Vlada Republike Srbije
Prva od pet nacionalih debata pod nazivom Ekonomski razvoj i zapošljavanje – postkrizne mogućnosti i izazovi održana je 13. juna 2011. u Novom Pazaru.
Otvarajući debatu, Žarko Šunderić, menadžer Tima, upoznao je prisutne sa trendovima vezanim za broj nezaposlenih i siromašnih u Srbiji, sa relevantnim zakonodavim aktivnostima u prethodnom periodu ujedno najavljujući usvajanje novih važnih zakona, kao što je npr. Zakon o zadrugama.
Gradonačelnik Meho Mahmutović je naveo i da se u prethodnom periodu nastojalo da privrednici zadrže radnike odnosno da je uložen napor da se, osim povećanja, očuvaju i postojeća radna mesta. Istaknuta je pomoć USAID-a koji je omogućio da se formira klaster tekstilnih proizvođača što je tekstilcima iz ovog regiona omogućilo da opstanu, zadrže radnike, i da se pripemaju za otvranje novih radnih mesta. Mahmutović je posebno istakao da Novi Pazar mora da bude konkurentan sa ostalim gradovima i opštinama u Srbiji kako bi privukao investitore i podsetio na subvencije Vlade Srbije za 4 grada, od kojih je jedan Novi Pazar, u kojima strane kompanije dobijaju odgovarajuće stimulacije ukoliko otvore preko 50 novih radnih mesta. Kao posebno važan problem koji zahteva rešavanje Mahmutović ističe problem infrastrukture odnosno nepohodnost postojanja auto-puta kroz Sandžak, a kao pozitivne primere navodi činjenicu da će se uskoro vojni aereodrom u Lađevcima koristiti kao civilni, kao i rekonstrukciju železnice, uz neophodan nastavak pruge iz Raške do Novog Pazara do Peštera. Na kraju, gradonačelnik je upoznao prisutne sa brojnim međunarodnim aktivnostima koje se realizuju zahvaljujući «lokalnoj diplomatiji», što je rezutiralo povezivanjem sa, za sada, 30-ak gradova iz više zemalja, tako da se odgovarajući ekonomski podsticaji očekuju u budućnosti.
U delu debate koji je bio posvećen odgovorima na svetsku ekonomsku krizu, Jurij Bajec profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i savetnik predsednika Vlade, ukazao je na činjenicu da je postojao ekonomski rast, ali da on nije bio vezan za razvoj, i da smo i periodu 2008. gubili radna mesta, nejednakosti su se povećavale, a da je ova Vlada definisala razvoj kao prioritet, ali da je nakon toga nastupila svetska kriza. Na taj način je Srbija 2009. i 2010. doživela ozbiljan pad. Vlada je u prethodnom periodu usvojila niz kratkoročih mera, koje nikad ne mogu biti zamena za jednu dugoročnu politiku, ali su ove mere bile neophodne i činjenica je da su dale neke rezultate odnosno smanjile postojeće teškoće, kako bismo 2012. imali oporavak od krize odnosno stvaranje jednog razvojnog ambijenta. Aktivnosti Vlade su bile usmerene na sprečavanje odnosno zaustavljanje procesa otpuštanja koji je usledio kao posledica pada domaće traženje, i naglasio je da je ta podrška nastavljena i ove godine. On je posebno istakao važnost industrijskog oživljavanja, u tom kontekstu on navodi kao pozitivan primer poslednja dva meseca, bez obzira što se radi o malim brojakama, kada je zabeležano po oko 1000 novozaposlenih, dok je prethodni trend karakterisalo više otpuštenih radnika. Takođe, Bajec je ukazao je na mere koje imaju za cilj da se ublaži nelikvidnost, određene zakonske promene, programe za male privrednike poput onog koji im omogućava da izvoze preko Pošte itd.
Ono što prof. Bajec posebno izdvaja i naglašava je povećanje kredbiliteta zemlje, za koju je nužno da bude konkurentna sa drugim zemljama kao što su npr. Bugarska i Rumunija, i da su nam u tom kontekstu posebno važne pozitivne ocene međunarodornih organizacija koje doprinose povećanju kredibiliteta, doprinose stvaranju ambijenta «normalnosti». Kao veoma važnu činjenicu on ističe da je Vlada prihvatila razvojni model odnosno da se ekonomski razvija pristojnim tempom koji sa sobom vuče i razvoj, i u tom kontekstu je veoma bitno da se promeni privredna strukura.
Dejan Radulović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, je učesnicima predstavio aktivnosti i planove ministarstva, naglašavajući da se upravo završava proces uspostavljanja institucionalne infrastrukture.
Samir Kačapor, direktor Regionalne razvojne agencije Sandžaka (SEDA) je predstavio dosadašnji rad agencije, ističući da je njihov cilj da postanu ključni faktor razvoja regiona.
Tigrin Kačar, vlasnik kompanije «Stig» i potrpredesednik Asocijacije tekstilaca «ASSTEX», prvog konfekcijskog klastera u Srbiji, naglasio je da privrednici od države i političara očekuju da stvore odgovarajući ambijent za poslovanje i razvoj. Istakao je da je klaster ASTEKS dobar primer jer je urađeno mnogo posla, potvrđen je kvalitet proizvoda, osim već potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini prošle godine je ovakav sporazum potpisan i sa Turskom, u proteklom periodu su uspeli da obezbede pozicije na tržištu, primenu standarda ISO 9001 itd.
Tokom diskusije ponovljeno je da je preduslov za razvoj stvaranje adekvatnog ambijenta obnova infrastukture. Ukazano je na nužnost rešavanja svojinskih odnosa i u tom kontekstu zaključeno je da je neophodno usvajanje Zakona o svojini i drugim stvarnim pravima i Zakona o restituciji, koji su u pripremi.
U okviru završne sesije učesnicima se obratio Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva, predstavio je neke od veoma uspešnih primera socijalnog preduzetništva kao što je preduzeće Eko beg, časopis Lice ulice itd. On je naveo da nijedan od sektora društva ne može sam da reši probleme i da je u tom smislu veoma važna saradnja među sektorima, gde je kao primer naveo reformu socijalne zaštite odnosno činjenicu da država u pojedinim slučajevima može da angažuje NVO, socijalna preduzeća i dr. za vršenje nekih usluga kao što je npr. briga o starima. Marinović ističe da uloga države treba da bude da stimuliše socijalna preduzeća na različite načine, naglašavajući da socijalni preduzetnici vide priliku tamo gde drugi vide problem. Ujedno, on smatra da smo trenutno u fazi promocije socijalnog preduzetništva i da na tome treba intenzivno raditi jer ovaj sistem, osim u razvijenim zemljama, funkcioniše i u nerazvijenim kao što su Bangladeš, Indija, tako da je sasvim izvesno da može i u Srbiji.
Stevan Stavrević, predsednik Društva za razvoj socijalnih programa i socijalnog preduzetništva iz Ljubljane je prisutne upoznao sa osnovnim konceptom socijalnog preduzetništva tj. da su u pitanju preduzeća sa jasnim socijalnim ciljevima kao što je npr. zapošljavanje teško zapošljivih ljudi. On je naveo da je Sloveniji u aprilu usvojen Zakon o socijalnom preduzetništvu što je posledica pridruživanja EU odnosno odgovarajućih politika Unije i uslova koji su postavljeni pred zemlju pre stupanja u članstvo u OECD-u. Stavrević posebno ističe da su u slučajevima socijalnih preduzeća uglavnom u pitanju jednostvane poslovne ideje koje se mogu relizovati u svakom gradu. i da oni trenutno realizuju dva velika projekta uz pomoć Evropskog socijalnog fonda. On je učesnicima detaljno predstavio jedan od ovih projekata koji je obezbedio posao za mlade ljude koji imaju problem s ponašenjem tj. poštovanjem zakona, koji su odgovarajuće obučeni i zaposleni u restoranu koji je, u sklopu projekta, otvoren u centru Ljubljanje (u realizaciji ovog projekta veliki pomoć su imali od lokalne zajednice i posebno slovenačkih medija, što Stavrević ističe kao veoma važnu činjenicu). On je naveo primer da je u Sloveniji od ukupnog broja zaposlenih samo 0,74% angažaovano u ovom sektoru, odnosno 1,7% ukoliko bi se ovde uključio i volonterski rad, a da u zemljama EU ovaj udeo iznosi 5 %, dok je u najrazvijenim zemljama Unije 8,1% zaposlenih angažovano u sektoru socijalnih preduzeća tj. socijalne ekonomije. Kao posebno važnu činjenicu Stvavrević ističe da se ova preduzeća nisu našla na udaru svetske ekonomske krize poput drugih i on veruje da u budućnosti postoji realna osnova za rast ovog sektora, odnosno da socijalna preduzeća mogu da produkuju dodatnih 10% radnih mesta. U nastavku razgovora učesnici su ukazali na pojedine probleme i ograničenja Zakona o zapošljavanju osoba s invaliditetom.
Sonja Liht je istakla važnost primene već postojećih zakona, kako bi se omogućile korenite promene društva, kao i na neophodnost delovanja kojim bi se država učinila odgovornijom, u okviru kojeg je udruživanje posebno važno, kao i oslanjanje na sopstvene snage u realiaciji različitih ideja – u tom smislu ona navodi da je primer tekstile industrije u Novom Pazaru veoma podsticajan.
Žarko Šunderić je na kraju prisutne upoznao sa programima koji su na raspolaganju ovom regionu, ističući da neznanje često ume da bude dobar neprijatelj i da je zato važno pozvnavanje sa različitih procedura, upoznavanje sa različitim mogućnostima koje stoje na raspolaganju, takođe ističući ulogu i značaj partnerstava.
Tokom debate posebno je istaknuto stvaranje odgovarajućeg ambijenta koji podrazumeva odgovornost države i stabilnu političku i ekonomsku klimu, čime se nismo dovoljno bavili prethodnih godina, kao i problem infrastrukture koja je jako loša na nivou cele države i koja mora da bude prioritet, ali da bi se u nju ulagalo moraju da se ostvaruju ušetede na drugim stranama.
Skupu je prisustvovalo oko 100 predstavnika različitih sektora: državne uprave, lokalne samouprave, stručnjaka, biznis sektora, organizacija civilnog društva i dr. iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina, Raške, Prijepolja odnosno iz svih glavnih tj. većih centara u regionu.
pdf [3 MB]
Napiši komentar