Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije pokrenuo je tokom 2021. godine izradu Socijalnog monitora, u cilju razvoja nacionalnih indikatora za praćenje socijalne uključenosti u Republici Srbiji. Cilj ovih aktivnosti je povećanje svesti društva o obimu isključenosti i kreiranje adekvatnih mera i politika u pravcu inkluzivnijeg društva. Ova aktivnost čini samo jedan segment u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i to kroz pregovaračko poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje kao i kroz obaveze iz Programa ekonomskih reformi (ERP) koji se periodično definiše i usvaja.

S tim u vezi, treba naglasiti da evropske integracije predstavljaju strateški cilj Vlade Republike Srbije i proces usvajanja neophodnih zakonskih regulativa i jačanje administrativnih kapaciteta kontinuirano teče od početka pristupnih pregovora 2014. godine. U sklopu procesa evropskih integracija, Srbija bi trebalo da iskoristi priliku da uspostavi delotvorne instrumente za unapređenje praćenja socijalnog uključivanja na nacionalnom nivou i poređenje sa zemljama Evropske unije (EU). Pripremajući se za članstvo u EU, Srbija je u obavezi da razvije instrumente za praćenje koji postoje na nivou EU. Stoga, u nastavku će biti  navedeni elementi koji su polazna osnova za  za razvoj Socijalnog monitora u Republici Srbiji radi dostizanja zadovoljavajućeg standarda:

1. Pre svega, Evropski stub socijalnih prava (European Pillar of Social Rights), koji su 17. novembra 2017. objavili i potpisali Savet EU, Evropski parlament i Evropska komisija. Cilj ovog instrumenta jeste jačanje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti socijalne zaštite i obezbeđivanje delotvornijih građanskih prava. Usmeren je na zapošljavanje i pitanja iz oblasti socijalne politike i zaštite, kao i na usaglašavanje evropskog socijalnog modela sa izazovima 21. veka. U martu 2021. godine objavljen je i Akcioni plan za sprovođenje Evropskog stuba socijalnih prava, koji definiše konkretne mere za dalje zajedničko sprovođenje načela Evropskog stuba socijalnih prava od strane EU i njenih država članica, uz aktivno uključivanje socijalnih partnera i civilnog društva.
2. Evropski sistem integrisane statistike socijalne zaštite (ESSPROS), koju je razvio Eurostat (Statistička kancelarija Evropske unije) u saradnji sa predstavnicima zemalja članica Evropske unije krajem sedamdesetih godina 20. veka. ESSPROS je nastao kao odgovor na potrebu za specifičnim instrumentom za praćenje efekata socijalne zaštite u zemljama članicama EU i predstavlja harmonizovani sistem koji služi kao instrument analize i uporedivosti finansijskih tokova, ali i broja korisnika nacionalnih sistema socijalne zaštite. Ciljevi ESSPROS-a su da pruži sveobuhvatan i koherentan opis socijalne zaštite u državama članicama Evropske unije i zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji, kroz obuhvatanje socijalnih davanja i njihovog finansiranja, usmerenost na međunarodnu uporedivost i usaglašavanje sa drugim statistikama.
3. Zajednički okvir za procenu (Joint Assessment Framework – JAF) – koji su razvili Evropska komisija, Komitet za zapošljavanje Evropske komisije (EMCO – The Employment Committee) i Komitet za socijalnu zaštitu (SPC – Social Protection Committee) za praćenje napretka u sprovođenju smernica za zapošljavanje u kontekstu Strategije Evropa 2020:  strategije za pametni, održivi i inkluzivni rast.
4. Praćenje socijalne uključenosti u Republici Srbiji – Treće dopunjeno izdanje – Dopunski indikatori su dodati u tabelu na osnovu publikacije nastale kroz  saradnju SIPRU Tima i UNICEF kancelarije u Srbiji (uz podršku Republičkog zavoda za statistiku), koji su tokom 2016. godine pokrenuli  proces revizije indikatora socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.

Deo izrade Socijalnog monitora podrazumeva i objedinjavanje liste indikatora na nivou Srbije, koja je kreirana sa ciljem da pruži polaznu osnovu za praćenje socijalne uključenosti. Indikatori su izrađeni po uzoru na indikatore koji se prate i računaju kroz prethodno spomenute instrumente.

Većina indikatora iz liste je dostupna i na sajtu Eurostata, dok su neki od indikatora naknadno izračunati uz pomoć postojećih podataka. U tom smislu, treba spomenuti i veliku podršku Republičkog zavoda za statistiku u ovom procesu, kako u pogledu konsultacija oko izbora i dostupnosti indikatora, tako i u pogledu računanja pojedinih indikatora koji su deo liste indikatora Socijalnog monitora.

Tabela sa listom indikatora, metodološkim objašnjenjem i vrednostima za prethodne tri godine može se preuzeti ovde.