Vlada Republike Srbije
Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)
Prisetila sam se ovih dana naše stare izreke: „Statistika naša dika, što poželiš to naslika“ i definitivno, po prvi put, shvatila njeno pravo značenje.
Povod je bilo saopštenje Republičkog zavoda za statistiku od 30. decembra 2013. „Siromaštvo i socijalna nejednakost u Republici Srbiji“ u kome su objavljeni rezultati Ankete o prihodima i uslovima života koja je, po prvi put u Srbiji rađena prema standardizovanoj metodologiji zemalja članica Evropske unije.
U prvi mah, veoma sam se obradovala što se saopštenje o ovim podacima konačno pojavilo, jer posle tri pune godine, vreme je bilo da nas država obavesti kako zvanično stoji stvar sa siromaštvom u Srbiji.
Poslednje podatke koje smo imali bili su oni iz 2010.godine kada je linija apsolutnog siromaštva iznosila 8.544 dinara a linija relativnog siromaštva u 2009. godini iznosila je 12.828 dinara. Sada, na kraju 2013. godine, saopšteno nam je da je linija relativnog siromaštva u 2012. godini iznosila 13.680 dinara. Na prvi pogled, može se zaključiti da se od 2009. ništa mnogo u Srbiji nije promenilo za tri godine, jer je razlika kod relativne linije siromaštva pomerena samo za nepunih 800 dinara. Ako se osvrnemo na period od 2006. do 2009. godine, linija relativnog siromaštva je rasla na godišnjem nivou za po više od 1.000 dinara iako je to bio period kada se trend siromaštva smanjivao. Posle 2009. godine, trend siromaštva se povećavao, što nije bilo propraćeno rastom linije siromaštva. Doduše, ko se danas još seća koliko je namirnica mogao kupiti za 1.000 dinara te 2009. a koliko danas?
Još veće iznenađenje za mene je bila informacija iz Saopštenja da najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina, kod kojih ona iznosi 19,5% ili oko 240 hiljada osoba, za razliku od 2009. godine kada je iznosila 18,2% (225 hiljada).
Odmah sam prešla da čitam metodološka objašnjenja kako bih sebi pojasnila sve termine i njihovo značenje. Nisam pogrešila, napisano je da relativna linija siromaštva predstavlja prag rizika od siromaštva i da ona iznosi 60% medijane nacionalnog ekvivalentnog prihoda, što izraženo u dinarima iznosi 13.680 dinara. Dalje je rečeno da stopa rizika od siromaštva predstavlja udeo lica čiji je ekvivalentni prihod manji od ovog iznosa. Rečeno je, čak, i da ta lica nisu nužno siromašna, već samo imaju veći rizik da to budu. Pedantno je nabrojano i devet stavki materijalne uskraćenosti domaćinstva i pojašnjeno da je pokazatelj materijalne uskraćenosti ako domaćinstva ne mogu da priušte najmanje tri stavke od sledećih devet nabrojanih:
- nemogućnost domaćinstva da priušti adekvatno grejanje,
- nemogućnost domaćinstva da priušti veš mašinu,
- nemogućnost domaćinstva da priušti automobil,
- nemogućnost domaćinstva da svim članovima priušti nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje,
- nemogućnost domaćinstva da priušti neočekivani trošak u iznosu od 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva,
- nemogućnost domaćinstva da priušti telefon,
- nemogućnost domaćinstva da priušti televizor u boji,
- nemogućnost domaćinstva da priušti meso ili ribu u obroku (ili njihovu vegetarijansku zamenu) svakog drugog dana,
- kašnjenje sa plaćanjem rente, rate za stan ili drugog kredita ili komunalnih usluga za stan u kom domaćinstvo boravi.
Moje pitanje glasi: Kako je moguće da je tek 240 hiljada starih sa 65 i više godina u riziku od siromaštva, a koji nužno i ne moraju biti siromašni kada:
- 330 hiljada ljudi sa 65 i više godina (27%) nije u penzijskom sistemu i nemaju redovne mesečne izvore prihoda. Svaka dvanaesta starija osoba u Srbiji ne prima penziju samo zato što nije ispunila zakonski minimum od 15 godina uplaćivanja doprinosa (100 hiljada lica). Da li je neko od njih u riziku od siromaštva? A koliko njih spada u grupu siromašnih?
- Među skoro pola miliona penzionera koji primaju penzije niže od 13.222 dinara, 330 hiljada je onih sa 65 i više godina – koliko je među njima onih koji su siromašni?
- Među još pola miliona penzionera koji primaju penzije visine između 13.222 dinara i 24.159 dinara, 335 hiljada je onih sa 65 i više godina, a ne mali broj njih od tog novca pomažu svoju decu i unuke. Da li neko od njih zbog toga živi u siromaštvu ili je u riziku da to bude?
- U Srbiji među 278 hiljada samačkih staračkih domaćinstava je nemali broj onih koja žive bez ikakvih prihoda a ukoliko i imaju neki novac nemaju na koga da se oslone da im nešto od tog novca nabavi jer im je sve udaljeno – i prodavnice i domovi zdravlja i sl. Da li su oni siromašni? Koliko je među njima onih koji zbog svojeg lošeg zdravlja ne mogu da pribave i naseku drva i nalože vatru kako bi priuštili sebi adekvatno grejanje?
- Ne znamo koliko među milion i dvestapedeset hiljada starih ljudi je onih koji ne mogu sebi da priušte najmanje tri od devet nabrojanih stavki materijalne depriviranosti ali znamo: da su siromašni stari ljudi lošijeg zdravstvenog stanja od vršnjaka iz opšte populacije i da im je uskraćena adekvatna zdravstvena zaštita (lečenje i nega) a da taj segment nije ni obuhvaćen kao pokazatelj materijalne uskraćenosti; na prste se mogu izbrojati stariji ljudi koji sebi priušte odmor van kuće; adekvatno zagrevanje stana ne može priuštiti znatno veći broj starijih nego što je to slučaj sa opštom populacijom.
- Kako je moguće da iako je zvanična stopa materijalne uskraćenosti ukupne populacije 44,3%, da je tek nešto više od polovine njih (24,6%) u riziku od siromaštva?
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar