Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Domaća, nevladina i neprofitna organizacija Praxis u saradnji sa Civil Rights Defenders-om i uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu saradnju sprovela je istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje – pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma“ i za cilj je imalo da pruži informacije o pristupu Roma i Romkinja pravu na zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje, socijalnu pomoć, kao i informacije o uslovima stanovanja. Istraživanjem je obuhvaćena i rodna perspektiva što podrazumeva i ispitivanje položaja žena u odnosu na muškarce iz istih zajednica. Istraživanje je sprovedeno u deset opština sa juga Srbije: Aleksincu, Prokuplju, Bojniku, Boru, Kuršumliji, Lebanu, Leskovcu, Beloj Palanci, Kruševcu i Knjaževcu, u periodu od februara do avgusta 2015. godine, pri čemu je ispitano ukupno 100 Romkinja i 100 Roma.

Prilikom istraživanja o pristupu pravu na zdravstvenu zaštitu kao glavna prepreka ostvarivanju ovog prava navodi se neposedovanje zdravstvene knjižice, a kao ključni razlog za to naveden je nedostatak ostalih dokumenata neophodnih za izdavanje iste. Istraživanje je obuhvatilo i pitanja o tretmanu pripadnica romske nacionalne manjine u zdravstvenim institucijama, pri čemu je 83% njih odgovorilo da je zadovoljno načinom na koji se osoblje odnosi prema njima, dok je 10% ispitanica reklo da nije zadovoljno, najčešće ističući da je zdravstveno osoblje neljubazno i grubo. Kao ključni problem autori studije naveli su da ispitanice najčešće i ne znaju da prepoznaju diskriminaciju, čak ni onda kada je ona direktna, a naročito kada je reč o prikrivenom obliku diskriminacije.

Deo istraživanja koji se bavio ostvarivanjem prava na socijalnu zaštitu odnosio se na ispitivanje broja korisnika ovog prava, razlika između muškaraca i žena pri ostvarivanju ovog prava, kao i odnosa zaposlenih u centrima za socijalni rad prema pripadnicima romske nacionalne manjine. Kao i kod prava na zdravstvenu zaštitu, prilikom ostvarivanja i ovog prava glavna prepreka je nedostatak dokumenata, a što se tiče odnosa socijalnih radnika prema njima, 58% Romkinja odgovorilo je da je zadovoljno načinom na koji im se obraćaju socijalni radnici, dok je 24% odgovorilo da je nezadovoljno. Rezultati su takođe pokazali da su nosioci prava iz socijalne zaštite uglavnom muškarci, što ukazuje da su oni tradicionalno viđeni kao predstavnici porodice.

Prilikom istraživanja pristupa obrazovanju utvrđeno je da su neki od najvažnijih razloga za prekid školovanja loša ekonomska situacija, udaljenost škole, obaveza čuvanja mlađe dece, kao i odnos neposredne okoline prema školi. Istraživanjem je utvrđena i razlika u nivou obrazovanja ispitanica u odnosu na ispitanike, što se objašnjava prisutnošću patrijarhalnog poimanja uloge žene u porodici. Osim toga, kao bitan problem pri ostvarivanju ovog prava navodi se i diskriminacija od strane školskog sistema i česti slučajevi slanja romske dece u tzv. specijalne škole.

U delu istraživanja o pravu na rad i zapošljavanje zaključeno je da većina ispitanih uglavnom obavlja težak fizički rad na crno i da je samo neznatni deo ispitanih zaposlen u skladu sa zakonskom regulativom. Takođe, identifikovana je i velika razlika u zapošljavanju između ispitanica i ispitanika, samo 35% žena je izjavilo da ostvaruje neku vrstu prihoda nasuprot 85% muškaraca. Kada je reč o prijavi kod Nacionalne službe za zapošljavanje najveću prepreku za pristup ovim pravima čini nedostatak ličnih dokumenata.

Kao jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se suočavaju pripadnici i pripadnice romske nacionalne manjine naveden je problem stanovanja, s obzirom na loše uslove i probleme vezane za nepostojanje pravne sigurnosti stambenog statusa i mogućnost prinudnog iseljenja. Romi i Romkinje koji žive u neformalnim naseljima nalaze se u posebno teškoj situaciji, pri čemu je najveći problem pristup kanalizacionom sistemu. Ukupno 45% ispitanica potvrdilo je da objekat u kome žive nema kanalizaciju, što predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Osim toga, rezultati su pokazali i da postoji velika razlika između muškaraca i žena po pitanju vlasništva nad objektima u kojima žive, žene su nosioci prava u samo 8% slučajeva.

Rezultati studije ukazali su na loš položaj romske nacionalne manjine, naročito pripadnica ženskog pola, što ukazuje na hitnu potrebu poboljšanja kako generalnog socioekonomskog položaja romske nacionalne manjine, tako i položaja žena unutar samih zajednica kako bi se ostvarilo puno poštovanje njihovih ljudskih prava i prevazišle patrijarhalne uloge i stereotipi.

Tekst celokupnog istraživanja možete pogledati na sledećem linku.