Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Svaki peti bez posla u Srbiji, u EU svaki deseti

Objavljeno 03.06.2015.

Novčanik - ilustracijaStopa nezaposlenosti u Srbiji u prva tri meseca ove godine bila je 19,2%, što je blago povećanje u odnosu na prosek iz 2014, i povećanje od 2,4 procentna poena u odnosu na četvrti kvartal. Rad na crno je u opadanju, mada i dalje skoro svaki peti zaposlen bez ugovora. Nezaposlenost je u Srbiji dva puta viša od proseka EU, a od Srbije veću stopu u Uniji imaju samo Španija koja se bori da povrati ekonomski rast nakon recesije i Grčka koja je i dalje na rubu finansijskog sloma.

Skoro svaka peta osoba na tržištu rada je nezaposlena, pokazuje Anketa o radnoj snazi za prvi kvartal koju je 29. maja objavio Republički zavod za statistiku Srbije.

Situacija je blago pogoršana u poređenju sa prosekom za 2014, kada je nezaposlenost bila 18,9%, dok je rast veći u odnosu na poslednje tromesečje prošl godine, kada je nezaposlenost iznosila 16,8%.

U poređenju sa istim periodom 2014. godine, zabeležen je pad stope nezaposenosti od 19,2%.

Sudeći po procenama Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda Srbija ni ove ni 2016. godine ne može očekivati poboljšanje situacije na tržištu rada. Tako Brisel prognozira za ovu godinu prosečnu nezaposlenost od 19,3%, a u 2016. nešto višu stopu od 20,3%, a to je delimično posledica restrukturiranja i privatizacije preduzeća od kojih će se deo zatvoriti.

Procena MMF-a iz aprila još je mračnija, pa se očekuje porast na 22% u 2016.

Kako ukazuju u Delegaciji EU u Srbiji, nova radna mesta u Srbiji zavisiće od reformi koje se očekuju od vlade – od poboljšavanja finansijske situacije merama štednje do poboljšavanja privrednog ambijenta, između ostalog boljim radnim propisima, ali i od kretanja u Evropi, od koje srpski izvoz u velikoj meri zavisi.

Pozitivni pokazatelj je rast stope aktivnosti na 50,8% sa 48,9% koliko je bio prosek u 2014.

Najgore u Beogradu, žene u nepovoljnom položaju

Anketa o radnoj snazi još jednom je potvrdila i velike razmere sive ekonomije u Srbiji. Svaki peti (19,4%) ispitanik je rekao da radi na crno, odnosno bez važećeg radnog ugovora.

Iako visoka stopa, ovo predstavlja izvestan pad u odnosu na prosek iz 2014, kkada je na crno radilo 22% zaposlenih. Ova stopa bila je najviša u poslednjem tromesečju 2014. godine kada je skoro svaki četvrti radio na crno (24,2%).

Najveća nezaposlenost je u Beogradskom regionu – 20,7%, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji 19,8%, u Vojvodini 18,5%, a najniža je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 18,3%.

Žene su sa stopom od 20,3% u nepovoljnijem položaju od muškaraca, među kojima je stopa nezaposlenosti 18,4%.

U EU je razlika među polovima niža – nezaposleno je 9,6% muškaraca i 10% žena u martu ove godine.

U mnogim zemljama EU nezaposlenost je među ženama niža nego među muškarcima.

Među njima su neke bogatije zemlje takozvane stare Evrope, poput Nemačke, Francuske, Austrije i Finske, ali i neke istočnoevropske zemlje poput Bugarske, u kojoj je među muškarcima nezaposlenost 11,2%, a među ženama 9,4%.

Najviša stopa u Grčkoj, najniža u Nemačkoj

Na nivou EU stpša nezaposlenosti je opala u prethodnih godinu dana, sa 10,4% iz marta 2014.

Nije iznenađenje da je trenutno najgore stanje na tržištu rada u EU u Grčkoj, koja se još bori sa dužničkom krizom i očekuje u narednih mesec dana sporazum sa kreditorima kako bi dobila preostale tranše pomoći. Nezaposlenost u Grčkoj iznosi 25,7%. Prema projekcijama MMF-a, u Grčkoj se može očekivati pad nezaposlenosti na 24,8% u ovoj godini i na 22,1% u 2016.

Sledi Španija, koja je sredinom 2013. počela da izlazi iz duge recesije i sada se suočava sa velikim socijalnom nezadovoljstvom.

Stopa nezaposlenosti iznosi 23%, ali je ovo jedna od zemalja u kojoj je zabeležen najveći pad nezaposlenosti u prethodnih godinu dana, sa 25,1%. MMF smatra da je u Španiji u toku oporavak tržišta rada, sa očekivanom padom na 21,1% u 2016.

Na trećem mestu je Hrvatska sa 18,2%, i rastom sa prošlogodišnjih 17,3%. MMF i za Hrvatsku prognozira pad na 16,9% u 2016.

Stopu iznad 15% ima još samo Kipar, sa 16%.

Na drugom kraju skale je Nemačka sa 4,7%, sledi Velika Britanija sa 5,5% i Austrija sa 5,6%, a ispod 6% nezaposlenost je i u Luksemburgu, Češkoj, na Malti i u Estoniji.

U susednoj Bugarskoj nezaposlenost je 10,4%, a u Rumuniji 6,5%.

Napisala: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Aktuelni dokumenti > <

Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji
Decembar, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC u Republici Srbiji: Metodološki okvir i analiza izabranih pokazatelja siromaštva i nejednakosti
Decembar, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba koje žive sa HIV
Decembar, 2021 arrow right pdf [305 KB]
E2E: Utvrđivanje institucionalnog okvira za uspostavljanje Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja u Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Analiza održivih modela za obezbeđivanje pristupa čistoj pijaćoj vodi, kanalizaciji i električnoj energiji stanovnicima podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [4 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina
Decembar, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila
Decembar, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj dece
Decembar, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih
Decembar, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj starije populacije
Decembar, 2021 arrow right pdf [307 KB]