Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U senzornom vrtu je živo tokom letnje pauze

ŠOSO „Milan Petrović” u Novom Sadu je specifična ustanova, jer mladi u njoj – osim obrazovanja – stiču i brojne socijalne i životne veštine kroz različite programe (radionice, edukativni kamp, radni centar…).

U senzornom vrtu Škole za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO)„Milan Petrović” u Novom Sadu, od početka septembra je uobičajena gužva, kao u drugim obrazovnim ustanovama. Dolaze učenici, njihovi roditelji, profesori, terapeuti, stručni saradnici, korisnici usluga koje pruža ova specifična institucija.

Međutim, u dvorištu – uređenom kao učionica na otvorenom i prostor za relaksiranje i radnu terapiju – bilo je živo i tokom letnjeg raspusta. Graja iz kabineta opremljenih za učenje đaka sa smetnjama u razvoju čula se i tokom dva i po meseca pauze. Slično je bilo u kabinetima u novom objektu ŠOSO u Novom naselju gde je smešten Dnevni boravak/radni centar. Ove dve adrese najveće su organizacione celine ustanove pod čijim krovovima, na više lokacija u samom gradu, ali i u okolnim mestima, 550 zaposlenih svih profila brine o 1.800 korisnika –  dece sa smetnjama u razvoju i osoba s invaliditetom, od predškolskog uzrasta do odraslih.

Roditelji su sigurni da su njihova deca „na sigurnom” i da će kvalitetno provesti vreme

Tokom jula i avgusta bilo je izuzetno živo i u radnom centru na Čeneju, gde je 30-ak korisnika boravilo na trećem po redu letnjem edukativnom kampu „Kamp životnih veština”. Kamp su osmislili  stručnjaci ŠOSO „Milan Petrović” i članovi udruženja Centar za edukativno–kreativni razvoj omladine (CEKRO), a ove godine je projekat prvi put podržala Gradska uprava za sport i omladinu Novog Sada, kroz Lokalni akcioni plan za 2017. godinu.

U vrelim letnjim danima kamperi su prvi put imali na raspolaganju i bazen, zahvaljujući donaciji Elvire Čanadi, mame jednog od korisnika. Među njima je bilo i onih kojima je ovaj sedmodnevni boravak bio prvo odvajanje od svojih porodica.

Uz stalno prisustvo zaposlenih iz škole i troje volontera, kamperi su samostalno vodili računa o higijeni, usvajali svakodnevne veštine: od kuvanja kafe do pravljenja kolača. Brinuli su o ljubimcima, provodili vreme učestvujući u igrama za razvoj  motorike… Takođe, u segmentu razvoja socijalnih veština išli su grupno u goste na okolne salaše.

U objektu u novosadskom Novom naselju smešten je Dnevni boravak/radni centar, jedna od organizacionih celina koja radi tokom čitave godine

Olgica Stanojev, defektolog i stručni radnik Dnevnog boravka, kaže da su posebno ponosni što je ovog leta za odrasle korisnike (uzrasta 22-42 godine) organizovan izlet čak u inostranstvo! Zahvaljujući saradnji sa Udruženjem defektologa Severne Vojvodine i gospođom Piroškom Apro, od 15. do 17. avgusta posetili su Kanjižu i Segedin. Šetali su obalama Tise, vozili se brodićem, išli u galeriju, jeli sladoled neobičnih ukusa… Za dvoje korisnika to je bio prvi prelazak preko granice. Podjednako su bili uzbuđeni putnici i njihove porodice, uz osmeh prenosi Olgica Stanojev.

Specifični programi u okviru ŠOSO nisu novina u ovoj školi. Prema rečima direktorke Slavice Marković, svi su kreirani u želji da se izađe u susret potrebama roditelja i  poboljša kvalitet života njihovih đaka i odraslih korisnika programa socijalne zaštite.

– To je jedan od načina da mame i tate naših đaka budu barem malo rasterećeni od dvadesetčetvoročasovne brige o svojim naslednicima. S druge strane, đacima i starijim korisnicima time omogućavamo da na kvalitetan način provedu vreme, da nemaju prekid u radnim aktivnostima i učenju, što je jako važno – pojašnjava ona.

Šta sve mogu da urade maštoviti đaci i korisnici tokom boravka u radnim kabinetima

U ovoj ustanovi je 2009. godine, među prvima u Srbiji, uvedena i usluga „Predah”. Kako pojašnjava direktorka Marković, škola raspolaže domskim smeštajem za decu koja nisu iz Novog Sada i okoline pa se u tom prostoru sprovodi ovaj program.

– Nisu to velike brojke. Bude desetak puta u godini, ali roditeljima mnogo znači kada znaju da mogu da dođu ovde i da odspavaju makar jednu noć bez ustajanja. Ili kada, na primer, jedan od roditelja mora da ide u bolnicu, a drugi ne može da napusti posao, spokojni su jer znaju da je njihovo dete kod nas, praktično u drugom domu, kaže direktorka Slavica Marković.