Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Izmučeni krizom koja je nekima od njih uništila živote, Grci malim koracima razvijaju nove oblike solidarnosti u kojima se kombinuje pomoć najsiromašnijim i borba protiv bacanja hrane i skupog života. U zemlji u kojoj je svaka četvrta osoba nezaposlena, mere štednje okrnjile plate i penzije u javnom sektoru, a zalihe za crne dane stanjene, niču zadružne prodavnice u kojima se namirnice nabavljaju direktno od proizvođača po nižim cenama, kao i inicijative za prikupljanje viška namirnica iz prodavnica za potrebe narodnih kuhinja.

Iza glavne pijace u Atini Ksenija Papastavru pomaže osiromašenim Grcima koji čekaju u narodnim kuhinjama. Ona pomaže da se prikupi nepdrodata roba iz prehrambenih radnji.

„U junu su nam dali 3.000 dinja, u avgustu 7.200 malih pakovanja mleka”, izjavila je ova 39-godišnja Grkinja u svom lokalu, dok ekranom računara promiču adrese dobrotvornih udruženja iz cele zemlje, strelice i tabele sa složenim brojkama.

Njena zamisao je međutim veoma jednostavna – da poveže velike prodavnice, male radnje iz kraja, kantine i restorane koji imaju viškove namirnica i volontere kojima je sve to potrebno da bi žrtvama krize podelili obroke.

Pre tri godine, u jeku iscrpljujuće krize, osnovala je organizaciju „Borume”, u prevodu „možemo”, i sada učestvuje u raspodeli 2.500 obroka dnevno najsiromašnijima širom Grčke, od Soluna na severu  preko Atine do Patrasa na Peloponezu. Ona svakoga dana objedinjuje nove ponude proizvoda i pronalazi dobrotvorno udruženje kojem je potrebno to povrće, hleb „ili čak tih 12 tropita (pita sa sirom) koje su ostale neprodate u pekari na uglu”.

„Grčka je zemlja u kojoj se mnogo baca”, objasnila je ona. Kako je ironično rekla, ukoliko se u taverni na večeri sa prijateljima u tanjiru ne dobije Keopsova piramida, stvar je propala.

„Ovde nije mentalitet da se vodi računa. Ovde važi sistem ‘ja plaćam, dakle mogu da radim šta hoću‘”, navela je ona.

Kvalitetno ne mora biti i skupo

Kriza je, međutim, donela promene u ovoj zemlji u kojoj je prema zvaničnoj statistici svaka četvrta osoba izložena riziku od siromaštva.

U svojoj piljari solidarnosti u živanoj četvrti Eksarhija, Tonja Katerini daje istu ocenu.

„Do sada je u Grčkoj važila misao da je skupo jesti kvalitetne proizvode, i Grci nisu mnogo vodili račina o troškovima”, rekla je ova nezavisna arhitektica koja posvećuje 10-ak sati nedeljno ovoj zadruzi.

Na drvenim policiama prodaju se neupakovani pirinač, crveno sočivo i maslinovo ulje, po ceni koja je kako ona navodi 10 do 15% niža nego u supermarketu.

Da bi se to postiglo, ova zadružna piljarnica Sesula, kao i 11 drugih koje su procvetale u Atini od kako je Grčka u krizi, preskače posrednike i direktno pregovara sa proizvođačima.

Ova zamisao rođena je pre tri godina sa „pokretom krompira”. Tada su se proizvođači, nezadovoljni maržama koje uzimaju posrednici, upustili u direktnu prodaju, izbacujući vreće krompira kupcima direktno iz kamiona, po cenama koje se ne mogu nadmašiti.

Šta kada se slamarice isprazne

„Kriza nas primorava da više ne radimo svako za svoj groš već da razmislimo šta možemo zajedno da uradimo da bismo se izvukli iz problema.

Porodica je do sada bila zaštita od bede u ovoj zemlji u kojoj je svaka četvrta osoba nezaposlena. Međutim, ove dve žene ukazuju da to više nije slučaj.

Kada penzija roditelja bude dodatno smanjena zbog novog plana štednje i kada se isprazni novac iz slamarice sačuvan za crne dane, „zajednica mora da zameni” porodicu, navela je Katerini.

Usled te beskonačne krize, produžili su se redovi pred narodnim kuhinjama. Tu čekaju stari, sve brojniji, ali i majke. Neke dolaze sa šerpama kako bi „deca poverovala da su one napravile ručak i tako malo prikrile siromaštvo”, navela je Papastravu.

U četvrti Zografu, koja nije ni bogata ni zaista siromašna, pre šest godina je u narodnu kuhinju dolazilo 80 osoba, dok ih danas ima 500.

„Vidite koliko je značajno da jedni drugima pomažemo u okviru zajednice”, zaključila je ona.

Izvor: AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs