Širom sveta na današnji dan se obeležava Dan nulte tolerancije diskriminacije, koji je uspostavljen 2014. godine na inicijativu Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS (UNAIDS) sa ciljem promovisanja principa nediskriminacije, socijalnog uključivanja i poštovanja različitosti. Nizom različitih aktivnosti i medijskih događaja, 1. marta se skreće pažnja javnosti na načela Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i podiže svest o neophodnosti borbe protiv diskriminacije, borbe za ravnopravnije društvo i bolje okruženje za sve građane i građanke.
Ovogodišnji Dan nulte tolerancije diskriminacije posvećen je sagledavanju izazova sa kojima se susreću žene i devojčice, kako bi se ukazalo na diskriminatorne prakse i razmotrili načini na koje svaki pojedinac i pojedinka mogu da utiču na unapređenje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojčica.
U protekloj deceniji postignut je napredak u pogledu rodne ravnopravnosti i prevencije i borbe protiv diskriminacije, međutim, diskriminacija žena i devojčica je i dalje u velikoj meri prisutna širom planete. U mnogim državama su na snazi zakonska rešenja koja ograničavaju prava žena ili su u suprotnosti sa principima ljudskih prava, dok je situacija znatno nepovoljnija kada je reč o pravima LGBTI zajednice i položaju višestruko marginalizovanih grupa, poput Romkinja, migrantkinja, žena sa invaliditetom i starijih žena.
Kako podaci različitih izveštaja i istraživanja pokazuju, u Republici Srbiji su žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u različitim oblastima društvenog života. Diskriminacija žena je naročito izražena u oblasti rada i zapošljavanja, ekonomskoj sferi i učešću u odlučivanju, a slučajevi rodno zasnovanog nasilja prema ženama i dalje su česti. Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na to da se 2018. godine po brojnosti pritužbi pol kao osnov nalazio na trećem mestu, nakon pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i starosnog doba. Najveći broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu pola podnet je u oblasti rada i zapošljavanja, u najvećoj meri zbog promena položaja na radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Visoka zastupljenost diskriminacije na tržištu rada kao osnova za pritužbe posebno je zabrinjavajuća, imajući u vidu da zapošljavanje i uključivanje na tržište rada predstavljaju ključne preduslove socio-ekonomske samostalnosti svakog pojedinca i pojedinke.
Kliknite da preuzmete brošuru i pregled podataka o položaju žena i devojčica koje je pripremio UNAIDS.
Korisni materijali o diskriminaciji u Evropskoj uniji i Republici Srbiji:
- Eurobarometar o diskriminaciji 2019
- Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu
- Izveštaj „Diskriminacija u Srbiji – praksa i izazovi”
- Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji”
- Istraživanje „Diskriminacija na tržištu rada”
Napiši komentar