Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Petar Stojanović (Blog o socijalnom uključivanju)

Prvi Međunarodni dan sreće obeležen je u sredu, 20. marta 2013. godine.

Ujedinjene nacije proglasile su ovaj datum Međunarodnim danom sreće u rezoluciji Generalne skupštine UN broj 66/281 od 28. juna 2012. godine.

Navedena rezolucija poziva sve države članice, organizacije u sistemu Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije i pojedince, da obeleže Međunarodni dan sreće na odgovarajući način, što uključuje aktivnosti usmerene ka obrazovanju i podizanju svesti javnosti.

Medijski izveštaji

Domaći mediji pomenuli su novoustanovljeni međunarodni praznik. Međutim, uz jedan ili dva izuzetka, nisu pružena detaljnija objašnjenja o čemu se tačno radi.

Članci o Međunarodnom danu sreće bili su ilustrovani fotografijama nasmejane dece, mladih koji trče po plaži, jatima belih golubova, i tome slično. Jedan od tekstova na objavljen je na internetu uz insert iz crtanog filma „Ren i Stimpi“, u kojem junaci skaču i sudaraju se zadnjicama dok slušaju pesmu „Sreća, sreća, radost“.

Stvarnost

Da li ovakva medijska prezentacija ima veze sa smislom i intelektualnim nivoom koncepta iz kojeg je proistekao Međunarodni dan sreće, ili nas šarenilo i buka „Rena i Stimpija“ vode u pogrešnom pravcu?

Umesto da obraćamo pažnju na neobične produkte popularne kulture, pogledajmo kuda nas može odvesti putokaz koji je ostavljen u tekstu rezolucije Ujedinjenih nacija 66/281. Naime, akt kojim je ustanovljen Međunarodni dan sreće poziva se na raniju rezoluciju Ujedinjenih nacija, broj 65/309 od dana 19. jula 2011. godine. Taj dokument Ujedinjenih nacija, pod nazivom „Sreća: ka holističkom pristupu razvoju“ pozdravlja ponudu Butana da, tokom 66. zasedanja Generalne skupštine, sazove panel-diskusiju na temu sreće i blagostanja.

Dakle, navedena rezolucija Ujedinjenih nacija rezultat je diplomatskih napora himalajske kraljevine Butan da promoviše svoj koncept „bruto nacionalne sreće“.

Bruto nacionalna sreća

Pojam bruto nacionalne sreće uveo je Đigme Singje Vangčuk, prethodni kralj Butana, mada se radi o konceptu koji ima znatno dužu istoriju u ovoj zemlji. Naime, Zakonik Butana iz 1629. godine sadrži sledeću odredbu:

„Ukoliko vlada nije u stanju da stvori sreću za svoj narod, onda je njeno postojanje lišeno bilo kakve svrhe“.

1972. godine, tadašnji kralj Butana proglasio je bruto nacionalnu sreću važnijom od bruto nacionalnog proizvoda, od kada je ova zemlja usmerila svoju državnu politiku i razvojne planove ka ostvarenju tog cilja. Težnja uvećanju bruto nacionalne sreće inkorporirana je i u Ustav Butana iz 2008. godine.

Šta je sreća?

Važno je istaći da pojam sreće u kontekstu BNS ne odgovara u potpunosti značenju koje ova reč ima u svakodnevnom govoru, a još manje ima veze sa trčkaranjem po plaži ili sa bezrazložnom euforijom crtanih junaka. Pre svega, potrebno je ukazati da je pojam sreće u okviru BNS višedimenzionalan, jer prevazilazi subjektivan osećaj blagostanja, i nije usmeren samo na pojedinca, već uključuje osećaj odgovornosti za druge. Konkretnije, po rečima prvog premijera Butana koji je izabran nakon usvajanja Ustava iz 2008. godine:

„Sada smo uspostavili jasnu razliku između pojma sreće u BNS i prolaznih, prijatnih raspoloženja koja se tako često povezuju sa ovim terminom. Naime, nama je jasno da istinska, trajna radost, ne može nastati dok drugi pate, te da ona proističe samo iz pomaganja drugima, življenja u skladu sa prirodom i spoznajom unutarnje mudrosti blistave prirode naših umova“.

Dakle, pojam BNS sadrži tri elementa po kojima se razlikuje od raznih vidova prijatnog raspoloženja, a to su: 1. pomaganje drugima, 2. očuvanje prirode, i 3. duhovni aspekti.

Devet dimenzija bruto nacionalne sreće

Nakon što smo uvideli da se BNS razlikuje od pojma sreće u njegovom svakodnevnom značenju, pogledajmo koje sve dimenzije obuhvata bruto nacionalna sreća, odnosno šta čini osnovu BNS indeksa. Bruto nacionalna sreća sastavljena je od sledećih elemenata:

1. Životni standard;

2. Zdravstvena zaštita;

3. Obrazovanje;

4. Upotreba vremena;

5. Dobro upravljanje;

6. Zaštita životne sredine;

7. Psihološko blagostanje;

8. Vitalnost zajednice;

9. Kulturna raznovrsnost i fleksibilnost.

(…)

Tekst “Sreća” Petra Stojanovića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.