Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Sanja Denić (Blog o socijalnom uključivanju)

Postoji mnogo dobrih i kvalitetnih kompjuterskih igrica i softverskih aplikacija namenjenih radu sa decom sa smetnjama u razvoju, koja se mogu naći na tržištu, ali sve one su uglavnom na engleskom jeziku. Problematikom kompjuterskih igrica na engleskom jeziku bavićemo se kako iz ugla stručnjaka koji radi sa decom sa smetnjama u razvoju, tako i iz ugla samog deteta.

PREPREKE U KORIŠĆENJU KOMPJUTERSKIH IGRICA IZ UGLA DETETA SA SMETNJAMA U RAZVOJU SA NE-ENGLESKOG GOVORNOG PODRUČJA

Dete sa smetnjama u razvoju u svojim svakodnevnim aktivnostima zavisi od svoje neposredne sredine, pa samim tim i digitalna inkluzija, odnosno uključivanje u digitalno društvo dece sa smetnjama u razvoju zavisi od nas, odnosno od informacija, sadržaja koje ćemo im učiniti dostupnim pomoću informaciono-komunikacionih tehnologija. Dete koje može samo da organizuje svoje vreme (koliko je to moguće) i da pri tome ne zavisi ni od koga, je dete koje je srećno i zadovoljno. A i zašto bi deci, koja ionako malo toga mogu, uskratili puštanje muzike po svom izboru i to onda kada ona to žele, igranje kompjuterskih igrica, gledanje filmova, serija, crtanja i svih onih aktivnosti koje kompjuter zajedno sa internetom donosi? Kompjuterske igrice se mogu koristiti i u edukativne, kao i u terapeutske svrhe, odnosno mogu se koristiti pri stimulaciji razvoja deteta. Pomoću kompjuterskih igrica možemo:

• Razvijati i stimulisati pažnju,
• Stimulisati razumevanje uzročno-posledičnih odnosa,
• Razvijati i stimulisati vizuomotornu koordinaciju,
• Stimulisati i razvijati govor,
• Savladavati čitanje i pisanje, brojanje, računanje,
• Istraživačke igrice za razumevanje zakona prirode, biologije, anatomije…

Da bi dete moglo samostalno da uči, da se razvija pomoću kompjuterskih igrica neophodno je da razume ono što mu kompjuterska igrica govori, odnosno nalog koji mu daje!

Na koje to načine kompjuterske igrice komuniciraju sa korisnikom? One nam se obraćaju, odnosno komuniciraju sa nama:

• SLIKOM – kompjuterska igrica korisniku može putem određene animacije (npr. slike koja treperi) ukazati na mesto gde treba da se klikne ili dovede kursor kompjuterskog miša,
• ZVUKOM – audio poruka,
• TEKSTOM – tekstualna poruka.

Da li dete sa smetnjama u razvoju može da razume ovakve poruke? To je pitanje na koje ne možemo dati jednostavan odgovor, jer je on individualan za svako dete i zavisi od njegovih mogućnosti, sposobnosti, ali i same kompjuterske igrice. Ali možemo se potruditi da pronađemo i u radu koristimo one kompjuterske igrice čije poruke dete razume! Možemo zaključiti da se kompjuterske igrice koje se detetu obraćaju slikom, mogu koristiti bez obzira na jezik autora kompjuterske igrice.

(…)

Tekst “Speak-AŠ (II deo)” Sanje Denić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.