Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Kristina Petrović (Blog o socijalnom uključivanju)

Ko sam ja? Kao šesnaestogodišnjakinja mnogo puta sam postavila sebi to pitanje, znajući da nemam nešto u čemu mogu da kažem da sam „posebno dobra“, „talentovana“ i tome slično. Imala sam teorijsko znanje iz nekih oblasti ekonomije i volju da to znanje na neki način primenim. Jednog dana, slučajno ili namerno, želja mi se ostvarila. Jedan brod mi je ponudio plovidbu po meni nepoznatim vodama – vodama omladinskog preduzetništva.

Kao član učeničke zadruge u svojoj školi, sa još 5 učenika koji su bili uključeni u rad zadruge, pročitala sam tekst o učeničkim kompanijama, programu za učenike koji sprovodi organizacija „Dostignuća mladih u Srbiji“. Nešto što je delovalo tako ozbiljno, profesionalno, praktično… I nije samo delovalo; kako se kasnije ispostavilo, učenička kompanija je sve to sa dodatkom javnog nastupa, distribucije proizvoda, timskog duha, liderstva, radnih subota i nedelja, putovanja, gostovanja u televizijskim i radio emisijama…

Učeničku kompaniju „Vector Studio“ osnovali smo 2013. godine. U početku, bilo nas je šestoro. Kako je učenicima predstavljan program učeničkih kompanija, broj je rastao – 10, 15, 20… Na kraju nas je u kompaniji bilo 25. Na prvi pogled veliki broj učenika za rad u jednoj maloj prostoriji poput naše zadruge i, generalno, za rad u tek osnovanoj učeničkoj kompaniji. Ali upravo nas je taj veliki broj učenika naučio nečemu što ćemo primenjivati do danas – dobroj organizaciji.

Sa ovom učeničkom kompanijom takmičila sam se dve godine za redom, ponela dvostruko prvo mesto na Regionalnom takmičenju i drugo i četvrto mesto na Nacionalnom takmičenju. Kompanija se bavila proizvodnjom specifičnih proizvoda izrađenih od kafenog papira. Bilo je tu čestitki, kutijica, knjižica o ljubavi i prijateljstvu… Tokom te dve godine radili smo kontinuirano, imali stalne kupce, stekli uvid u to šta je zapravo biznis, šta znači svojim rukama proizvesti čestitku, prodati je i naplatiti, sve do trenutka kada smo pogodili jednu od suština biznisa – postojeći proizvod nadograditi i naći mu širu primenu.

Učenička kompanija „Organic“ nastala je 2015. godine. Bavi se proizvodnjom i pakovanjem specifičnih proizvoda izrađenih od prirodnih sirovina iz našeg okruženja. U ovoj učeničkoj kompaniji uspeli smo da objedinimo dva segmenta: pakovanja od kafenog papira koji zbog svoje specifičnosti uvek privuče potrošača, i organske sirovine, nešto što se danas smatra jednom od najperspektivnijih oblasti u preduzetništvu.

U početku smo u asortimanu imali 12 vrsti organskih čajeva i 3 vrste začinskog bilja, ali kako to obično biva, skoro tri godine u ovom poslu naučile su nas da težimo nečemu čega nema kod nas, nečemu što će isto kao kafeni papir na licima potrošača izazvati onaj poseban osmeh, oduševljenje, neizvesnost… Osvrnuli smo se oko sebe i zapitali: „Zašto ljudi ne koriste sve ove sirovine iako su svuda oko nas?“. Da li im još uvek nisu pronašli primenu? Jedna od tih sirovina je i ljubičica koja je, zamislite, jestiva. Čak i lekovita. Sama boja i izgled ljubičice nadahnula nas je da od nje napravimo nešto što će ljudima biti prijatno za konzumiranje, a ujedno zdravo i lekovito. Tako je od prvobitne ideje ušećerenih ljubičica nastalo slatko od ljubičica koje je postalo naš najtraženiji proizvod. Ovo je jedna od onih situacija kada shvatite da je ono „bez rizika nema profitiranja“ zapravo misao koju moramo slepo pratiti u biznisu. Izaći iz zone komfora proizvodnje slatka od jagoda, šljiva, dunja, i krenuti u pilot projekat slatka za koje niko nikada nije čuo, je upravo ono čemu nas uči program učeničkih kompanija. Biti inovativan, dosledan, biti lider u nečemu!

Najvećim izazovom tokom rada u učeničkoj kompaniji smatram stvaranje jedne posebne linije proizvoda. Kada čujete reč pečurka, verovatno vam odmah maštu zagolica neko jelo sa zanimljivim sosom od pečuraka, ili možda pečurke na žaru, marinirane pečurke… Kako distribuirati pečurke na jedan drugačiji način, do sada neviđen? Da li možda probati da pečurke koristimo suprotno nameni koja je poznata ljudima? U glavi odzvanja „bez rizika nema profitiranja“ i nastaje ideja za širenjem jedne specifične linije proizvoda. Sledećeg dana na redovnom sastanku kompanije, svi sede za stolom, a na stolu tegla. Tegla puna slatke crne mase koja je nastala od, ni manje ni više, pečurke pod nazivom Crna truba.

(…)

Tekst “Šta me je Crna truba naučila o biznisu” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.