Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je po rodnoj ravnopravnosti na 54. mestu nove liste Svetskog ekonomskog foruma na kojoj su 142 zemlje i slabije je pozicionirana nego 2013, kada je bila 42. od 136 zemalja. Po rodnoj ravnopravnosti u 2014. godini prednjače Island, Finska i Norveška dok je u Jemenu jaz između muškaraca i žena najveći. Forum procenjuje da će za postizanje ravnopravnosti muškaraca i žena na radnom mestu biti potrebno još osam decenija.

Kada se radi o ujednačenosti plata za isti posao, Srbija zauzima 89. mesto, a po ujednačenom učešću žena i muškaraca u ekonomiji 67. u odnosu na 59. u 2013, pokazao je Globalni indeks rodne ravnopravnosti koji je Forum objavio 28. oktobra.

Srbija je 54. po ravnomernom pristupu muškaraca i žena obrazovanju, što je malo poboljšanje u odnosu na 55. mesto u 2013, dok je po ravnopravnosti u oblasti zdravlja 74. a 2013. je bila 111.

Istovremeno je Srbija 108. u svetu po zastupljenosti žena na ministarskim pozicijama dok je po broju žena u parlamentu na 22. mestu.

Od zemalja iz okruženja na listi su i Hrvatska (na 55. mestu svetske liste), Makedonija (70), Crna Gora (74) i Albanija (83).

Zemlje su inače rangirane po sposobnosti da smanje razlike između muškaraca i žena u četiri ključne oblasti – ekonomiji, politici, obrazovanju i zdravstvu.

Ravnopravnost na radnom mestu 2095. godine, možda

Iz Svetskog ekonomskog foruma poručuju da devet godina izrade izveštaja o jazu između muškaraca i žena pokazuje da će za dostizanje ravnopravnosti na radnom mestu biti potrebna još 81 godina, odnosno da bi jaz na tom planu mogao da nestane tek 2095.

Navodi se i da su ukupan napredak u pogledu rodne ravnopravnosti u svetu koji se beleži od 2006. godine umanjila nazadovanja u jednom broju zemalja.

“Veliki deo napretka na polju rodne ravnopravnosti u poslednjih deset godina rezultat je sve većeg broja žena u politici i u radnom odnosu. Iako je u poslednjih deset godina u radnu snagu ušlo više i muškaraca i žena ukupno gledano, broj žena je u 49 zemalja bio veći nego broj muškaraca”, istakla je autorka izveštaja Sadija Zahidi koja u Forumu vodi program za rodnu ravnopravnbost.

Ona napominje da je danas, kada je reč o politici, na nivou sveta, za 26% više žena u parlamentima i za 50% više ministarki nego pre devet godina.

Ipak, prema rečima Sadije Zahidi, predstoji još dosta posla kako bi se unapredila rodna ravnopravnost i tempo promena u nekim oblastima mora da bude mnogo brži.

Prvih pet mesta na listi zemalja po rodnoj ravnopravnosti drže Island, Finska, Norveška, Švedska i Danska dok su na začelju Jemen, Pakistan i Čad. Među prvih deset probile su se Nikaragva, Ruanda i Filipini.

Evropske i zemlje centralne Azije zauzele su 12 mesta među prvih 20 na listi, jedno manje nego u indeksu za 2013.

Nemačka se, pokazao je izveštaj, popela za dva mesta po rodnoj ravnopravnosti, na 12. poziciju, Francuska je sa 45. skočila na 16. a Velika Britanija je pala za osam mesta, na 26.

Napredak Francuske u najvećoj meri je rezultat povećanja broja žena u politici, uključujući 49% žena ministara, što je među najvišim stopama u svetu.

Od zemalja u ubrzanom razvoju Indija je najgore rangirana i zauzima 114. mesto, dok je Kina na 87. a Brazil na 71. mestu. Najbolje je pozicionirana Južnoafrička Republika, koja je 18. na globalnoj listi.

SAD su napredovale za tri mesta i sada su 20. u svetu po rodnoj ravnopravnosti a Rusija je 75.

Izvor: EurActiv.rs