Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), pokrenuo je inicijativu za razmenu iskustava i primera dobre prakse za unapređenje programa socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva na lokalnom nivou.
Treći skup na temu Sprovođenje mera, aktivnosti i usluga za romsku populaciju na lokalnom nivou održan je od 20. do 22. februara 2012. godine na Zlatiboru. Na skupu je sa svojim primerima dobre prakse učestvovalo 11 izabranih opština i gradova od ukupno 28, koliko se javilo na poziv za razmenu primera dobre prakse u oblasti unapređenja položaja romske populacije. Mere, aktivnosti i usluge za unapređenje položaja romske populacije predstavili su predstavnici Barajeva, Valjeva, Velike Plane, Zvezdare, Kikinde, Kovačice, Kragujevca, Lebana, Ljubovije, Sombora i Čačka. Na skupu je prisustvovalo ukupno 28 predstavnika i predstavnica ovih gradova i opština.
Iskustva i dobru praksu u merama vezano za obrazovnu inkluziju su predstavili predstavnici i predstavnice iz Kovačice, Lebana, Valjeva, Velike Plane i Sombora. Afirmativne mere koje su dovele do povećanja obuhvata romske dece u predškolskom i osnovno školskom obrazovanju se odnose u najvećoj meri na angažovanje pedagoških asistenata i mentora i rad sa roditeljima, uvođenje stipendija za srednjoškolce i studente, praćenje redovnosti pohađanja nastave… Predstavnici Sombora su naveli i rezultate koji su postignuti kroz obrazovanje mladih i odraslih, a iz opštine Lebane je predstavljen Romski obrazovni centar (ROC).
Međusektorski pristup u rešavanju romskih pitanja kroz sprovođenje lokalnih planova akcije su predstavili učesnici i učesnice iz Kragujevca, Čačka, Zvezdare, Kikinde i Barajeva. Uz Kikindu je skupu prisustvovao i predstavnik mesne zajednice Mokrin sa primerom radnog angažovanja pripadnika romske populacije kroz javne radove u ruralnoj sredini. Opština Ljubovija se predstavila modelom radnog angažovanja kroz javne radove.
Kao najveći izazovi za uspešniju realizaciju mera za unapređenje položaja romske populacije istaknuti su nedostatak podataka o potrebama i mapiranja potreba, zatim nedovoljna povezanost relevantnih sektora kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, kao i nedostatak sredstava iz budžeta koja bi mogla da obezbede održivost osmišljenih i realizovanih mera i aktivnosti. Obrazovanje dece romske nacionalnosti je najvažniji preduslov za unapređenje položaja romske populacije u budućnosti i zaključeno je da treba unaprediti instrumente za praćenje pomaka (indikatori) koji bi mogli da se koriste i za poređenja među lokalnim samoupravama.
Zaključeno je da su potrebna 3 pravca delovanja:
- Rad na sistemskim rešenjima i lobiranje kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, u skladu sa mandatima.
- Intenziviranje fokusirane međusektorske saradnje: bolja međusektorska povezanost i međusobna (međusektorska) podrška na lokalnom nivou kao garancija veće uspešnosti, i
- Formalizovanje međusektorske saradnje (kroz protokole) i zajednički rad na različitim projektima.
Istaknuta je i specifičnost pojedinih aktivnosti koje dovode do rezultata, kao što su:
- Intenzivniji rad sa roditeljima dece u predškolskom pripremnom programu i osnovnoškolskom obrazovanju – fokus na rani razvoj dece
- Dodatna podrška deci u učenju
- Korišćenje jednokratnih pomoći za pokrivanje oportunitetnih troškova
- Promovisanje javno-privatnih partnerstava u cilju stipendiranja
- Promovisanje rešenja za Rome iz ruralnih sredina
- Postavljanje Romkinja „u centar” za postizanje boljih rezultata u različitim sektorima
- Promovisanje volonterstva
Skup je bio koncipiran kao interaktivna radionica, sa prezentacijama opština i gradova i odgovarajućim vremenom za diskusiju i pitanja. Važne informacije o planiranim aktivnostima vezano za romska pitanja na nacionalnom nivou, učesnici skupa su mogli da saznaju od predstavnika Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Ministarstva obrazovanja i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Učesnici su takođe imali priliku da se informišu o metodologiji razmene primera dobre prakse koja se koristi u Evropskoj uniji (peer review). Na skupu su učestvovali i predstavnici OEBS-a i UNICEF-a.
Učesnici su i ovaj skup ocenili visokim ocenama, a posebno su bili zadovoljni interaktivnim načinom rada. Većina učesnika je istakla važnost razmene dobre prakse za “dobijanje novih ideja i znanja i primenu iskustava koja su se pokazala kao dobra“, “umrežavanje sa drugim opštinama“, kao i za “prepoznavanje problema i prihvatanje predstavljenih rešenja“… Svi učesnici su se složili da je način rada na ovom skupu od velike koristi i da bi trebalo što više sličnih skupova da se organizuje u narednom periodu.
Napiši komentar