Vlada Republike Srbije
Kriza globalnih razmera izazvana COVID-19 pandemijom donela je brojne zdravstvene i socio-ekonomske izazove i otvorila pitanja o pristupima za saniranje posledica. Jedno od pitanja je uticaj pandemije na siromaštvo u kriznom i postkriznom periodu. Međunarodni eksperti u saradnji sa Svetskom bankom procenjuju da je oko 49 miliona ljudi u ekstremnom siromaštvu zbog posledica COVID-19 pandemije, kao i da je ova pandemija izazvala rast globalnog siromaštva po prvi put nakon 1998. godine (kada se dogodila finansijska kriza u Aziji).[1] Čak i uz pretpostavku da ekonomski rast zemlje utiče jednako na sve građane/ke tj. da COVID-19 pandemija ne utiče na nejednakosti unutar zemlje, projekcije pokazuju da možemo očekivati rast siromaštva na globalnom nivou (od 8,2% u 2019. na 8,6% u 2020. godini, odnosno od 632 miliona na 635 miliona ljudi koji žive sa manje od 1.9 dolara dnevno).[2]
Koliko će snažno pandemija uticati na rast siromaštva u određenoj zemlji, prema proceni međunarodnih eksperata, zavisi pre svega od dva faktora: 1) uticaja pandemije na ekonomsku aktivnost i 2) broja ljudi koji žive blizu linije siromaštva.[3] Ovim faktorima potrebno je dodati i raspodelu prihoda unutar zemlje, odnosno pitanje kako će izgledati raspodela novostvorene vrednosti među stanovnicima zemlje.
U Republici Srbiji, siromaštvo je posebno izraženo u domaćinstvima u kojima nosilac ima nizak nivo obrazovanja (nezavršena osnovna škola) ili je van tržišta rada (neaktivan) ili nezaposlen.[4] Prema podacima iz 2018. godine, postoji značajna koncentracija stanovništva blizu linije siromaštva. Shodno tome, povećanje linije siromaštva (koja je u 2018. godini po potrošačkoj jedinici na mesečnom nivou iznosila 12.286 din) za samo 5% dovelo bi novih 70.000 građana/ki u stanje apsolutnog siromaštva, a povećanje linije siromaštva za 10% dovelo bi do čak 147.000 „novo siromašnih“.[5]
Biljana Mladenović, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Socijalni transferi[6] značajno utiču na smanjivanje stope siromaštva i u redovnim okolnostima, odnosno van kriznog perioda. U 2018. godini socijalni transferi su smanjili stopu siromaštva za 28% tj. bez socijalnih transfera, umesto 7,1%, čak 9,9% populacije u Srbiji bi bilo siromašno.[7] Novčana socijalna pomoć kao jedan od najznačajnijih socijalnih transfera za siromašne u Srbiji, predstavlja važan resurs za umanjenje posledica COVID-19 pandemije na najranjivije kategorije stanovništva. Uz izuzetno dobru targetiranost (skoro 90% rashoda odlazi na najsiromašnije među siromašnima[8]), dostupni administrativni podaci o korisnicima novčane socijalne pomoći, kao i o odbijenima i licima kojima je pravo iseklo pred izbijanje epidemije, izuzetno su vredan resusrs koji omogućava brzu i preciznu zaštitu najranjijih u drušvtu. Pored toga, Zakon o socijalnoj zaštiti u članu 110 omogućava obezbeđivanje jednokratne novčane pomoći iz budžeta Republike Srbije u situacijama vanrednog ugrožavanja života velikog broja ljudi. Ova zakonska odredba je dragocen resurs za zastitu najranjivijih, a na osnovu dostupnih administrativnih podataka.
Biljana Mladenović, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva[9]
Širenje mreže socijalne sigurnosti horizontalno (kroz povećanje iznosa) i vertikalno (kroz povećanje obuhvata, tj. uključivanje novih lica u pravo), prepoznato je od strane govornika/ca i učesnika/ca kao jedna od ključnih potreba u kriznom i postkriznom periodu, tokom online konferencije „Siromaštvo u periodu pandemije Covid-19 virusa i u post-kriznom periodu u Republici Srbiji“, koju je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije organizovao 20. maja 2020. godine. Na ovoj konferenciji istaknuto je i da do sada preduzete mere podrške radnicima/ama u mnogim zemljama obuhvataju isključivo formalni sektor, tako da neaktivno stanovništvo i/ili neformalno zaposleni (koji su i pre kriznog perioda bili u nepovoljnom položaju) ostaju u dodatnom riziku. Činjenica da pandemija predstavlja zdravstveni rizik za sve i socio-ekonomski rizik za većinu građana/ki, navela je brojne države na primenu ciljanih mera podrške ugroženom stanovnišvtu (tako osiguravajući da podrška stigne do najugroženijih uz pažljiv odnos prema javnim resusrima). Međutim, pozitivni efekti ovakvog pristupa u odnosu na najranjivije kategorije stanovništva ostaju upitni. U slučaju novog talasa pandemije, kao i u postkriznom periodu, posebno je važno razmotriti mere podrške koje će targetirati najranjivije kategorije stanovništva kako bi se blagovremeno reagovalo na uticaj pandemije na porast globalnog i siromaštva u Republici Srbiji.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije
—————
[1] The impact of COVID-19 (Coronavirus) on global poverty: Why Sub-Saharan Africa might be the region hardest hit
[2] PovcalNet, instrument Svetske banke za procenu stope globalnog siromaštva tj. udela svetskog stanovništva koje živi sa manje od 1.90 dolara dnevno.
[3] The impact of COVID-19 (Coronavirus) on global poverty: Why Sub-Saharan Africa might be the region hardest hit
[4] Ocena apsolutnog siromaštva u Republici Srbiji u 2018. godini
[5] Procena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku iz decilne raspodele potrošnje i prihoda u Republici Srbiji za 2018. godinu.
[6] U obračun socijalnih transfera uključene su sledeće komponente prihoda: (1) Primanja na osnovu zdravstvenog osiguranja (naknada za bolovanje i sl.), (2) Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, (3) Socijalna pomoć, dodaci i druga primanja na osnovu socijalne zaštite (novčana socijalna pomoć, nega i pomoć drugog lica, roditeljski dodatak i sl.), (4) Primanja na ime materijalnog obezbeđenja nezaposlenih i privremeno nezaposlenih lica, (5) Lična, porodična invalidnina i dodaci na osnovu invalidnosti, civilni invalidi rata i učesnici rata, (6) Primanja na ime alimentacije, izdržavanja, (7) Dečiji dodatak, (8) Stipendije đaka i studenata, naknade za učenike škola za kvalifikovane radnike, nagrade i sl.
[7] Ocena apsolutnog siromaštva u Republici Srbiji u 2018. godini
[8] Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva 2014–2017, tabela 11 Aneks 1
[9] Prilagođeno na osnovu ilustracija u publikaciji „Jačanje sistema socijalne zaštite u republici Srbiji radi spremnosti i odgovora u vanrednim situacijama“, Svetska banka 2019 (Serbia Strengthening Social Protection for Disaster Responce, World bank 2019)
(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 61. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)
pdf [3 MB]
Napiši komentar