Vlada Republike Srbije
Piše: Zorica Atić (Blog o socijalnom uključivanju)
Šta je to samohrano roditeljstvo, i ko su samohrani roditelji? Kako se to postaje? Kakav je osećaj biti samohrani roditelj? Gde su samohrani roditelji na mapi našeg društva …? To su samo neka od pitanja koja prate jednu životnu situaciju. Nimalo retku i usamljenu.
Ne postoje statistički podaci o broju ovakvih porodica, jer samohrani roditelji nisu posebno tretirani niti viđeni kao ugrožena grupa stanovništva u Srbiji, ali je evidentno da su u ozbiljnom porastu. Ova velika grupa stanovnika Srbije čak i danas u 21. veku teško ostvaruje svoja prava i prava svoje dece, uključujući i ona koja im zakonski već pripadaju. Ne mogu da računaju na razumevanje ni poslodavaca, ni stanodavaca niti bilo koga…
Ali jedno nam niko ne može osporiti: spremnost da se sami borimo za budućnost i prava svoje dece. Pojedinačno i udruživanjem. A svako ko je odabrao samohrano roditeljstvo kao jedino moguće rešenje za svoju životnu situaciju, po prirodi stvari je već spreman na tu borbu.
O čemu se radi? U pravnom poretku Srbije nema posebnog zakona koji bi regulisao status samohranog roditelja, a samohranost, sama po sebi, nije priznata kao socijalna kategorija – niti podržana. Zakon o radu omogućava samohranom roditelju deteta predškolskog uzrasta da odbije prekovremeni rad i rad nedeljom (što roditelji mahom ne čine iz ekonomskih razloga), ali ne obavezuje poslodavca da radno vreme uskladi sa radom obdaništa i dnevnog boravka. Još gore, samohrani roditelji svoj status neretko kriju, kako bi dobili posao i/ili ne bi ostali bez njega.
Država kaže da još uvek nema jednakosti između samohranog roditeljstva i jednoroditeljske porodice koja se najčešće pominje (kao najšira opisna formulacija samostalnog vršenja roditeljskog prava), tako da je trenutno na snazi terminološka zbrka, koja za sobom povlači i onu socijalno-pravnu. A pravna zbrka za sobom povlači nepostojanje jasnog stava o ugroženosti ovakvih porodica, i teškoće dokazivanja samohranosti i ostvarivanja ono malo prava koje ovakve porodice imaju na papiru.
U našem pravno-socijalnom sistemu najčešće se susreće izraz jednoroditeljska porodica. Značenje je jasno: porodica u kojoj dete/deca živi sa jednim od roditelja. Tek ponegde se pominju samohrani roditelji a vrlo retko se ova dva izraza izjednačavaju – u smislu da je staratelj deteta i roditelj koji samostalno brine o deci/detetu, u stvari samohrani roditelj. Nejasna definicija povlači za sobom i proizvoljna tumačenja.
Ako su jednoroditeljske porodice u našem društvu ugožene, a jesu, zna se preko koga se lome problemi, i da trpe oni koji ne bi smeli, oni najdragoceniji: naša deca. Neobraćanje pažnje na postojanje i potrebe samohranih roditelja je zanemarivanje deteta i njegovih prava.
Da sam samohrana majka, saznala sam sasvim slučajno – možda godinu dana nakon što sam već živela sama s detetom. Niko mi to nije saopštio ni u jednoj ustanovi, niko mi nije predočio da kao staratelj svome detetu možda imam neka dodatna prava, odnosno da je moje dete u socijalnom sistemu zaštićeno i ima neka prava… U gomili tekućih problema kao što su preseljenje, nalaženje novog posla u novom mestu boravka, kao što je akutni i dramatični razvod od muža sklonog svim porocima koji vode samo nasilju, kao što je upis deteta u vrtić, u Dom zdravlja, prijava boravka detetu, kasnije upis u školu, nisam imala kad da se zanimam svojim novim statusom.
Rađena su istraživanja u okviru različitih roditeljskih udruženja, na osnovu kojih 75 posto anketiranih samohranih roditelja nema nikakva saznanja o svojim pravima, njih 25 posto poznaje svoja prava, a samo 5 posto samohranih roditelja je uključeno u sistem korišćenja svojih prava – tj. realno ih i koristi.
Neka od prava samohranih roditelja i njihove dece: prioritet prilikom upisa deteta u vrtić i u kombinaciji sa faktorom prihoda popust na cenu boravka deteta u vrtiću, zatim pravo na nešto uvećan godišnji odmor ukoliko ste zaposleni po Ugovoru o radu (u zavisnosti od uzrasta deteta), regresiranje školskog obroka u okviru škole,regresiranje ekskurzije itd, nešto uvećan dečiji dodatak… Ali, sva ova zakonska prava padaju u vodu ukoliko nije jasno određeno (a nije) ko su to samohrani roditelji.
Na različite načine se dolazi u situaciju samohrane/jednoroditeljske porodice. Neko postaje samohrani roditelj time što je udovac/udovica, razveden/razvedena, majka vanbračno rođenog deteta od poznatog /nepoznatog oca. Kažu da je jedan od najčešćih razvod, što je i moja situacija i slučaj.
Niko nas ne sprema na tu situaciju. U brak ne ulazimo sa idejom razlaza, već sa ljubavlju, nadom i entuzijazmom. Kakvi izlazimo i na koji način?
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar