Vlada Republike Srbije
Piše: Jasmina Tešanović (Blog o socijalnom uključivanju)
Mesecima već opsesivno pratim slučaj Sanduski, kao verovatno i mnogi drugi ljudi u svetu. Jer, po meni, ovde nije u pitanju samo američki skandal!
Teško je priznati sebi da živimo u svetu gde je legalizovan kriminal prema slabima i nezaštićenima, siromašnima, deci, manjinama. Ali, eto, slučaj Sanduski jasno dokazuje upravo to. Prljava igra iza kulisa izašla je na videlo, i konačno mi je jasno zašto sam tako anksiozna ovde gde jesam, u elitnoj akademskoj sredini koja se toliko hvali da su ljudska prava zakonski zaštićena.
Nikakva tajna nije bila godinama da je ovaj tiranin zloupootrebljavao mlade, siromašne dečake koji su sanjali amerčki san o fudbalu. Mnoge druge nacije takođe imaju takve dečake što sanjaju isto takve snove. Međutim ono što je u ovom slučaju zaista bilo strašno jeste perverzna tišina koja je obavila sve one koji su znali ili sumnjali šta se dešava.
Pošto nisam Amerikanka, ne osećam previše respekta prema prestižu slavnih imena kao što su Džo Paterno, Penn State Unverisity. Kao žena definitivno nisam zainteresovana za muške sportove, za patrijarhalno zbližavanje na terenima i pod tuševima. Ali kao građanka savremenog sveta, zaprepašćena sam ravnodušnošću i nemarom koji se zbio na Penn State univerzitetu, uključujući svedoke i saučesnike u ovom groznom skandalu.
Ista ta nelagoda prisutna je i kod mojih prijatelja Amerikanaca koji čak i nisu aktivisti. Ne žele da pokažu predrasude, da trče pred rudu i osude nekoga pre no što se sud izjasnio. Ali pre svega ne žele da žive u perverznom svetu gde se takve užasne stvari dešavaju, tako da postaje njihova obaveza da se pobune i traže pravdu. Ali kako!
(…)
Tekst “Slučaj Sanduski” Jasmine Tešanović u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
pdf [3 MB]
Napiši komentar