U okviru projekta Građanskih inicijativa, koji nastavlja sled onog koji je započeo Grad Beograd, tridesetak odraslih Roma iz naselja Mali Leskovac na Mirijevskom brdu u Beogradu naučilo je da čita i piše, čime su stekli uslov za dobijanje sertifikata o funkcionalnoj pismenosti.
Prema procenama Nacionalnog saveta Roma, u Srbiji živi između 600.000 i 700.000 Roma. Tokom prethodnih šest meseci, studentkinje fakulteta Beogradskog univerziteta dolazile su u Mali Leskovac – jedno od 600 romskih naselja u čitavoj državi – dva puta nedeljno, kako bi obučavale odrasle Rome slovima i brojevima.
Projekat „Opismenjavanje odraslih Roma i Romkinja” organizovala je nevladina organizacija Građanske inicijative, kao nastavak programa koji je prošle godine Grad Beograd pokrenuo za raseljene stanovnike nehigijenskih naselja ispod mosta Gazela.
Jasmina Petrović, jedna od desetak predavača i studentkinja Filološkog fakulteta, smera Srpska književnost i jezik, prvo iskustvo u radu sa odraslima stekla je podučavajući odrasle Rome raseljene u Barajevo. Zato joj je rad u Malom Leskovcu bio poznat.
– Časove pisanja i čitanja prilagođavale smo nivou znanja polaznika. Neki su, na primer, znali da koriste samo ćirilicu; drugi latinicu. Pojedincima je bilo teško da savladaju pisana slova, prepričava Jasmina.
Pre početka projekta, u martu 2012. godine, svi predavači su prošli ubrzanu obuku kako bi što bolje obavljali posao, a među koleginicama sa njenog fakulteta – Olivere Lazarević, Milice Pokrajac i Bojane Božić – našla se i studentkinja Saobraćajnog fakulteta Andrea Vraneš.
– Za projekat sam čula od prijateljice. Bez obzira što sam potpuno druge struke, želela sam da pomognem ovim ljudima. Iskustvo koje smo stekle – neprocenjivo je. A znanja za njih takođe, mnogo će im olakšati svakodnevni život.
Najstariji polaznik je imao 49 godina, a najmlađi 18. Uvek kada bi stigle u naselje, dolazila bi deca koja idu u školu i pitala da li i ona mogu da budu na čas, kažu u glas dve nastavnice.
– Dešavalo se, na primer, da sa jednim polaznikom prolazim kroz sabiranje i oduzimanje brojeva do 20. Onda uočim da on ne zna da gleda na sat. Sada je i to savladao, ponosna je Andrea.
Studentkinje su bile angažovane kao predavači tokom šest meseci, a zauzvrat su dobile stipendije za tekuću školsku godinu, dok su odrasli Romi, kako kažu, sada mnogo ponosniji, jer znaju da se potpišu, ispune uplatnicu, ček…
Početkom septembra polagali su test i nakon uspešnog prolaska dobili su sertifikat o funkcionalnoj pismenosti.
Cilj projekta je osnaživanje Roma osnovnim znanjima . Stečeno će im svakako pomoći da postanu samostalniji u društvu, lakše pronađu posao i tako obezbede sebi bolje uslove života, kažu u Građanskim inicijativama.
Osim što su prilagođavali gradivo prema postojećem znanju 33 polaznika, studentkinje-predavači imale su razumevanje za umor ili izostanak.
– Svi oni rade teške poslove. Ili su fizički radnici ili rade kao prodavci na pijacama. Međutim, trudili su se da minimalno izostaju. Čak bi dolazili da se jave ukoliko ne mogu da dođu, pojašnjava Jasmina.
Jedan od najredovnijih bio je Erdžan Beriša. Zaposlen je u Gradskoj čistoći i, kako kaže, u školu nije išao redovno, pa je stigao samo do šestog razreda.
– Priznajem da sam pogrešio. Znam da pišem i čitam, ali polako, i pisana slova nisam savladao. Sve nastavnice su bile super. Zvali smo ih po i menu, jer kad dođu svih pet, a neko od nas pozove „ Nastavnice!”, sve se okrenu i dođu da pomognu, kaže uz osmeh momak koji je tek ove godine stekao ličnu kartu. Živi sa roditeljima i kaže da su oni bili mnogo srećni kada im je rekao da će ići na časove.
– Sad mi je mnogo lakše. A za časove sam čuo od druga Ceni Demiraja. I on se upisao. Propustili smo samo nekoliko prvih, dok nismo saznali. Posle smo dolazili redovno.
Test je položio iz prve, a sredinom septembra došao je na dodatno polaganje da pruži podršku komšijama Besimu i Coli Nedžadu koji nisu mogli zbog posla da polažu prvi test.
Na zidovima sobe u potkrovlju nedovršene kuće u Ulici Mirijevsko brdo školske klupe su već raspremljene, ali su ostali panoi i plakati koje su ispisivali sami polaznici. Materijal – sveske, olovke, radne sveske – dobijen je iz Građanskih inicijativa. Finansijer projekta je bio Internacionalni klub žena koji okuplja supruge stranih ambasadora i diplomata u Srbiji.
Međutim, zanimljivo je da nije bilo Romkinja koje bi se odazvale da nauče azbuku i osnove čitanja i pisanja, što govori o njihovoj još uvek podređenoj ulozi. Iz Građanskih inicijativa kažu da su imali dobru saradnju sa lokalnom samoupravom – Opštinom Palilula.
Napiši komentar