Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

Alesandro Aleks Zanardi rođen je 1966. godine u Bolonji. Karijeru je stvarao u auto-moto sportu. Osvojio je dve titule u KART šampionatu Severne Amerike tokom kasnih devedesetih godina prošlog veka. U Formuli 1 vozio je za timove Džordan, Minardi, Lotus i Vilijems.

Prelomni trenutak u njegovom životu dogodio se na trci KART serije na stazi Lausic u Brandenburgu u Nemačkoj, 15. septembra 2001. godine. Pred kraj trke, dok je bio u vođstvu i izlazio iz boksa, na njegov bolid naleteo je drugi vozač u punoj brzini. Doživeo je težak udes, izgubio gotovo tri četvrtine krvi, a u bolnici su mu amputirane obe noge.

I pored teških povreda nije odustao i uspeo je u svojoj nameri da se vrati na stazu. To nije bila bilo koja staza, već upravo ona na kojoj se dogodio udes u kome je izgubio obe noge, samo 13 krugova pre kraja. Ugradio je proteze na kojima je radio zajedno sa stručnjacima, a 2003. godine, dve godine posle udesa, vratio se da završi trku. I uspeo je: odvezao je tih 13 krugova, uz pomoć posebnih pomagala u vidu volana sa menjačem i kočnicom na sebi i specijalnih uložaka umesto nogu koji su mu služili da pritiska papučicu gasa ali i da nadoknadi težinu u bolidu. Prema vremenima koje je postigao, da je tog dana mogao da učestvuje u kvalifikacijama za trku u konkurenciji sa ostalim vozačima, osvojio bi 5. poziciju.

Posle ovog uspeha, Zanardi je vozio trke Svetskog turing kar prvenstva sve do 2009. godine, kada je završio karijeru automobilskog trkača. Uporedo sa bavljenjem auto-moto sportom, 2007. godine počeo je da vozi bicikl sa ručnim pogonom i na Njujorškom maratonu osvojio je četvrto mesto, posle samo četiri nedelje treninga. Tada se rodila ideja o učešću na Paraolimpijskim igrama u Londonu, a pobedama na maratonima u Veneciji, Rimu i Njujorku zaslužio je mesto u italijanskoj reprezentaciji.

„Pre tri godine prestao sam da se bavim auto-moto sportom, u 42. godini života. Tada je odluka da to ostavim bila glupa, jer sam toliko toga imao protiv sebe. Ali, to nije bila prva luda odluka koju sam doneo u životu, a na kraju je bila ispravna. Sreća je tu, iza ćoška“, istakao je Zanardi.

Zanardi je skoro 11 godina nakon nesreće doživeo da postane paraolimpijski šampion u trci na hronometar u kategoriji bicikala na ručni pogon.

(…)

Tekst “Sreća je tu, iza krivine” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.