Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Valentina Lepojević (Blog o socijalnom uključivanju)

Politika me ne interesuje – kako?

Ja sam apolitičan/na – šta to znači?

Ove rečenice neretko čujem. Dosta sam promišljala i došla sam do samo jednog logičnog zaključka, a to je da ljudi često politiku poistovećuju sa političkim strankama ili pripadnošću nekoj od njih. Međutim, politika je nešto više od političkih partija, čiji se programi razlikuju zavisno od njihovih ideologija. Pored toga, politika je nešto u čemu učestvujemo svakodnevno: kada čekamo autobus na stajalištu ili autobuskoj stanici, kada plaćamo račun u prodavnici, kad uzimamo kredit za stan, kad plaćamo knjige za školu ili vrtić ili dobijamo dečiji dodatak.

Politika me, dakle, veoma interesuje, iz više razloga.

Na primer, kao ženu me interesuje zašto je porez na dodatu vrednost (PDV) za menstualne higijenske proizvode 20% – kad je to stvar koja je neophodna za obavljanje svakodnevnih aktivnosti u „onim danima”. Namerno sam napisala oni dani, jer se slaže sa nastavkom teksta, iako mi se ta konstrukcija ne sviđa. To su dani menstrualnog ciklusa i treba ih tako zvati. Elem, u tim danima moju potrošačku korpu, uglavnom, prati i neki slatkiš, npr. sladoled. Ali jasno mi je zašto je PDV za sladoled 20% – to je stvar bez koje mogu. Kada razmislim, to je luksuz koji ne mogu svi da priušte. Ali su ulošci neophodni svim ženama koje imaju menstruaciju, pa zašto je onda porez 20%? Treba mi kao što mi treba i, na primer, lek, za šta je, u skladu sa zakonom, PDV 10%. Uloške, zapravo, većinski koriste žene u menstrualnom ciklusu, ali i žene koje su se porodile, žene i muškarci koji imaju potrebu za tim u slučajevima nekih zdravstvenih stanja. Zašto onda 20%?

Daću još jedan primer koji je aktuelan godinama unazad – pravo na abortus. U skorije vreme smo imale priliku da vidimo dešavanja u Poljskoj, a ovih meseci aktualna je odluka Teksasa u vezi sa pravom na abortus. U Poljskoj je donet zakon po kojem je abortus zabranjen, osim u slučajevima silovanja, incesta ili kada trudnoća ugrožava život majke, dok je u Teksasu na snazi zakon kojim se zabranjuje pobačaj već posle šeste nedelje trudnoće. Svedočimo procesima usvajanja javnih politika koji onemogućuju ženama da ostvare svoja prava, da donose odluke o nečemu što se direktno tiče njih i njihovog života. Znači, neko vodi ozbiljnu politiku kojom se kriminalizuje abortus, a ta odluka utiče na nebrojene devojčice i žene.

Još je Aristotel rekao da dobrog i srećnog života nema bez javnog, političkog angažmana, jer je čovek po prirodi političko biće. Uistinu, u to vreme su pravo da se bave politikom imali samo „slobodni ljudi”. Oduvek sam volela da rastavljam na delove, pa hajde da razložimo i vidimo šta ovaj iskaz zapravo znači:

• muškarac je političko biće,
• žena je političko biće,
• dete je političko biće,
• mladi su političko biće,
• osobe sa invaliditetom su političko biće,
• Romi i Romkinje su političko biće,
• LGBTIQ+ populacija je političko biće,
• izbeglice su političko biće,
• domoroci su političko biće,
• …ova lista je mnogo duža…

Svi smo ljudi, dakle, svi smo politička bića. I svi se mi pitamo. Čak i odluke koje nas ne dotiču lično, jednako treba da nas interesuju, jer samo onda možemo da budemo inkluzivno društvo koje se bazira na ravnopravnosti.

Međutim, da li mi imamo pravo da donosimo odluke koje se tiču osoba koje nismo mi, bez konsultovanja tih osoba? Na primer, da su osobe sa invaliditetom konsultovane pri donošenju mera za suzbijanje Kovida-19, zasigurno ne bi bila doneta odluka koja je blokirala mogućnost personalne asistencije na tri nedelje, tokom vanrednog stanja. Personalna asistencija je, naime, nekim osobama potrebna za obavljanje svakodnevnih egzistencijalnih aktivnosti. Možemo i da učimo na primerima dobre prakse drugih država. Na primer, u Italiji je žena nakon porodičnog nasilja pozvala policiju i naručila picu. Umesto pice, na adresu je stigla policija koja je uhapsila nasilnika – njenog partnera.

Iako je broj poslanica u Skupštini Republike Srbije povećan na 40%, brojna istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju zabrinjavajuće rezultate. Prema istraživanju koje je sprovelo udruženje građanki FemPlatz u saradnji sa udruženjem „Snaga prijateljstva – Amity”, žene starije od 65 godina su zanemarene u društvu i u nedovoljnoj meri učestvuju u organizovanim aktivnostima u zajednici i nedovoljno su uključene u donošenje odluka koje utiču na njihove živote.

Nadalje, istraživanje FemPlatz-a, za potrebe Izveštaja o položaju i pravima žena u Srbiji #PreneraŽena2020, pokazuje da na lokalnom nivou ima 13,2% žena na mestu gradonačelnica/predsednica opština, a 23,8% žena su na mestima predsednica skupštine opštine/grada. Dostupni podaci pokazali su izrazito nisko učešće pripadnika romske nacionalne manjine i osoba sa invaliditetom, posebno Romkinja i žena sa invalidtetom na nivou jedinica lokalne samouprave (JLS). Primetno je da se broj odbornika i odbornica mlađih od 30 godina povećao, a posebno je pozitivno što se povećao broj mladih žena, dok se sa druge strane broj odbornika i odbornica starijih od 65 godina smanjio za oko 10%. Po pitanju učešća drugih nacionalnih manjina, u JLS u kojima žive pripadnici i pripadnice nacionalnih manjina zastupljeni su i u lokalnoj skupštini, dok u većini JLS nema odbornika i odbornica iz manjinskih nacionalnih zajednica. U ovom izveštaju su se našli i odgovori žena, koji su prikupljeni u okviru fokus grupa na temu Ko me predstavlja? Na fokus grupama, između ostalog, navedeno je da će se žene odreći dobre karijere da bi bile supruge i majke, zbog osude okoline i jakih stereotipa, a s tim u vezi, predlog je da treba raditi na promeni stavova mladih žena.

Zaključak je da aktivnim učešćem u političkom životu možemo da napravimo ovaj svet boljim, da generacijama koje dolaze ostavimo lepši svet, adekvatniji svet, svet koji će da prigrli različitosti. Svet otvoren za poglede i otvoren za trčanje, jer ovo je zemlja za nas, zemlja za sve naše ljude.

——-

Tekst „ReklA je o politici” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Valentine Lepojević možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.