsto BDP-a u 2018. Bile su potrebne godine odgovornih fiskalnih politika da bismo države članice doveli do ove tačke i sada moramo da se postaramo da odgovornost ostane osnovni prioritet i u budućnosti. Zato upućujemo snažnu poruku Mađarskoj i Rumuniji da ove i sledeće godine moraju da preduzmu mere za ispravljanje značajnog odstupanja od svojih fiskalnih ciljeva. Bolje sprečiti nego lečiti – pravo vreme da se spreče ozbiljni problem je sada kad je privreda jaka”.
Više informacija je dostupno ovde (ENG)
Preuzeto sa: europa.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar