Vlada Republike Srbije
Širom sveta 17% zaposlenih mladih ljudi prestalo je da radi od izbijanja pandemije COVID-19, a onima koji su ostali na poslu broj radnih sati je smanjen za 23%, pokazuje novi izveštaj Međunarodne organizacije za rad (MOR).
Četvrto izdanje Monitora MOR: COVID-19 i svet rada, koji prati efekte pandemije, pokazao je da je korona kriza pogodila mlade ljude brže i više nego starije.
Prema tom izveštaju, sektori velikoprodaje i maloprodaje, prerađivačke industrije, administrativnih poslova, smeštaja i usluga pružanja hrane su oni u kojima je kriza najviše uticala na ekonomske aktivnosti.
Gotovo tri četvrtine mladih koji rade u ta četiri sektora, odnosno 131 milion njih, neformalno su zaposleni tako da ih vlasti niti oporezuju, niti prate.
Navodi se i da mlade žene, koje čine manje od 39% globalno zaposlenih mladih, čine 51% zaposlenih mladih ljudi u uslugama smeštaja i hrane, a 44% u sektoru administrativnih poslova.
Isključenje mladih sa tržišta rada, imajući u vidu dugoročne efekte pandemije, „jedna je od najvećih opasnosti za društvo”, navodi se u izveštaju.
I pre krize više od 267 miliona mladih ljudi je bilo u statusu da niti su zaposleni, niti se školuju, niti pohađaju obuke (NEET), uključujući gotovo 68 miliona nezaposlenih.
Prekidi u obrazovanju i obukama, veće teškoće kod pronalaženja posla, tekući talas gubitka posla i propast nekih biznisa, neki su od dugoročnih izazova za mlade, ističu u MOR.
Među brojnim preporukama, u Monitoru MOR se ističe da je sada neophodno da vlade i institucije deluju kako bi sprečile rizik od „zaključane generacije”.
Širok i targetiran odgovor na politiku zaposlenosti, u kombinaciji sa podsticajnim makroekonomskim politikama, kao i ulaganja u testiranje i praćenje široko zasnovanih programa garancija za zapošljavanje/obuku, poput EU Šeme garancija za mlade, neke su od preporuka iz Monitora MOR.
Izvor: EURACTIV.com
pdf [3 MB]
Napiši komentar