Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je napredovala za 12 mesta na listi Globalnog indeksa konkurentnosti za 2017-2018 koji objavljuje Svetski ekonomski forum, i zauzuma 78. mesto među 138 zemalja, saopšteno je 27. septembra. Poboljšanja su zabležena u osam najvažnjih kategorija po kojima se ocenjuje konkurentost a najveće u makroekonomskom okruženju. Na čelu globalne liste i dalje je Švajcarska, a na začelju Jemen.

Na prošlogodišnjoj listi Srbija je po konkurentnosti bila na 90. mestu.

Ovogodišnja pozicija Srbije je najbolja od 2010. godine, a možda i od ranije jer je menjana metodologija, saopštili su na konferenciji za novinare predstavnici Srpske asocijacije menadžera i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Direktorka FREN-a Jelena Žarković Rakić je kazala da su registrovana poboljšanja u osam najvažnjih kategorija po kojima se ocenjuje konkurentost zemlje, a najveći pomak je u makroekonomskom okruženju, po čemu je Srbija napredovala za 31 poziciju, na 72. mesto.

Prema njenim rečima, po sofisticiranosti poslovanja napredak je napravljen za 21 mesto (104. mesto), u efikasnosti tržišta rada Srbija je napredovala za 14 mesta (92), a u visokom obrazovanju i obuci za 10 mesta (59).

Žarković je kazala da je razlog pada na listi u oblasti infrastrukture sa 75. na 74. mesto to što su se infrastruktura drugih zemalja više poboljšala od naše.

“Kao najproblematičnije faktore poslovanja u Srbiji, privrednici čije se mišljenje takođe uzima u obzir u pravljernju liste konkurentnosti naveli su poreske stope, pristup izvorima finansiranja, neefikasnost državne birokratije i korupciju”, rekla je ona.

Govoreći o konkurentskoj poziciji Srbije prema listi Svetskog ekonomskog foruma, ministar finansija Dušan Vujović je naveo da je ostvaren napredak u mnogo oblasti, ali da očekuje da će rezutati 2018. biti i bolji, jer kako je rekao, tvorci indeksa “kaskaju za događajima” i uzeli su u obzir parametre s kraja 2016. koje je Srbija već popravila.

Kao primer, on je naveo učešće javnog duga u BDP, gde se kao parametar uzimalo 74,1%, a on je u 2017. poboljšan i sada je ispod 64%.

Slično je s kreditnim rejtingom Srbije, rekao je Vujović i objasnio da su uzimani neekonomski parametri.

“Po stvarnim performansama premašujemo percepciju agencija koje su dale rejting”, rekao je Vujović i dodao da očekuje da će vrlo skoro, ako ne bude vanrednih okolnosti, rejting Srbije biti povećan.

Od zemalja iz okruženja, Hrvatska je po globalnom indeksu konkurentnosti 74, kao i godinu dana ranije, a Slovenija 48, što je napredak za osam mesta.

Albanija je 75. a bila je 80. u izveštaju za 2016-2017, Bosna i Hercegovina je 103. (107) a Crna Gora 77. (82). Makedonija nije uključena u izveštaj zbog nedostupnosti podataka.

Istraživač FREN-a Svetozar Tanasković je naveo da su i ove godine, uprkos ostvarenom napretku i smanjenom zaostajanju za državama regiona, sve zemlje u okruženju, osim BiH, bolje rangirane od Srbije.

Tanasković je rekao da Srbija i dalje zaostaje u efikasnosti tržištu dobara (110. mesto), razvijenostri finansijskog tržišta (101),  sofisticiranosti poslovanja (104).

Direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević ocenila je da  ovogodišnji rezultati konkurentnosti ohrabruju, jer pokazuju da su pokrenute reforme dale rezultate, ali je dodala da one moraju da se nastave, kako bi se srpska privreda dodatno osnažila.

Ona smatra da bi trebalo što pre omogućiti lakše finansiranje malih i srednjih preduzeća, otvaranjem nebankarskih finasijskih institucija ili omogućiti rad investicionih fondova.

Švajcarska ne pušta prvo mesto

Švajcarska, Holandija i Nemačka zadržale su prvo, četvrto i peto mesto na globalnoj listi a jedina promena je što su SAD i Singapur zamenile mesta i SAD su sada druge, a Singapur treći.

Najveći dobitnik na listi 10 najkonkurentnijih je Hongkong koji je skočio za tri mesta, na šesto, i pretekao Švedsku (7), Veliku Britaniju (8) i Japan (9) koji su skliznuli za po jedno mesto. Finska je, kao i godinu dana ranije, deseta.

Francuska je u odnosu na 2016. pala za jedno mesto, na 22.

Kada je reč o ostalim članicama EU, pozicije na listi zemalja rangiranih po konkurentnosti ukazuju da podele sever-jug i dalje postoje – Španija je 34, Italija 43. a Grčka 87. Svetla tačka je Portugalija koja se popela za četiri mesta i probila ispred Italije, na 42. poziciju.

Bugarska je na 49. mestu svetske liste, Rumunija na 68. a Mađarska na 60.

Novi izveštaj Foruma pokazao je i da je Rusija napredovala za pet mesta, na 38, a kada je reč o grupi BRIKS, najbolja je Kina, na 27. poziciji.

U izveštaju koji se radi već deset godina navdene su i oblasti koje izazivaju najveću brigu, uključujući finansijski sistem koji se u nekim delovima sveta još nije potpuno oporavio od krize iz 2007. Takođe je navedeno da konkurentnost jača a na slabi kada se kombinuju fleksibilnost tržišta rada i adekvatna zaštita prava radnika.

“Globalna konkurentnost će sve više biti definisana inovativnim kapacitetom neke zemlje. Talenti će biti sve važniji od kapitala i svet iz ere kapitalizma ide u eru ‘talentizma’. Zemlje koje se spremaju za Četvrtu industrijsku revoluciju i simultano jačaju političke, ekonomske i socijalne sisteme biće pobednici u trci budućnosti”, zaključio je osnivač i direktor Foruma Klaus Švab (Schwab).

Izvor: Beta, EURACTIV.rs